Četrnaest godina je prošlo od Sudnjeg dana, a ostaci čovečanstva i dalje pružaju otpor Skynetu i njegovoj armiji terminatora. Jedan od boraca je Džon Konor, čije ga poznavanje Skyneta i terminatora čini odličnim borcem, ali to je ujedno i izvor nepoverenja njegovih saboraca. U ovom periodu rata Skynet još prilagođava svoju taktiku protiv ljudi i kada se čini da nema nade za čovečanstvo, pojavljuje se Markus Rajt, čovek sa rupama u pamćenju, koji se seća sopstvene smrti. Džon mora da otkrije tajnu ovog čoveka i zajedno s njim zaustavi novu ofanzivu Skyneta.

Dok je u svetu Terminatora 2018. godina, kod nas je od poslednjeg filma prošlo samo šest, ali mnogo toga se promenilo. Novi film iz tog serijala označava početak nove trilogije, ovog puta bez putovanja kroz vreme, već trilogije smeštene u budućnost, na prvu liniju fronta u ratu za spas čovečanstva. Ovaj film predstavlja čudan spoj različitih svetova, utoliko pre što se režije latio Džozef Meginti Nikol, poznatiji po pseudonimu MekDži (McG), kao i po posvećenosti vizuelnom aspektu svojih filmova, serija i spotova. S druge strane, glavna uloga je poverena Kristijanu Bejlu, koji, čak i nakon svih akcionih blokbastera u kojima je glumio, ostaje jedan od najtalentovanijih karakternih glumaca današnjice. Za ulogu Markusa Rajta sam Džejms Kameron je preporučio Australijanca Sema Vordingtona. Brajs Dalas Hauard igra Džonovu ženu Kejt, a sve prisutniji Anton Jelcin igra mladog Kajla Risa (lik Majkla Bina iz originalnog filma). Doktorku Serenu Kogan, glavnog negativca u filmu (pored Skyneta, naravno), igra Helena Bonam Karter.

Sten Vinston, tvorac kako originalnog Terminatora tako i svih ostalih robota u prethodna tri filma, preminuo je tokom snimanja „Terminator Salvationa”. Njegov rad nastavio je Džon Rozengrant, koji je predvodio šezdeset ljudi iz studija Stan Winston pri stvaranju armije novih robota prema skicama Martina Langa. Novi modeli T-600, T-700 i leteći Hunter-Killer nastali su pravljenjem „starijih verzija” modela, viđenih u ranijim filmovima. Potpuna novost, moto-terminator, nastao je pretvaranjem Dukatijevog motora u ubilačku mašinu. Poseban robot je gorostasni Harvester, mašina koja skuplja ljude za „delove” koje će Skynet da upotrebi za kamufliranje svojih androida. Minijature i animatroniku Rosengrantovog tima potpomogla je ekipa iz Rhythm & Huesa pod vođstvom Čarlsa Gibsona. Pored digitalnih modela svih robota, CGI odeljenje je odgovorno i za efekte tokom sekvenci borbe, kao i za ubacivanje mehaničkih delova u komplikovane „hibride” između ljudi i terminatora, koji se nisu mogli prikazati protetikom. Ipak, ostaje činjenica da je, i pored ogromne količine digitalnih efekata, McG dao sve od sebe da minimizuje CGI u ovom filmu, tako da su mnoge kulise prave, a ne digitalne, a većina eksplozija je napalm, a ne nule i jedinice.

Ostaje samo da vidimo da li će najnoviji nastavak serijala „Terminator” opravdati pompu koja se digla oko njega i visoka očekivanja ljubitelja ovih filmova.