Neke stvari treba cenzurisati, to nije sporno. Ipak, vrlo je nezahvalno reći gde se nalazi granica i kada treba povući crtu. Ovog puta nećemo dublje zalaziti u tematiku zabranjenih sadržaja, već ćemo samo predstaviti jedan od programa koji ima za cilj borbu protiv takvog vida kontrole. GPass, jedan od nekolicine projekata Konzorcijuma za internet slobode, predstavlja alat kojim se zaobilaze zabrane posećivanja određenih sadržaja i koji zadržava privatnost korisnika.

Iako je star tek nešto više od tri godine, projekat GPass je stekao veliku popularnost, i to posebno u zemljama koje su pod najjačim udarom sankcionisanja - Kina, Kuba i Severna Koreja. Na sreću, kod nas se nije pojavio sindrom Velikog Brata (bar ne u toj iskonskoj formi), ali nekim sadržajima se ipak ne može pristupiti. Uzmimo za primer servis koji svi često posećujemo, a to je YouTube. Probajte, recimo, da odgledate spot pesme „Sleep Now In The Fire” grupe „Rage Against”. Dobićete iritantnu poruku da taj spot nije dostupan u našoj zemlji. Jeste da je ovo krajnje beznačajan primer, ali se ponekad desi da bitnijim servisima ne možete pristupiti opet iz možda pogrešnih razloga.

Klasična instalacija programa ne postoji, već se pokretanjem preuzetog izvršnog fajla GPass pojavljuje na ekranu, iskusno se smeštajući i u systray. Preporučljivo je, ipak, ovaj fajl prebaciti u neki folder u kom biste želeli da držite sam program, s obzirom na to da se u radnom direktorijumu kreira nekolicina konfiguracionih fajlova.

S leve strane radne površine nalaze se prečice ka modulima za najčešće korišćene aplikacije, bookmarkove, opcije programa i najzad Net Control, koji predstavlja jednostavan hibrid monitoringa i firewall alata. Na ovom poslednjem možete pregledati postavljena pravila, promeniti ih, videti koji se izvršni fajl krije pod kojim nazivom i najzad koji identifikacioni broj stoji iza kog procesa. Pravila koja se mogu primeniti na sve i na jedan proces, odnosno novopokrenutu aplikaciju, u zavisnosti od mesta pokretanja mogu se postaviti u pet, odnosno sedam koraka: dopuštanje svih sadržaja, blokiranje protoka, isključivanje firewalla nad izabranim procesom ili postavljanje pitanja korisniku svaki put, te najzad filtriranje kompletnog sadržaja kroz GPass servere. Ovo potonje opet se može vršiti u tri stupnja: od prostog enkriptovanja, preko zabrane IP adresa koje se generalno smatraju nebezbednim i najzad transferom svih podataka koji neće slati povratnu informaciju cenzurisanim serverima.

Za razliku od nekolicine web servisa koji pružaju anonimnost prilikom surfovanja korišćenjem njihovih servera, GPass dolazi sa podrškom za dodatne protokole koji obuhvataju FTP, MMS (Multimedia Streaming), instant mesindžere, Skype... Može se prilagoditi u radu sa portabilnim aplikacijama, a tu je i brisanje svih tragova korišćenja po izlasku, pojednostavljeno upravljanje lokalnim mrežama, pa i napredno postavljanje opcija sigurnog usmeravanja saobraćaja (tunneling).

Bilo da imate problema sa „ometanjem” pristupa određenim stranicama od strane vladinih organizacija, masona, Kineza, elektroprivrede ili možda lokalnog internet provajdera, sada imate novog saveznika. Ako ipak želite samo bezbedan surf bez brige za privatnost, GPass je opet tu da priskoči u pomoć.