Uz testiranje različitih memorijskih modula prošlog meseca, poigrali smo se malo i sa različitim podešavanjima na istim modulima, što nam je dalo odgovore na nekoliko interesantnih pitanja: koliki je zaista dobitak kada se koriste dva modula u dual channel modu, koliko znači radni takt, a koliko „oštra” podešavanja latencija?

Pored mnoštva različitih modula na testu su bila i dva modula Kingston HyperX DDR2-800 od 512 MB i jedan identične specifikacije ali kapaciteta 1 GB. Neophodno je da dva modula imaju kapacitet jednog koji će se koristiti samostalno, jer neki testovi profitiraju od veće količine memorije, što nas ovoga puta nije zanimalo.

Svi ovi moduli, samostalno ili u paru, mogu raditi na taktovima od 400 do 800 MHz, bez obzira na to da li ih namestite na „oštra” ili „labava” podešavanja. Za „oštra” smo ustanovili latencije na 3-3-3-10-18 i 1T Command Rateom, dok je za „labavo” smatrano podešavanje 5-5-5-18-24 sa Command Rateom od 2T. DDR2-533 je još uvek veoma zastupljen iako će ga biti sve manje. DDR2-667 je sledeći korak a poslednji DDR2-800. Radni takt od 1066 MHz nije uključen u test jer u Srbiji nažalost nije moguće naći identične DDR2-1066 module od 512 MB i 1 GB. No, ovi moduli su ujedno i vrlo skupi, pa i nije ni šteta što ih nema na tržištu.

Primenili smo neke od naših standardno primenjivanih testova, PCMark05 kao klasičnu „sintetiku”, igru Quake4, Photoshop i 3ds Max. PCMark05 treba da prikaže razlike u memorijskom protoku, tj. njegovu promenu sa menjanjem latencija i taktova. Quake4 će prikazati koliko današnje kompleksne igre zavise od memorijskog podsistema, koji je po važnosti u igrama na drugom ili trećem mestu sa centralnim procesorom. Neprikosnoveno prvo mesto po važnosti ima grafička kartica, tačnije njen procesor i memorija. Photoshop koristi velike količine podataka i pre svega je „naporan” za radnu memoriju i procesor, dok je kod 3ds Maxa obrnuta situacija, naglasak je na centralnom procesoru, a memorijski sistem je drugi po važnosti. Razlike u svakom od ovih testova različito se skaliraju sa promenom CAS-ova, RAS-ova, MHz i sličnih parametara.

Najpre smo „provrteli” usamljeni modul od 1 GB na taktovima sa svim mogućim podešavanjima, od 5-5-5-18-24-2T pri 533 MHz do 3-3-3-10-18-1T pri 800 MHz, a zatim to isto ponovili sa dva 512 MB modula.

U rezultatima se može posmatrati kako se menjaju performanse sa promenom samo takta memorije ili isključivo latencije. Konačno, može se videti razlika kada se koristi jedan 1 GB modul ili dva 512 MB. S obzirom na mnoštvo cifara, a i da bismo vas poštedeli upoređivanja, izveli smo dodatne tabele koje prikazuju kolika je procentualna razlika između poređenih podešavanja.

Šta je na tabelama uočljivo? Pre svega, Dual Channel je precenjen, posebno u „ozbiljnijem” softveru. Iako PC Mark 05 prikazuje preko 10% razlike, Quake „vidi” prosečno 4% razlike, malo više (5%) u slučaju nižeg radnog takta (DDR2-533) i jedva 3% kada radna frekvencija iznosi 800 MHz. Sa druge strane, Photoshop apsolutno ne reaguje na to da li memorija radi u DualChannel ili SingleChannel modu, dok je „osetljivost” 3ds Maxa manja od 1,5%.

Za mnoge potpuno neočekivano, situacija je još gora kada su u pitanju podešavanja latencija. Razlika ni u jednom testu ne prelazi 5% ako memorija radi sa manjim latencijama. Zanimljivo je da je razlika nešto veća u DualChannel modu, ali sve je to gotovo zanemarljivo. 3ds Max najviše nagrađuje „zatezanje” parametara memorijskog kontrolera - u proseku sa 4%.

Frekvencija na kojoj radi memorija je očekivano najznačajniji parametar, na koji svakako treba obratiti pažnju. PCMark05 očekivano prikazuje najveću razliku, i to 13% kada se porede DDR2-800 i DDR2-533 standard. DDR2-667 je, logično, na pola puta između ove dve frekvencije. Quake4 prikazuje od 4 do 10% razlike, više ako memorija radi u SingleChannel režimu, prosečno 7%. Ako su u računaru dve memorije, razlika je za jedan procenat manja. Neverovatno, ali Photoshop apsolutno ne primećuje radni takt memorije, pa je razlika u korišćenju DDR2-800 ili DDR2-533 takta svega 1%. 3ds Max je osetljiviji i u radu sa jednom memorijom brži je 9% ukoliko se memorija ubrza sa 533 na 800 MHz, odnosno 6% kada su dva modula u DualChannel modu.

Interesantno je videti razlike između najsporije i najbrže opcije. Dva modula u DualChannel modu sa oštrim podešavanjima na 800 MHz su 2% (Photoshop) do 28% (PCMark 05) brža od jednog modula koji ima veće latencije i takt od 533 MHz. Photoshop i PCMark 05 su ekstremi, mi bismo usvojili da je razlika oko 15%, oko čega su se „složili” Quake i 3ds Max.

Zaključak? Ne bacajte pare na skupe memorijske module koji mogu da rade „oštro i brzo”. Uvek umesto toga odaberite jeftinije module, a razliku potrošite na procesor ili grafičku karticu, u zavisnosti od toga da li se više bavite ozbiljnim ili zabavnim poslovima. Dvokanalni rad memorijskog kontrolera treba iskoristiti ako imate dva modula, ali juriti uparene module je nepotrebno. Veći moduli su po pravilu jeftiniji od dva manja i postoji velika mogućnost da se od razlike u ceni može kupiti druga, brža komponenta sistema koja će performanse podići za više od onih maksimalnih 5% koliko to čini iskorišćenje DualChannel mogućnosti memorijskog kontrolera. To ujedno znači i da, ukoliko u trenutku kupovine računara ne možete da priuštite dovoljno memorije, mirne duše možete da uzmete jedan veći modul i sačekate da finansije postanu sposobne da podnesu još jedan.

„Zatezanje” latencija je praktično ima smisla samo ukoliko vam nekoliko procenata „život znači”. Ovo je možda razočaranje za korisnike koji su potrošili „malo bogatstvo” na skupe memorije. Takve memorije imaju smisla samo za popularno overklokovanje, kada se može desiti da memorija postaje faktor ograničenja ili kada je neophodno iscediti i poslednji fps ili 3DMark iz računara. Dešava se da usled značajnijeg ubrzanja čipseta ili procesoramatična ploča traži brže module, a razlog može biti i potreba da ceo sistem radi „sinhrono” na istom taktu. Osim ovoga, razloga za kupovinu fancy oklopljenih modula nema. Preporuku u ovom trenutku stoga dobijaju samo najklasičniji DDR2-667 i DDR2-800, bez obzira na to koje su latencije upisane u SPD.