PC i Internet penetracija u Srbiji od 1999. do 2006. godine

CePIT (Centar za proučavanje informacionih tehnologija) u saradnji sa istraživačkom agencijom Strategic Marketing u junu ove godine sproveo je metodološko istraživanje koje je za cilj imalo utvrđivanje parametara po kojima se u Srbiji razvija informaciono društvo. U prevodu, na osnovu reprezentativnog uzorka stanovništva Srbije bez Kosova i Metohije koji je činilo 1.076 ispitanika starijih od 15 godina, utvrđena je trenutna situacija po pitanju prodora Interneta kod nas.

Prema osnovnim podacima ovog istraživanja koje je činilo 31,1% muških i 17,8% ženskih ispitanika, svega 41% domaćinstava u Srbiji poseduje računar. Ova stopa je najviša u našem glavnom gradu gde ona iznosi 55%, dok je u centralnoj Srbiji i Vojvodini ona niža i iznosi 38% odnosno 36%. Urbani deo Srbije je takođe u preimućstvu nad njenim ruralnim delom - 51% naspram 28%. Stanje je još gore kada je u pitanju korišćenje Interneta - u svega 33% domaćinstava u Srbiji bez Kosova i Metohije neko od ukućana uopšte koristi Internet. Opet je razlika između urbanih i ruralnih oblasti izražena pošto u svega 19% ruralnih domaćinstava neko koristi Internet (u urbanim sredinama ta cifra je 43%).

Sveukupni procenat osoba starijih od 15 godina koje koriste Internet je 24,2%, što po proračunu ovog istraživanja broji nešto više od milion i po stanovnika. Digitalni jaz je izražen i u polnoj i generacijskoj podeli: svega 11% stanovništva starijeg od 50 godina koristi Internet i samo 17% žena. Po podacima agencije Strategic Marketing, sveukupni broj korisnika Interneta se od 1999. godine povećao samo pet puta. Stopa rasta jeste stalna i stabilna, ali je i izuzetno niska s obzirom na druge zemlje u svetu. Iako prividno pratimo globalni tehnološki trend, i dalje smo u nezavidnoj situaciji i kaskamo čak i za drugim zemljama u regionu. Na primer, u Sloveniji procenat korisnika Interneta iznosi 54%, u Hrvatskoj 45%, a prestigle su nas Rumunija sa 28% i Makedonija sa 27% korisnika. Prema izveštaju kompanije za konsalting Pricewaterhouse Coopers, stopa porasta broja korisnika Interneta u Rumuniji iznosi milion godišnje. Prema istom izveštaju, ove godine će 5,5 miliona Rumuna koristiti Internet. Što se Makedonije tiče, zahvaljujući saradnji biznis sektora i vlade, preko 550 ustanova u toj zemlji ima obezbeđen širokopojasni pristup Internetu, a sama Makedonija je prva država na svetu čija je kompletna teritorija pokrivena bežičnim Internetom! Zapravo, primeri Rumunije i Makedonije su usko povezani s veoma izraženom političkom voljom. Da politički vrh tih zemalja nije na vreme uvideo prednost uvođenja novih tehnologija i njihovog integrisanja u važne sfere državnog razvoja, priča verovatno ne bi imala ovako povoljan tok.

Hoćemo li u Evropu?

Frapantan podatak predstavlja činjenica da je 47% ispitanika kao razlog nekorišćenja Interneta navelo da im on nije potreban! Takođe je visoka cifra onih koji su naveli da ne umeju da koriste kompjuter odnosno da ne mogu sebi da ga priušte (24,9 odnosno 23,3%). A onda još veći šamar progresu - 52,1% ljudi koji ne koriste Internet nema nameru da u budućnosti počne da ga koristi! Ovaj trend naročito je izražen u populaciji starijoj od 40 godina, što jasno pokazuje da stariji građani Srbije uopšte nemaju predstavu za šta bi im ova „tehnološka zavrzlama” uopšte mogla koristiti. Još jednom je propust političke volje u adekvatnom rešavanju administrativnih problema države doveo do ignorantnosti njenih građana... Kada tome dodamo podatak da gotovo 77% onih koji uopšte mogu i žele da koriste Internet od kuće i dalje na raspolaganju ima samo mogućnost povezivanja preko dial-up modema koji je u većem delu sveta prevaziđen sistem, informatičko društvo u Srbiji odaje veoma ograničenu i nezainteresovanu sliku.

Slično istraživanje koje je u decembru prošle godine sproveo Telekom Srbije u saradnji sa istraživačkim timom CESID-a pokazuje nešto više cifre u svim ranije navedenim tačkama, ali isključivo zahvaljujući različitom sistemu uzorkovanja. Tako i dalje imamo sliku društva u kojoj veliki broj građana ne može sebi da priušti kompjuter ili da izdvoji sredstva da se kompjuterski obrazuje, a više od polovine to zapravo i ne želi. Oni koji, naprotiv, to mogu ograničeni su nedovoljno razvijenom telekomunikacionom infrastrukturom. Iako su neki od vitalnih zakona za implementaciju brojnih elektronskih i administrativnih servisa doneti, zbog neimenovanja adekvatnih regulatorskih tela i službi, oni nikada nisu zaživeli. Ignorantnost koja je primetna po tome što većina građana Srbije ne uviđa svrhu Interneta u poslovanju pa ni u svakodnevnom životu nije daleko ni od onih koji ga zdušno koriste: po analizi srpskog pretraživača Pogodak (www.pogodak.co.yu), među 10 najtraženijih reči prilikom pretraživanja u celoj 2005. godini nalaze se erotika, seks, horoskop, igrice i porno. Ni ostale nemaju mnogo veze sa edukacijom, istraživanjem ili hobijem bilo koje vrste što jasno pokazuje da ni korisnici Interneta kod nas nemaju osećaj za njegov obrazovni i socijalni karakter.

Ono što može da pomogne jeste hitan strateški plan za razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija i mera za njihovu što bržu implementaciju. Zatim, stvaranje mogućnosti preko različitih poreskih i drugih olakšica da domaćinstva koja imaju najniža primanja mogu sebi da obezbede računar. Najzad - najbitnije - obrazovanje građana koje će im pomoći da koriste nove tehnologije i savremene elektronske servise koji će pre ili kasnije biti u potpunosti uvedeni kod nas. Bez toga, teško da ćemo na ekonomskom i bilo kom drugom planu moći da postanemo indikativna zemlja u regionu.