Osmog jula održana je osnivačka skupština Registra nacionalnog Internet domena Srbije (RNIDS). U pitanju je nestranačka, nevladina i neprofitna organizacija koja će upravljati nacionalnim Internet domenom. Time su nakon četrnaest godina od prenošenja .yu domena na gospođu Mirjanu Tasić konačno stečeni uslovi da domenom upravlja telo koje će bazirati funkcionisanje nacionalnog Internet domena na ekonomskim osnovama što će omogućiti fizičkim i pravnim licima da slobodno zakupljuju poddomene.

Gospođa Tasić je tokom godina dok je bila nosilac .yu domena doživljavala različite pritiske zbog kojih se odstupalo od Pravilnika o dodeljivanju domena pa je želela da se ovakvo telo i ranije formira. Međutim, tek sada, gotovo šest godina nakon petooktobarskih promena, stekli su se uslovi za formiranje ovakvog tela. Po svemu sudeći, tu je najviše pomoglo najnovije državno razdruživanje. Naime, sada predstoji biranje novih dvoslovnih i troslovnih skraćenica za Srbiju i zbog tog procesa i Ministarstvo za nauku u zaštitu životne sredine potpomoglo je napore za formiranje registra.

Osnivačka skupština je izabrala sedmočlani upravni odbor koji ima zadatak da što pre registruje i oformi Registar (prema statutu www.nic.yu/statut-RNID.pdf) i da najkasnije do kraja godine sazove skupštinu na kojoj će se izabrati novi upravni odbor. Ministarstvo ima spremna sredstva u budžetu za nabavku opreme i druge troškove, a najverovatnije će novac samo biti pozajmljen Registru dok on ne počne da ostvaruje prihod od iznajmljivanja domena. Ovakv potez se očekuje kako RNIDS ne bi bio zavisan od Vlade Republike Srbije. Informacije o dešavanjima vezanim za RNIDS za sada će biti moguće pratiti preko stare adrese www.nic.yu.

Poznato je da komitet ISO na predlog države donosi odluku o troslovnim i dvoslovnim skraćenicama za državu, od kojih se ove druge koriste za nacionalni Internet domen. Istina je da neki željeni sufiksi nisu raspoloživi (.sr - Surinam) pa je naš Zavod za standardizaciju morao da bira između slobodnih. Zavod je dao predlog sp koji bi trebalo da bude prepoznatljiv zbog reči srpski, ali Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine favorizuje rs, što je na velikom broju Internet foruma pozitivno ocenjeno. Inače, ako želimo da prvo slovo bude 's', slobodni su sledeći domeni: ss, sp, sq, sw i sx. Komentari na ss su da podseća na nacistička obeležja, a sx podseća na reč sex zbog čega bi mogao da bude popularan, naročito nakon nedavnog zaustavljanja uvođenja .xxx domena. Ovih dana se čuo i predlog cp što, ako se napisano latinicom čita kao da je napisano ćirilicom, daje željeno sr, ali su se čuli i šaljivi predlozi da skraćenica glasi kao naslov ovog teksta.

Prema nezvaničnim informacijama, ISO komitet je uzeo u razmatranje ss i sp i ako Vlada želi da predloži rs, morala bi da požuri.

Republička agencija za telekomunikacije (www.ratel.org.yu) objavila je na svom sajtu set podzakonskih akata usvojenih i objavljenih u "Službenom glasniku RS" nešto ranije. Objavljeni su: Plan numeracije za telekomunikacione mreže, Pravilnik o visini naknada i troškova za izdavanje licence i odobrenja, Pravilnik o javnim telekomunikacionim mrežama i javnim telekomunikacionim uslugama za koje se izdaje odobrenje, Pravilnik o uslovima za pružanje Internet usluga i sadržaju odobrenja i Pravilnik o visini naknada i troškova za izdavanje licence i odobrenja.

U okviru Nacionalnog investicionog plana, Ministarstvo nauke je najbrže pripremilo svoj projekat po kojem će za godinu i po dana biti uloženo 30 miliona evra u nauku i 34 miliona evra u elektronsku upravu.

U oblasti elektronske uprave planira se uvođenje sistema kojim će se ubrzati izdavanje dokumenata građanima u službama lokalne samouprave i putem Interneta, za šta su se prijavile 24 opštine. Pripremaju se i projekti elektronskih javnih nabavki, jedinstvene računarske mreže državnih organa i razvoja informacione tehnologije kod fiskalne decentralizacije.

Prema planu u informaciono-komunikacione tehnologije biće uloženo oko pet miliona evra. Rezultati ulaganja u nauku biće vidljivi za tri do četiri godine, a u oblasti elektronske uprave - do kraja ove godine.

Telekom Srbija je tokom jula omogućio ADSL uslugu na sledećim centralama u Beogradu: TK Centar, Sremčica, Čukarička padina, Gundulićev venac, Kaluđerica, Kumodraška, Bioskop Voždovac, Julino brdo, Mileševska, Braće Jerković A, Braće Jerković B, Narodna banka i Filmski grad.

Kada su provajderi u pitanju, uglavnom je vladalo letnje zatišje uz neizbežne letnje popuste tokom jula. Neki popusti važe i tokom avgusta pa prosurfujte po Web stranicama provajdera, možda ćete uštedeti neki dinar na Internetu kako biste imali više za hladna osveženja.