Fleš diskovi su prestali da budu stvar luksuza kada je u pitanju prenos podataka. Sada na njih gledamo kao na neophodni inventar i jedan od najjednostavnijih načina da prenesemo fajlove s jednog na drugi kompjuter. Jedino ograničenje ovih diskova jeste njihov kapacitet. Za iole komforan rad potreban je minimum jedan gigabajt fleš memorije. Ovog puta ćemo se pozabaviti sa dva „šlepera” u svetu digitalnog prenosa podataka, kapaciteta dva gigabajta.

InnoVision EIO USB 2.0 Flash Stick

Prvi sa imenom USB 2.0 Flash Stick dolazi nam iz ogranka firme InnoVision. Zašto kažemo ogranak? Pa nigde ne piše da je proizvođač InnoVision, a logo EIO je jedino obeležje koje postoji i na kutiji i na samom fleš disku. Tek preko oficijelnog sajta InnoVisiona se ova dva pojma mogu spojiti. Na prvi pogled, ovaj USB fleš disk fizički podseća na Oliovog partnera Stanlija. Iako izuzetno uzak, ovaj plejer je dosta dugačak tako da ne možemo reći da spada u kategoriju malih fleš diskova. Jedno je sigurno - nikada nećete imati problema da utaknete ovaj fleš disk u neku USB utičnicu jer je tek za nijansu širi od nje. Međutim, kada utaknete ovaj fleš u kompjuter, morate pripaziti da ne izgubite poklopac sa USB priključka jer on nije ni vezan niti se može staviti sa zadnje strane, što je najčešće rešenje kod fleš diskova.

Posle dizajnerskih sitnica, pozabavili smo se i tehničkim aspektom ovog prenosnog fleš diska. Pored očigledno velikog prostora od dva gigabajta i ne tako velike „krađe” prostora od 60 megabajta, ovaj fleš disk se pokazao kao sasvim dobar. Iako nije šampion u brzini, postigao je brzine od oko 6 MB/s prilikom upisa i čitanja. Naravno, ove cifre su se smanjile na oko 1,4 MB/s prilikom upisivanja i 5 MB/s prilikom čitanja mnoštva sitnih fajlova, ali to je uobičajeno za fleš memoriju. Tokom nekoliko dana korišćenja ovog fleš diska naleteli smo i na manji problem. Naime, nije moguće odmah nakon vađenja ponovo utaknuti ovaj fleš disk. Sistem u tom slučaju neće prepoznati da je ponovo spojen. Treba sačekati desetak sekundi da se fleš disk „ohladi” pa se tek onda može ponovo priključiti na kompjuter. Ovo može da zasmeta ako ste u opštoj žurbi zaboravili da prenesete neki fajl pa morate da čekate da biste ponovo spojili fleš disk.

Digitex Container 2.0 Crystal

Drugi „šleper” od dva gigabajta nam dolazi iz firme Digitex. Njihove fleševe smo imali prilike da opišemo u jednom od prethodnih brojeva (SK 3/2006). Na testu su se ovi flešići pokazali dobro, što smo hteli da potvrdimo i sa ovim modelom. Pored dopadljivog izgleda i malih dimenzija, i ovaj fleš disk pati od istog problema sa kapicom kao i EIO model. S tehničke strane, ovaj fleš disk se pokazao boljim od prethodnog. Brzina snimanja podataka se kretala kao i kod EIO diska, oko 6 MB/s, ali se prilikom čitanja cifra popela na duplo veću - Digitex Container 2.0 Crystal uspeo je da prebaci 13 MB/s. I kod sitnih fajlova se desilo isto: brzina snimanja od 1,4 MB/s i, kada se uporedi sa EIO modelom, duplo većih 10 MB/s tokom čitanja.

Sve u svemu, ovoliki kapaciteti među USB fleš diskovima su prijatna novina na našem tržištu, a ni njihove cene više nisu toliko nedostupne pa vredi ozbiljno razmotriti ovaj lagodan način prebacivanja velike količine podataka.