Retko šta je u poslednje vreme zabolelo čelnike Microsofta kao proboj njihovog nekada „rođenog čeda” zvanog Ajax (Asynchronous JavaScript and XML). Ova, kao i mnoge druge moćne alatke, na tih i siguran način menjaju lice Weba, dovodeći u pitanje potrebu za klasičnim programskim paketima.

Ajax je krajem devedesetih godina razvijen u Microsoftovim laboratorijama kao skup alatki za Web razvoj i podršku njegovoj on-line verziji klijenta e-pošte Outlook. Danas on predstavlja konkurentsku razvojnu platformu koja razvojnim timovima omogućava da optimizuju izvršavanje Web aplikacija, zahvaljujući tome što pozivaju samo određene skupove podataka sa korisnikovog računara, čime se eliminiše potreba za prenosom čitavih Web stranica. Svoju punu promociju Ajax je doživeo lansiranjem servisa Google Earth koji po svojoj prirodi ne bi mogao da trpi da se satelitski snimci iznova učitavaju kad god korisnik poželi da pogleda levo ili desno od početne lokacije.

Ajax je primenu našao u mnogim najpoznatijim globalnim servisima, među kojima će se uskoro naći i YahooMail. Do sada je brisanje e-pisma značilo klik na dugme „Delete”, čime lokalni Web čitač šalje odgovarajući nalog udaljenom serveru, a ovaj klijentu vraća čitavu novu stranicu. Zahvaljujući Ajaxu, rezultat akcije korisnika svodi se na minimalnu meru, pri čemu se na već prikazanoj Web stranici menja samo ono što zaista jeste izmenjeno, bez nepotrebnog učitavanja ostalih elemenata. Primer je komanda „Brzi odgovor” na Forumu Sveta kompjutera, zasnovana baš na Ajaxu.

Neke kompanije, međutim, Ajax koriste kao sredstvo tržišnog udara na MS Office. Umesto kupovine ovog skupog paketa kancelarijskih programa, one korisnicima nude srodne alternative Outlooku, Excelu i drugim Office programima ali - online. Te aplikacije se izvršavaju na njihovim računarima, tako da se softver posmatra kao usluga koja se plaća po jedinici korišćenja, a ne u paketu.

Ova koncepcija, koja se često naziva SaaS (Software as a Service) ima mnoge prednosti od kojih je možda najznačajnija lako podešavanje i ograničena potreba za prilagođavanjem programa klijentu. Sem toga, SaaS pruža i predvidive tekuće troškove korišćenja koji su neuporedivo manji nego kod kupovine softvera kao proizvoda. Najveća prednost je u tome što se sa korišćenjem aplikacije može bez većih problema prestati i gotovo odmah pronaći novog dobavljača. Najzad, održavanje servera, osiguranje podataka i osvežavanje i unapređenje aplikacije vrši sam dobavljač usluge.

Naravno, postoje i negativne strane ovog koncepta. Ograničena mogućnost prilagođavanja softvera korisniku znači da on neće baš uvek za svoj novac moći da dobije tačno ono što mu je potrebno (jeftinije ne znači uvek i bolje). Kod modela SaaS tekući troškovi rentiranja usluge idu i idu - softver nikada nije vlasništvo korisnika. Poseban problem je i to što su osetljivi podaci na serverima dobavljača i s njima se komunicira putem Weba koji nije uvek bezbedan kanal.

Da tu nečeg ima, svedoči i nedavno lansiranje sajta Windows Live u vlasništvu Microsofta. Njegova osnovna namera je da promoviše koncept prema kojem će korisniku biti omogućeno korišćenje klasičnih Office aplikacija s bilo kog mesta, uz eliminisanje ograničenja koja postoje kada su one vezane za striktno jednu mašinu i njen hard disk. Iako, prema rečima čelnika kompanije, ovaj skup online servisnih aplikacija neće ukinuti potrebu za kupovinom i postojanjem MS Officea na disku, on će malim i srednjim preduzećima pružiti mogućnost automatizacije upravljanja projektima, kreiranja izveštaja ili platnih naloga, na primer. Microsoft do grla u online vodama? Najbolja potvrda da Google i drugi veliki online servisi postaju ozbiljni globalni igrači koji generišu prihode dovoljne da ugroze dominaciju kompanije iz Redmonda.