Svi grafički programi rade sa JPEG formatom zapisa fotografija, on je široko prihvaćen, a postao je i osnovni format za čuvanje slika na memorijskim karticama digitalnih fotoaparata. Njegova prednost je to što čuva fotografije koje su prilično dobrog kvaliteta, a zauzimaju mnogo manje prostora u odnosu na RAW format. No, tu postoji jedno veliko „ali”. Algoritam kompresije je takav da se fotografije snimaju s manjim ili većim gubitkom kvaliteta. Bilo da se radi o fotografijama sa fotoaparata ili slikama napravljenim u nekom grafičkom programu, korisnicima je data mogućnost da biraju kvalitet snimljenih fotografija. Čak i ako se odabere 100% (što retko ko radi), i tu dolazi do određenog gubitka u kvalitetu. U većini slučajeva gubitak koji se ostvaruje je prihvatljiv, ako ništa drugo bar zarad velike uštede u prostoru. Ipak, u nekim slučajevima artefakti na fotografiji postaju suviše uočljivi i takva slika se može smatrati neupotrebljivom. Ili možda ne?

Ako takvu fotografiju „provučete” kroz UnJPEG, njen kvalitet će se donekle popraviti i ona će možda opet biti upotrebljiva. UnJPEG je profesionalni alat koji služi za poboljšanje fotografija. Nemojte da vas jednostavan interfejs zavara zbog relativno malog broja opcija koje ima. Rezultati koji se postižu variraju od dobrih do impresivnih. „Nedostatak” opcija je samo privid jer se kombinacijama postojećih opcija mogu dobiti zaista interesantni rezultati, uključujući čak i efekat kao da je fotografija naslikana različitim slikarskim tehnikama. Pošto je podešavanje i usklađivanje svih ovih opcija prilično težak posao, u programu postoji nekoliko predefinisanih podešavanja. Zato preporučujemo da probate svako od ovih podešavanja, pa tek ukoliko vam se rezultati ne svide, odaberite najpribližnije podešavanje i zatim pokušajte sa ručnim menjanjem jednog po jednog parametra u malim koracima, sve dok ne dobijete prihvatljiv rezultat.

Nezgodno je što se promene ne vide u realnom vremenu, već nakon svake promene parametara morate da pritisnete dugme „Process” i sačekate da se fotografija obradi. To nije dug proces (traje nekoliko sekundi), ali već nakon nekoliko neuspelih pokušaja dosadiće vam stalno čekanje. Kad već pominjemo mane, moramo dotaći i jedan neobjašnjiv propust - nepostojanje opcije Undo. Konsultovanjem Helpa utvrdili smo da se izvorna fotografija čuva sve dok se ne izvrši eksplicitan zahtev za snimanje, ali je problem što se ona više ne može videti kada se napravi makar jedna izmena. Treba dodati da se u neregistrovanoj verziji preko fotografije „utiskuje” vodeni žig sa reklamom za program, tako da je za bilo kakvu ozbiljnu upotrebu neophodno da ga registrujete. Od ostalih funkcija mogli bismo da pomenemo mogućnost promene veličine fotografije, ili Median Noise redukciju koju treba primenjivati kod „totalno upropašćenih” JPEG fotografija.

Proces obrade fotografija sastoji se od tri jednostavna koraka: učitavanja fotografije u program, procesiranja i snimanja. Prvi korak je valjda svima jasan i nema potrebe da se na njemu zadržavamo. Procesiranje fotografije smo donekle već objasnili. Ovde ćemo pomenuti da su na raspolaganju dva algoritma detekcije artefakta i dva algoritma za povećanje kvaliteta fotografija. Snimanje se može obaviti u JPEG, BMP ili PNG formatu. Ukoliko se odlučite za JPEG format, možete sačuvati postojeće EXIF informacije o slici (ili ih po želji ukloniti) i odabrati kvalitet snimanja. Ova poslednja opcija čini nam se nepotrebnom - zašto bi neko pokušavao da poveća kvalitet fotografije da bi je opet snimio u kompresovanom stanju i tako poništio sve što je do tada uradio?

Nakon malo igranja s UnJPEG-om, naš zaključak je da on definitivno vizuelno „pegla” JPEG fotografije. A koliko će biti uspešan u tome, zavisi od tri faktora - kvaliteta ulazne fotografije, umešnosti korisnika i kvaliteta snimanja obrađene fotografije.