Vladimir PISODOROV

1. februar 2025.

Tokom godina, na raznim nosačima podataka nakupilo se igara, muzike, dokumenata, fotografija, video-snimaka... Sa sve većim skladišnim prohtevima nekako ste se i izborili, ali nova muka dolazi u vidu otežanog pristupa podacima. Za neke ne znate ni gde su, a do onih za koje znate u kom grmu žive toliko je teško doći da unapred odustajete.

Bilo bi baš lepo mukom prikupljene podatke držati na jednom mestu, a još kada bi rezidentan pristup bio moguć u bilo kom momentu, skakali biste od sreće. Rešenje za ovaj problem dolazi u vidu NAS uređaja, međutim, njihova cena obeshrabruje mnoge kućne korisnike. Istina je da oni zahtevaju neznatno podešavanje i da vrlo brzo podatke možete da „vrtite” u svom „oblaku”, ali postoje i jeftinija rešenja.

Velika je verovatnoća da se u nekom budžaku nalaze delovi stare mašine, koje ste odbacili prilikom poslednje nadogradnje. Ukoliko ih nemate dovoljno da kompletirate celu mašinu, u pomoć može da priteknu porodica i prijatelji, spremni da doniraju komponente koje nedostaju. Šklopocija neće biti u stanju da izvršava moderne zadatke, kamoli da pokreće najnovije igre, ali može da preuzme ulogu NAS-a. Na nju možete da priključite proizvoljan broj internih i eksternih hard-diskova i na taj način da podatke sačuvane na njima učinite dostupnim 24/7.

Ruku na srce, sve ovo može da se obavi iz „običnog” Windowsa ili Linuxa, ali smo mi ovog puta odlučili da proverimo šta se to nalazi u ponudi kada su u pitanju softverske alatke namenjene za ovu namenu. S obzirom na to da je ideja bila da vam predstavimo najkorišćenije načine za „podizanje” softverskog NAS-a, nećemo previše detaljisati i pretpostavićemo da ste iz neke kutije izvukli staru mašinu, da ste u nju smestili hard-diskove i da sada treba da donesete odluku o tome koji ćete softver koristiti da podatke učinite dostupnim. Knjiga se svela na dva slova, od kojih je jedno besplatno, dok ćete za usluge drugog morati da platite.

TrueNAS Core 13.0

TrueNAS (www.truenas.com, 1 GB) prvi se našao na spisku za testiranje, s obzirom na to da se radi o nasledniku nadaleko poznatog programa FreeNAS. U pitanju je besplatna alatka koja, naizgled, ne ište preterano velike hardverske resurse. Dovoljan je bilo koji 64-bitni procesor i osam gigabajta slobodnog prostora na hard-disku. Autori preporučuju da uzletna pista bude solid state tipa, ali to nije jedino čemu nas savetuju. Naime, iako će TrueNAS fercerati i sa osam gigabajta radne memorije, ne bi bilo loše da sistemu obezbedite celih 16 gigabajta. Isto tako, pored sistemskog, u mašini je potrebno da se nalazi barem još jedan hard-disk na kome ćete izvršiti skladištenje podataka. S obzirom na veličinu preuzete ISO datoteke, biće dovoljna „fleška” i od dva gigabajta, pa jedini problem može da predstavlja radna memorija. Stvar na koju valja obratiti pažnju jeste to da TrueNAS ne podržava bežičnu konekciju, te da na mrežu izlazi preko LAN kabla.

Instalacija je jednostavna i od vas se zahteva da odaberete disk na kome će se obaviti instalacija, da definišete lozinku za pristup sistemu i da li (ne)želite da koristite swap particiju fiksne veličine 16 gigabajta. Nakon toga sledi restartovanje mašine, što rezultuje bootovanjem konzole koja se koristi za osnovna podešavanja. Ovo ne treba da vas uplaši, s obzirom na to da se grafičkom interfejsu pristupa preko internet browsera. TrueNAS će mašini dodeliti IP adresu, koja će biti ispisana u konzoli, ispod tekstualnih funkcija. Pristup je moguć iz bilo kog internet browsera: korisničko ime je root, a lozinka je ona koju ste definisali tokom procesa instalacije.

Po prijavljivanju dočekaće vas jednostavan upravljački interfejs, svojevrsni dashboard po kome su pregledno raspoređene dostupne funkcije. Meni je „prišiven” za levu ivicu radne forme, dok je sredina rezervisana za prikaz najvažnijih informacija preko naročitih vidžeta. Recimo, možete da nadgledate potrošnju memorije, opterećenje procesora, mrežni protok i tako dalje. Iako se funkcijama lako pristupa, biće vam potrebno neko vreme da „pohvatate” konce, naročito zbog toga što ovaj tip programskih rešenja ne podrazumeva korišćenje po principu „ključ u ruke”. Podešavanja su brojna i mada je ovo jedno od najjednostavnijih rešenja, savetujemo vam da prethodno prebistrite dostupan help do koga na internetu nije teško doći.

Unraid OS 7.0

Kada je potreban manevarski prostor, uz zadržavanje koliko-toliko jednostavnog radnog okruženja, Unraid (unraid.net, 19,84 MB) je opcija na koju se podrazumevano pomisli. Ovo je još jedno ostvarenje koje će omogućiti podizanje servera na svima dostupnom hardveru. Potreban je bilo koji 64-bitni procesor brzine od jednog gigaherca i svega četiri gigabajta memorije. Zbog bezbednosti podataka, autori navode da u mašini morate da imate minimalno dva hard-diska, ali je olakšavajuća okolnost to što instalacija nije neophodna.

Iz programa Unraid USB Creator (preuzimate ga sa zvanične internet prezentacije projekta) „sliku” sistema potrebno je prebaciti na USB stik, koga potom koristite kako biste bootovali sistem. Preuzimanje sadržaja obavlja se neposredno, a vama samo preostaje da odaberete koju verziju Unraida želite da zavrtite. Za akcije će biti dovoljna i „fleška” veličine dva gigabajta, ali nije sve moglo da prođe bez problema. Naime, Unraid je prilično izbirljiv kada su USB stikovi u pitanju, pa smo mi tek iz šestog-sedmog puta uspeli da pronađemo onaj koji je bio kompatibilan. Na svu sreću, podaci o (ne)kompatibilnosti biće vam predočeni pre nego što započnete „narezivanje” sadržaja.

Valja napomenuti i to da Unraid hardversku zahtevnost može da podigne na viši nivo. Koji će to da bude zavisi od broja i vrste softverskih dodataka koje koristite (podržano je pokretanje i aplikacija i plug-inova). Moguće je pokretanje i virtuelnih mašina, ali to već prevazilazi potrebne prosečnih, kućnih korisnika. Unraid nije besplatan i po isteku probnog perioda od 30 dana moraćete da se latite novčanika. Za 49 „zelenih novčanica” dobijate mogućnost priključivanja šest diskova, ali i besplatne nadogradnje sistema u trajanju od godinu dana. Ovo nije malo novca, mada je olakšavajuća okolnost u celoj priči to što je nakon licenciranja program zauvek vaš.

Za razliku od TrueNAS-a, Unraid OS može da se podigne i u GUI režimu, mada to u principu i nije toliko važno. Za pristup se koristi internet browser, a zanimljivo je da se pristupna adresa mnogo lakše pamti. Ako ništa niste menjali, u adresnoj liniji odabranog internet browsera samo upišite tower.local i pritisnite taster ‘Enter’. Reč tower možete da zamenite nazivom koji ste nadenuli serveru. Po prijavljivanju na sistem, očekuje vas slično okruženje kao kod TrueNAS-a. Ruku na srce, ovde se nalazi nešto (čitaj: mnogo) više manevarskog prostora, što ne utiče na preglednost. Subjektivni utisak je da su primenjena rešenja nešto prijatnija za oko.

Dashboard nudi očekivan dijapazon informacija, a razlika u odnosu na prethodnika je to što se podešavanjima pristupa iz menija pri vrhu radne forme, koji funkcioniše po principu komandnih kartica. Međutim, bez obzira na dobru organizaciju, Unraid početnicima može da stvori priličan broj problema. Ipak, uloženo vreme za učenje zakonitosti na kraju će se višestruko isplatiti, ukoliko ste spremni da ga uložite.

• • •

Među kandidatima mogao je da bude i TrueNAS Scale (i.sk.rs/360619), još jedno besplatno ostvarenje koje je svojevrsni naslednik TrueNAS Corea. S obzirom na to da planiramo da mu posvetimo nešto više pažnje u budućnosti, ovog puta smo ga izostavili. Međutim, u ringu su mogla da se nađu i hibridna ostvarenja, poput, takođe besplatnog, OpenMediaVaulta (www.openmediavault.org), ali i on predstavlja priču za neku drugu priliku. Naravno, na softverskoj pijaci nalazi se još sijaset ostvarenja kojima možete da poklonite poverenje, mada su izdvojeni oni od kojih smatramo da bi trebalo da pođete.

Prvom sledećom prilikom, bavićemo se i načinima na koji „običan” Windows može da posluži kao NAS server, tačnije, kao mašina koja će da „glumi” NAS server. Takav pristup tematici najinteresantniji je početnicima kojima oslanjanje na Linux (makar i izdaleka) izaziva grčeve u stomaku.