Momir ĐEKIĆ

1. februar 2025.

Tokom pandemije, 19-godišnja Sara iz Kanzas Sitija bila je zaglavljena kod kuće, nesigurna u svoju budućnost. Nakon pregleda nekoliko kratkih snimaka izrade ručno rađenog nakita na platformi TikTok, dobila je ideju čime želi da se bavi. Bilo je potrebno samo par meseci da njeni kratki video-zapisi postanu viralni na mreži koja ju je inspirisala. Za Saru, TikTok nije samo aplikacija. TikTok je za nju bilo rešenje potrage za smislom - rešenje koje je povezivalo njenu kreativnost sa globalnom publikom.

Početkom prošle godine, TikTok je imao preko jednu i po milijardu aktivnih korisnika na mesečnom nivou. Samo u Sjedinjenim Državama, ovu platformu koristi oko 170 miliona korisnika. Ako govorimo o punoletnoj populaciji, oni prosečno dnevno provedu skoro sat vremena, što je oko pola sata kraće od globalnog proseka koji iznosi 96 minuta. Recimo, Instagram se prosečno koristi oko pola sata, dok se YouTube gleda oko 75 minuta dnevno. Prirodno, i Instagram i YouTube imaju veći broj korisnika od TikToka. Očigledno je ova platforma uspela da se nametne kao relevantan konkurent za korisničku pažnju i da bude alat u rukama mnogih koji, poput Sare, tragaju za smislom svakodnevice.

Ipak, u Vašingtonu, kreatori američke politike imaju sasvim drugačiji stav, postavljajući pitanje: da li je ova aplikacija savremeni trojanski konj? Tamo gde je Sara videla priliku, senatori i stručnjaci za bezbednost sa obe strane političkog spektra videli su pretnju. Kinesko vlasništvo popularne platforme postalo je centralna tačka u široj debati o tehnologiji, poverenju i nacionalnoj bezbednosti.

Priča o dva narativa

Putovanje od neobične aplikacije za plesne video-zapise, do lepljive trake za međunarodnu kontroverzu odražava veći paradoks nego što se na prvi pogled to čini. TikTok je platforma koju vole milioni, ali joj vlade ne veruju. Za jedne, to je alatka za globalno povezivanje, za druge - potencijalno oružje u digitalnom hladnom ratu. Da bismo razumeli ovaj paradoks, moramo da pogledamo dva narativa koji se prepliću: TikTok kao bezbednosnu pretnju i kao simbol rivalstva velesila.

U suštini, zabrinutost za bezbednost upotrebe ove platforme svodi se na tri ključna pitanja: privatnost podataka, algoritamski uticaj i ranjivost infrastrukture. TikTok prikuplja ogromne količine podataka, uključujući korisničke navike i podatke o lokaciji korisnika. Kritičari platforme tvrde da bi, kao kompanija u kineskom vlasništvu, TikTok mogao da bude primoran da podeli ove podatke sa kineskom vladom. Takav zakon zaista postoji u Kini i može se reći da je pomenuti rizik - stvaran. Iako je TikTok više puta demantovao tvrdnje da je takav scenario verovatan, sama mogućnost glasno uznemirava osetljive uši kreatora politika.

Osim podataka, važnu ulogu igra i moćni algoritam platforme TikTok koji određuje šta milijarde korisnika vide dnevno. Postoji zabrinutost da bi se ovim algoritmom moglo manipulisati stavovima velikog broja Amerikanaca radi „širenja dezinformacija” ili „suzbijanja narativa” koji su nepovoljni po kineske interese. Američki zakonodavci u argumentaciji slikaju orvelovski svet u kome je javno mnjenje suptilno oblikovano, ne slobodnim diskursom, već skrivenim planovima.

Treća tačka sporenja je infrastruktura na kojoj TikTok operiše. Većina neobaveštenih se pita - može li aplikacija dizajnirana za zabavu nehotice otvoriti vrata zlonamernim aktivnostima? Ove brige, svakako, nisu samo teoretske i nisu samo vezane za SAD. Indija je 2020. zabranila TikTok i desetine drugih kineskih aplikacija, navodeći slične bezbednosne rizike. Kasnije su se desile i izvršne naredbe američke administracije sa ciljem da se kineski vlasnici primoraju na prodaju američkih operacija TikTok platforme. Iako su pravni izazovi odložili potpunu zabranu platforme, osnovna zabrinutost nije gubila na aktuelnosti.

Iako su bezbednosni problemi često u fokusu, mnogi, pak, vide TikTok debatu kao zamenu za veću borbu, bitku za tehnološku dominaciju između dve velesile našeg doba - SAD i Kine. Decenijama je Silicijumska dolina bila epicentar globalnih tehnoloških inovacija. Uspon nekoliko kineskih tehnoloških kompanija poremetio je ovu priču. Dodatno, TikTok je prva aplikacija u kineskom vlasništvu koja je postigla ogroman globalni uspeh, dovodeći u pitanje dominaciju američkih platformi, kao što su Instagram i YouTube. Važno je razumeti da uspeh TikTok platforme ne predstavlja samo tehnološku, već i ekonomsku promenu ritma. Prihod i tržišni udeo kineske platforme direktno se takmiče sa američkim tehnološkim gigantima, podstičući ekonomski nacionalizam.

Imajući navedeno u vidu, TikTok je više od aplikacije. Ova platforma je simbol podeljenog sveta, gde tehnologija nije inovacija - već moć. Retko koji čovek je otporan na korupciju koju moć donosi. Kažu da moć korumpira, a da apsolutna moć - apsolutno korumpira.

Faktor Mask

Uspon Ilona Maska (Elon Musk), kao dominantne figure u američkim tehnološkim i vladinim inicijativama, dodaje novi sloj složenosti. Kao vlasnik X-a (bivšeg Tvitera) i ključnih partnera u nacionalnim projektima preko SpaceX-a i Tesle, Maskov uticaj izaziva paralelnu zabrinutost oko nepristrasnosti i bezbednosti u samim SAD. Uloga ovog ekscentričnog gospodina u pobedi novog američkog predsednika i najava njegovog rukovođenja Ministarstvom za efikasnost Vlade, samo su zaokružili snagu jednog čoveka.

Maskovo vlasništvo nad X-om stavlja pod njegovu kontrolu ogromne količine korisničkih podataka, neverovatno slično praksi prikupljanja podataka koji demonstrira TikTok. Iako Mask funkcioniše u okviru demokratskog sistema, njegove jednostrane odluke, kao što su vraćanje zabranjenih naloga ili promena algoritama, pokazuju rizike centralizovane kontrole. Dvostruka uloga najbogatijeg čoveka na svetu, kao tehnološkog preduzetnika i državnog izvođača, briše granice između privatnih i javnih interesa. Njegov uticaj na platforme kao što je X mogao bi da iskrivi javni diskurs, stvarajući oblik „meke cenzure”, vođene ličnim ili ekonomskim ciljevima. Lako može da se kaže da i Maskovim procesima donošenja odluka nedostaje transparentnost. Ova koncentracija moći u jednoj osobi odražava strahove centralizovane kontrole povezane sa državnim akterima. Kada se na gomilu doda i suptilno koketiranje sa potencijalnom kupovinom TikToka, poslovanje upravo pomenutog čoveka, lako se naziru zaključci.

Platforme pod kontrolom najbogatijeg čoveka na planeti drže osetljive podatke i utiču na javno mnjenje, izazivajući zabrinutost zbog zloupotrebe za lične, partijske ili nacionalne interese. One pojačavaju strah od špijunaže i geopolitičke manipulacije, kako unutar SAD, tako i van njih.

„Sredina je vrlina”,
rekao je Aristotel

Oba scenarija suštinski ističu krhkost poverenja u platforme koje oblikuju globalni diskurs. Bilo da je moć u privatnim rukama ili u rukama elite, potencijal za zloupotrebu ugrožava demokratske ideale. Godine nas uče da je ideologija važna onima sa tanjim novčanicima, dok se imućniji i moćniji deo sveta njome - zabavlja.

TikTok debata nije prvi slučaj da je tehnologija izazvala strah i podele. U XX veku, strukture moći izazivali su i radio i televizija, što je dovelo do zabrinutosti oko propagande i kontrole. Kontekst je i tada pružao hladni rat, a sa druge strane je bio komunistički Sovjetski Savez. I internet se svojevremeno suočio sa ispitivanjem potencijala za nadzor i dezinformacije.

Ono što TikTok pitanje čini posebno zanimljivim svakako je tajming. Kriza ove platforme se pojavljuje u eri globalnog pada poverenja u vlade, korporacije, pa, čak, i među donedavnih partnera i prijatelja. Prema izveštaju „Edelman Trust Barometer” iz 2023. godine, preko 60 odsto ljudi širom sveta veruje da ih njihove vlade i mediji namerno obmanjuju. Prošlogodišnje istraživanje istog izvođača pokazuje strmoglav pad ekonomskog optimizma i alarmantne podele u globalnom društvu, koje ukazuju da bi manje od jedne petine ljudi volelo da živi okruženo onima sa kojima ne deli mišljenje. U takvoj klimi, nije iznenađenje da centralizovana kontrola, bilo od strane čitave države ili pojedinca veoma bliskog državnom vrhu, izaziva alarm.

TikTok i kompanije gospodina Maska nisu samo tehnologija - oni su skup pravila i očekivanja koja svakodnevno postavljamo pred inovacije u sve polarizovanijem svetu. Ko treba da definiše ova pravila? Da li i ovde pobednik nosi sve? Kako, u takvom svetu, mi ostali da uravnotežimo inovacije sa bezbednošću?

Debata na ovu temu otkriva dublja pitanja, kao što je ono o tome čega zapravo treba da se plašimo? Da li se više plašimo stranih vlada koje pristupaju našim podacima ili pojedinaca koji imaju nesrazmernu kontrolu nad javnim diskursom? TikTok nas podseća da je važno raspravljati na temu - ko treba da odlučuje? Da li vlade treba da imaju moć da regulišu komunikacione platforme ili korisnici treba da odluče kojim platformama veruju?

Najvažnije od svega, priča o problematičnoj situaciji kineske platforme nas motiviše da se pogledamo u oči i zapitamo kako smo došli u tako duboku krizu poverenja. Još važnije, kako da ponovo izgradimo poverenje?

• • •

Uprkos tenzijama, razloga za blagi optimizam ima. TikTok je preduzeo korake za rešavanje problema, od otvaranja centara za transparentnost, do uspostavljanja operacija sa podacima u SAD. Mogla bi kineska kompanija pomalo da nauči i od Maskove platforme, koja je očigledno uspešno pronašla model za balansiranje između inovacija i etičkog upravljanja.

Za korisnike kao što je Sara, obe platforme uživaju bliskost. U njenom mikrokosmosu, geopolitika ili dinamika moći velesila nemaju uporište. Korisnici tragaju za očuvanjem prostora za kreativnost i povezanost u podeljenom svetu današnjice. TikTok nas, kao simbol, svakodnevno podseća na očiglednu interpretaciju istine - poverenje se ne daje, već zarađuje. Put do tog rezultata, bilo za platformu, kompaniju, državu ili pojedinca prava je priča koju vredi živeti.

SLEDEĆI TEKST CES 2025, Las Vegas, SAD Dive In!