Vladimir PISODOROV

1. februar 2025.

Urubrici „Tips & Tricks” možete da pročitate nešto više o načinu na koji sistemski Task Manager možete da zamenite alternativnim rešenjima. Ovde ćemo se baviti predstavljanjem zamena, ostvarenjima koja obavljaju isti posao, ali nisu „pečatirana” od strane Microsofta. Nije sporno to što programeri iz Redmonda u poslednje vreme ulažu određene napore u modernizaciju Task Managera, ali smatramo da njegova nadogradnja teče sporo. Ubačene novine jesu korisne, alatku je jednostavno koristiti, ali oslanjanje na zastarela rešenja i nedostatak manevarskog prostora stvari su koje guše Microsoftovo čedo.

Možda oni neiskusniji nisu znali, ali niste u obavezi da koristite Task Manager, iako se za njim poseže po automatizmu, jer, ipak, nudi pristup resursima na sistemskom nivou. Postoje brojne, pa, čak, i besplatne alternative, te nije zgoreg proveriti da li neka od njih bolje pokriva dijapazon potrebnih akcija. Teoretski, Task Manager treba da pruži uvid u pokrenute procese, da omogući njihovo terminisanje, a ako na sto donese i neke prateće funkcije - tim bolje. Na primer, veoma korisno je nadgledanje potrošnje hardverskih resursa ili uvid u programske alatke koje se pokreću uporedo sa Windowsom. Pohvalno je i ako se informacije korisniku predstavljaju na vizuelno upečatljiv način, jer od lepote glava neće da boli.

Process Lasso 15.0.4

Bitsumov Process Lasso (bitsum.com, 2,51 MB) najjednostavniji je kandidat na testu. To ne znači da mu nedostaju funkcije, već da su pažljivo birane, te da je prikaz informacija sveden. Sve što je važno nalazi se smešteno na glavnoj radnoj formi, dok se funkcijama pristupa preko kontekstualnog menija. Možete da se fokusirate na spisak svih ili samo pokrenutih procesa, dok se u gornjem delu radne forme uvek nalazi grafički predstavljena potrošnja sistemskih resursa. Zauzeće svakog jezgra procesora nadgleda se pojedinačno, tu je i potrošnja memorije, baš kao i prateći „živi” dijagram.

Jedna od poslastica programa jeste mogućnost detaljne kontrole pokrenutih procesa. Naravno, ovde ne mislimo samo na mogućnost njihovog terminisanja ili ponovnog pokretanja, već učešća u potrošnji resursa. Na primer, može da se odredi tačno koja će se procesorska jezgra koristiti prilikom pokretanja programa, koji prioritet prilikom izvršavanja će imati, koliki je maksimalni broj pokrenutih pojedinačnih instanci i tako dalje. Oni koji su spremni dodatno da zagrebu ispod površine, pronaći će i mogućnost limitiranja „napada” na procesor - moguće je odrediti maksimalni nivo opterećenja koji pojedinačni proces sme da „proizvede”. Zanimljivo je da odavde može da se odredi i da li će neki od procesa da blokira aktiviranje režima Sleep, deaktiviranje prikaza na monitoru, pa čak i koji Power režim je potreban da bi se proces pokrenuo. Pretpostavljate, uz Process Lasso (tačnije, na njegov „mig”), Windows će se automatski prebaciti na propisan režim.

Podešavanje konfigurisanog sistema može da se snimi i kasnije učita po potrebi, a sve funkcije, rekosmo, dostupne su sa glavne radne forme i iz kontekstualnog menija. To, naravno, ne znači da će početnicima korišćenje programa biti omogućeno bez učenja. Da biste pojmili šta sve Process Lasso može, moraćete da provedete neko vreme proučavajući sadržaj njegovih menija. Autori su se potrudili i većina funkcija odlično je pokrivena tutorijalima koji se nalaze na zvaničnoj prezentaciji projekta.

Nažalost, nisu sve ponuđene mogućnosti dostupne u besplatnoj verziji programa, pa ćete morati da razmislite o komercijalnoj iteraciji. Apanaža za kućne korisnike, koji resurse programa planiraju da koriste na jednoj mašini, iznosi 40 „zelenih novčanica”. Iskreno, za ono što program nudi, to i nije toliko puno. Process Lasso nije osmišljen kao puka zamena za Task Manager i može da se koristi uporedi sa Microsoftovim rešenjem. Pristupa mu se preko ikonice nasystrayu.

System Informer 3.2

Na prvi pogled, System Informer (systeminformer.com, 22,64 MB) podseća na starije verzije Task Managera. Pored svetle teme, na raspolaganju je spisak pokrenutih procesa, ali su oni ovde označeni bojama, kako bi se lakše uočili. Uz osnovne informacije, na ekranu je moguće videti koliko svaki od izlistanih procesa „vuče” sistemskih resursa, dok se pri vrhu radne forme nalazi zbirni prikaz. Od osnovnih funkcija, tu je terminisanje i privremeno zaustavljanje procesa, ponovno pokretanje, lociranje neaktivnih komplementa i tako dalje. Međutim, System Informer raspolaže i sa nekoliko u rukavu skrivenih asova. Na primer, tu su funkcije koje smo videli kod prethodnika, a odnose se na dodelu resursa označenim procesima. Tako, moguće je odrediti koliko će se procesorskih jezgara koristiti, koji Power režim će se aktivirati, da li će se koristiti famozni režim Boost, koji je prioritet izvršavanja procesa...

Tek kada budete kliknuli na funkciju Properties u kontekstualnom meniju, pred vama će se ukazati šta sve System Informer ima da ponudi kada je „raščlanjivanje” procesa u pitanju. Čak je dozvoljeno izvući „žive” dijagrame potrošnje hardverskih resursa, statistiku korišćenja gde se vidi potrošnja memorije, zauzeće procesora, I/O akcije i tome slično. Velika pažnja posvećena je mrežnom protoku, pa, tako, možete da pratite šta koji od procesa radi online i kojim adresama pristupa. Inače, System Informer, podrazumevano, na ekran ne postavlja grafike potrošnje sistemskih resursa (nevezano da li se radi o preseku za pojedinačni servis ili o zbirnom stanju) i moraćete da ga aktivirate ručno. Prikazivanje podataka obavlja se u posebnom prozoru, dok vi nastavljate da bistrite sadržaj glavne radne forme.

Mogućnosti nisu upitne, upitan je način na koji su korisnicima stavljene na raspolaganje. Process Lasso dostupne resurse nudi na prijemčiviji način, dok kod System Informera morate da načinite nekoliko koraka, kako biste obavili ono što želite. Ruku na srce, i funkcija je više, pa je takva situacija bila očekivana. Da bismo vam još više približili magnitudu mogućnosti koje System Informer nudi, pomenućemo još mogućnost debagovanja, ali i detektovanja malware sadržaja. Šta će sve to pod jednom kapom, moraće da vam objasne sami autori. Kad smo već kod njih, valja napomenuti da je program za krajnjeg korisnika u potpunosti besplatan, ali da ne možete da očekujete pomoć prilikom korišćenja kao u slučaju prethodnika.

Process Explorer 17.06

Evo nečeg za ljubitelje teorija zavere, ali i one sa pristupom insajderskim informacijama. Naime, Process Explorer (i.sk.rs/360609, 3,29 MB) delo je Microsoftovih programera, dok je sama alatka deo paketa Sysinternals. S obzirom na ono što ćete imati prilike da vidite, više je nego jasno da „Redmondaši” umeju da obave posao kako valja, pa je pitanje zbog čega se onda klasičan Task Manager ne podigne iz prašine i stavi tamo gde mu je mesto.

Bilo kako bilo, Process Explorer neodoljivo podseća na System Informer (ili je, zapravo, obrnuto), ponajpre zbog načina na koji se procesi, bojama, označavaju na listi. Možete da ih menjate, a obradovaće vas i to što program koristi benefite tamne teme, te je sadržaj mnogo lakše posmatrati. Na sićušnoj paleti alatki ispod padajućeg menija nalazi se grafički prikaz potrošnje hardverskih resursa, mada o tome možete da se informišete i prateći „igru brojki” za svaki izlistani proces. Klikom na taster System Information, na ekranu se, u novom prozoru, pojavljuju daleko ubaviji i čitljiviji podaci o potrošnji hardverskih resursa, baš kao u slučaju System Informera. Veoma koristan može da bude donji panel, koji se aktivira klikom na taster Show/Hide Lower Pane. Ukoliko je neki proces „zavisan” od dodatnih biblioteka i sadržaja, to će ovde biti prikazano, na radost svih iskusnijih korisnika. Štedi se dodatni klik za pokretanje akcije i sve što treba da se uradi jeste da se odabere željeni proces.

U Microsoftu nisu želeli da luduju, ali nakon što kliknete desnim tasterom miša iznad željenog procesa, pa iz kontekstualnog menija odaberete funkciju Properties, na ekranu će se pojaviti šuma dodatnih funkcija. Baš kao u slučaju prethodnika, tu je grafički prikaz koji prati individualnu potrošnju hardverskih resursa, osnovni podaci vezani za mrežnu konekciju i tako dalje. Informacija je manje nego u slučaju System Informera, pa je zbog toga i prikaz znatno pregledniji. Da se ne razumemo pogrešno, nijedno od predstavljenih rešenja ne može da se pohvali bogzna kako ubavim korisničkim okruženjem, pa ovde više ocenjujemo njegovu organizaciju i funkcionalnost.

Uopšteno govoreći, Process Explorer drži daleko manje funkcija pod skutima kontekstualnog menija. Proces može da se „ubije”, suspenduje ili ponovo pokrene i to je to. Kao i kod konkurenta, moguća je online provera o nameni konkretnog procesa, baš kao i skeniranje u potrazi za virusima. Kada su napredne funkcije u pitanju, program podržava ograničavanje pristupa procesorskim jezgrima, ali ne na precizan način kao što to radi Process Lasso. Tu je i definisanje prioriteta koji proces ima u grupi, odabirom jednog od šest predefinisanih šablona. Zanimljivo je da se u padajućem meniju nalazi funkcija Replace Task Manager, što znači da jednim klikom miša ovo ostvarenje, ipak, može da zauzme mesto njegovog ispisnika. Zanimljivo!

Process Explorer nudi manje manevarskog prostora nego System Informer, pa to treba uzeti u obzir prilikom donošenja odluke kom jatu se priključiti. Nije to, neophodno, loša stvar, samo procena da li su vam dodatni goodiesi potrebni ili ne. Microsoftovo rešenje je, takođe, besplatno, a odlikuje ga i to što je prenosivo, pa osim toga što instalacija nije neophodna, možete da ga koristite i kada ste na gostujućem terenu.

Task Manager DeLuxe 4.8.7

Ako ništa drugo, zakleli bismo se da bi Task Menager Deluxe (i.sk.rs/360610, 15,1 MB) trebalo da bude ta poboljšana verzija „običnog” Task Managera o kome sanjamo. Međutim, u pitanju nije ostvarenje koje je potpisao Microsoft, već kompanija MiTeC. Iako autori zahtevaju plaćanje apanaže ukoliko program nameravate da koristite u poslovnom okruženju, za kućne korisnike on je u potpunosti besplatan. To je odlična stvar, zbog toga što je u pitanju rešenje koje je „pokupilo” mnogo dobrih osobina svojih konkurenata.

Po organizaciji, Task Manager DeLuxe odlično se uklapa u dvojac System Informer-Process Explorer. Razlika je u tome što ne postoji označavanje procesa bojama, a nije nam se dopalo što su autori odlučili da podrazumevana tema bude svetla (na svu sreću, to može da se promeni). Ukoliko kliknete na taster Elevate privileges, dobićete mogućnost da Task Manager DeLuxe zameni „običan” Task Manager, što je odlična stvar, jer onda možete da preskočite muku ručnog podešavanja. Na raspolaganju je više funkcija nego kod prethodnika, ali to i dalje ne utiče na njihovu preglednost. Osnovni ekran prikazuje spisak detektovanih procesa, dok je u gornjem delu smeštena sekcija koja služi za grafički prikaz zauzeća sistema. Klasično, klikom na desni taster miša iznad procesa dobija se spisak dostupnih akcija. Na raspolaganju su manje-više identične stvari kao kod konkurenata, uz mogućnost da se obavi i skeniranje datoteka u potrazi za malicioznim sadržajem.

Za opšti povoljan utisak o upravljačkom okruženju zaslužan je i podatak da Task Manager DeLuxe ne koristi klasične komandne kartice, već svojevrsne tabove, kako bi razdvojio dostupne funkcije. Osim procesa i servisa prate se i mrežne konekcije, I/O akcije, zauzeće grafičkog podsistema, a tu je i odvojena sekcija za monitoring sistemskih performansi. Slobodno možemo da kažemo da je u pitanju podacima najnabiflaniji komplement koji smo imali prilike da vidimo. Dvoklikom miša na odabrani proces na ekranu se pojavljuje nova radna forma u kojoj se nalaze podaci vezani za njega, ali i akcije koje možete da preduzmete. Neverovatno je koliko su autori funkcija uspeli da smeste na tako malo prostora, a da opet sve izgleda pregledno i čisto. Jedan od razloga za to je i korišćenje tabova umesto klasičnih komandnih kartica, kao kod prethodna dva slučaja.

Među pomenutim tabovima nalazi se i komplement Autoruns. Kao što pretpostavljate, ovde su izlistani procesi koji se pokreću uz Windows, pa time mogu da utiču na performanse. Task Manager DeLuxe je toliko temeljan da će ovde prikazati stvari za koje niste ni znali da postoje. Da stvar bude još bolja, grupisaće ih, pa će vam utoliko biti lakše da se snađete i odlučite šta je potrebno, a šta ne. Poseban deo programa nosi naziv Desktop Explorer. U pitanju je overlay, koji omogućava da mišem uperite na bilo koji deo desktopa i da u odvojenoj radnoj formi dobijete informacije o procesu koji radi u pozadini. Na raspolaganju je čak i funkcija (Windows) koja će na ekranu prikazati prozor aplikacije pod kojom se proces pokreće i pregršt korisnih informacija. Task Manager DeLuxe nije potrebno instalirati, jer stiže u prenosivoj varijanti i možete da ga koristite i na gostujućem terenu.

• • •

Da li će prosečan korisnik osetiti benefit po prelasku na neku od alternativnih verzija Task Managera? Neće! One njemu nisu ni namenjene. Korist će imati nešto napredniji korisnici, ali i oni spremni da eksperimentišu.

Što se tiče naših kandidata, knjiga se svela na dva slova: Process Explorer i Task Manager Deluxe. Po našem mišljenju, ovaj drugi je jednostavniji za zauzdavanje i ako vam je eksperiment na umu, možda biste baš za njega mogli da se opredelite. Zaista, samo subjektivno mišljenje odlučiće koje od ova dva ostvarenje je kvalitetnije. Naravno, to ne znači da System Informer zaostaje previše i da ga ne treba uzeti u obzir. Naprotiv, u pitanju je odlična alternativa koja i te kako ima šta da ponudi.

Donekle, Process Lasso ispada iz konkurencije, jer je sazdan na nešto drugačijim osnovama od osvajača medalja. Najjednostavniji je za zauzdavanje, ali ako kanite da ga koristite punim plućima, to morate i da platite.