Vladimir PISODOROV

1. oktobar 2024.

Ukoliko imate prosečnu mašinu, verujemo da nemate probleme vezane za „ispisivanje” posećenih internet stranica. Nekada je ovo bio priličan problem, kojim smo se i mi nekoliko puta bavili, stavljajući browsere na razne muke, proveravajući koliko koji može. Danas, kada je kvalitetan hardver dostupniji nego ikad, a „pregledači” softverski utegnuti do maksimuma, ova tema pomalo gubi na zanimljivosti. Ipak, odlučili smo da proverimo kako stvari stoje i da vidimo da li se situacija promenila u odnosu na prošli put.

Zapravo, sada na testu imamo i nove takmace, dok smo neke izbacili iz miksa, kako bismo ispratili moderne trendove. Tako, na testu su nam se, kao glavni takmaci, našli Googleov Chrome, Mozillin Firefox i Microsoftov Edge. Ipak, to nije sve, jer su im društvo pravili i „alternativci”, koji su u poslednje vreme izbor mnogih: Vivaldi i Brave. Ni Operu nismo mogli da preskočimo, ruku na srce, više zbog nostalgije, nego zbog toga što ne možemo bez nje. Naravno da je kandidata moglo da bude i više, ali možemo da kažemo da ovih šest izdanaka predstavlja reprezentativni uzorak.

Sledeće što je važno jeste podatak da, ovog puta, internet browsere nismo mučili ručno, već smo se oslonili na sintetičke testove. Na taj način, izbegli smo „ljudski faktor”, baš kao što smo i njihovu programsku srž podvrgli najrigoroznijem mogućem ispitu. Nećemo se baviti teorijama zavere i raspravljati da li neki od testova preferira određenog kandidata i poći ćemo od toga da niko od autora nije imao „zadnje namere”. Što se testova tiče, koristili smo Speedometer 3.0, Jetstream2.2 i Motionmark 1.3. Kako da dođete do njih i čemu svaki od njih služi, objasnićemo u odvojenim segmentima.

Speedometer 3.0

Kako to njegovi autori kažu, Speedometer (i.sk.rs/360302) meri odziv veb-aplikacija. Akcije korisnika se, jasno, simuliraju, a tu spadaju pomeranje miša, korišćenje tastature i tome slično. Mimikrija obuhvata zahteve i ponašanje „običnog” korisnika, a ono što se preporučuje jeste da za vreme trajanja testa ne koristite mašinu i da tab u kom je Speedometer pokrenut uvek bude u fokusu. Kao što ćete videti, za vreme trajanja testa biće pokrenuto okruglo 580 akcija, dok će se na ekranu smenjivati poslovi čiji tok, zbog brzine „odmotavanja”, nećete biti u mogućnosti da pratite. Na kraju, biće predočena konačna ocena, ali rezultate možete i da razložite i, praktično, da dobijete detaljne podatke za svaki pokrenuti test. Oni uključuju i svojevrsne dijagrame, dok izveštaji mogu da se preuzmu u JSON ili CSV formatu. Inače, tačnost testa varira i treba je prihvatiti u granicama koje će biti prikazane na ekranu. One se razlikuju od slučaja do slučaja, što treba imati u vidu.

Ukoliko zanemarimo to što se Chrome našao na prvom mestu, rezultati su unekoliko iznenađujući. Srebrom se okitila, prerano otpisana, Opera, zaostavši samo 0,2 poena za pobednikom. Vivaldi, koji je, takođe, prebacio granicu od 19 indeksnih poena (vidi tabelu za detalje), zaslužio je bronzu, dok se iza njega nalazi Brave. Koliko je Chrome u ovom segmentu brži od Vivaldija, toliko se potonji našao ispred Bravea. Firefox je zavredeo tek 18 poena, ali najveći gubitnik je Edge, koji je dobacio do samo 14,7 poena. S obzirom na to da se prvih pet kandidata nalaze u okviru margine od deset procenata, ovo je više nego poražavajući podatak za Microsoft.

JetStream2.2

Kada je sintetičko testiranje internet browsera u pitanju, JetStream2 (i.sk.rs/360303) nezaobilazna je stanica. U pitanju je test koji se fokusira na JavaScript i WebAssembly i u pozadini pokreće, kako autori kažu, najmodernije veb-aplikacije. Kao i kod Speedometera, što je rezultat veći, to je internet browser brži, a ono što se naročito vrednuje jeste brzina pokretanja i brzina izvršavanja priloženih programskih rutina. Ovde ne postoji vizuelizacija posla koji se obavlja, ali ćete zato posle okončanja svakog posla na ekranu odmah videti ostvareni rezultat. Testovi se pokreću nekoliko puta zaredom, tako da možete da vidite prvi, najlošiji i prosečan rezultat. Na raspolaganju su 64 testa, a ako vas baš jako zanima šta koji od njih radi, pojašnjenje možete da pročitate u priloženom helpu. Rezultati ne mogu da se preuzmu u formi datoteke, kao kod Speedometera, ali se postignuće iskazuje u stotinama hiljada poena, pa je lakše pojmiti razlike.

Izgleda da u svakom kartonu jaja postoji barem jedan mućak, a u slučaju JetStreama to je Firefox. Mozillin internet browser podbacio je kao Edge u prošlom testu i ubedljivo je preuzeo ulogu fenjeraša. Očekivano, Chrome se, još jednom, našao na prvom mestu, a titula je za dlaku izmakla Operi, koja je u dramatičnom foto-finišu savladala Edge. Brave je ovog puta ispred Vivaldija, a oba „alternativca” prilično zaostaju za pobednicima.

MotionMark 1.3

MotionMark (i.sk.rs/360304) je grafički test, a to znači da ćete na ekranu konačno moći da vidite šta to internet browser radi za vreme svoje aktivnosti. U pitanju je najduži test, a sastoji se iz osam segmenata, koji podrazumevaju manipulaciju različitim vrstama grafičkih objekata. Ono što je zanimljivo jeste podatak da je zadatak browsera da dostigne maksimalni framerate koji monitor podržava za vreme dok obavlja predodređene poslove. Preporučuje se pokretanje testa u landscape režimu i prilikom prikaza sadržaja preko celog ekrana. Na kraju, dobija se zbirni rezultat, a uvid možete da steknete i o pojedinačnim postignućima. Kao i kod Speedometera, biće predočena margina greške, koja ovde varira od segmenta do segmenta. Nažalost, rezultati ne mogu da se preuzmu u formi koja bi vam omogućila dalju obradu. Ukoliko vas zanima priroda obuhvaćenih testova, tu je priloženi help. Na kraju, važno je da napomenemo da je u slučaju testiranja internet browsera namenjenih desktop mašinama, radna površina ograničena na rezoluciju od 1600×800 piksela.

Da se čuda dešavaju, pokazao je Edge, koji se u ovom testu našao na prvom testu - i to ubedljivo. Chrome je drugi, dok je između Vivaldija na trećem i Opere na četvrtom mestu razlika koja se vidi tek mikroskopom. Brave zaostaje nešto više, a najgori od sve dece, još jednom, je Firefox, koji za Edgeom zaostaje više nego duplo.

• • •

Zaključak se nameće sam po sebi - pobednik testa, ujedno i najbrži internet browser u ovom momentu je Google Chrome. Pobedio je u dva od tri testa i jednom je bio na drugom mestu. To je više nego dovoljno da ga proglasimo pobednikom. Iako je u Speedometru postigao više nego skroman rezultat, Microsoft Edge oko vrata ima i zlato i bronzu, čime je zaslužio da se ukupno nađe na drugom mestu. Opera, sa dva srebra, iznenađujuće je treća, čime je pokazala da bivšu kraljicu internet browsera ne treba prerano otpisivati. Između Vivaldija i Bravea razlike gotovo da ne postoje, što znači da su „alternativci” podelili četvrto mesto. Iako ga autor ovih redova koristi na svakodnevnom nivou, Mozilla Firefox najsporiji je internet browser iz grupe i ubedljivo zauzima poslednje mesto.

Koliko su postignuti rezultati uopšte relevantni? Uvod i poslednja rečenica prethodnog pasusa daće vam nedvosmislen odgovor na postavljeno pitanje. Bitni su kao i lanjski sneg! Ako bismo se vratili 15 godina u prošlost, polemika bi mogla da se povede, ali, danas, rasprava gotovo da nema smisla. Prosečan korisnik teško da će primetiti bilo kakvu razliku u brzini, a ako mu nešto i bude privuklo pažnju, to će pre ignorisati nego označiti manjkom brzine. Vlasnici nešto starijih mašina su oni kojima će ovi testovi nešto značiti, ali se postavlja pitanje da li neko od njih uopšte „vozi” Windows 10/11 ili je još uvek na Sedmici i internet džunglu krči starijim verzijama internet browsera.

U to koliko svaki kandidat može, možete sami da proverite. Svi testovi su besplatni, nije vam potrebno nikakvo predznanje, ali ni previše slobodnog vremena. Da biste došli do relevantnih podataka, testove pokrenite barem po tri puta, a onda izračunajte srednju vrednost. Ukoliko dobijete rezultate različite od naših, nemojte da budete iznenađeni. To je potpuno normalno i samo potvrđuje ono što ste već znali - ulaganje love u nov hardver učiniće da zaboravite na sintetiku i opterećivanje gomilom brojki. Na kraju, internet browser danas se ne bira na osnovu brzine, nego zbog specifičnih mogućnosti, dostupnih dodataka...