Momir ĐEKIĆ

1. oktobar 2024.

Mračni dani su se nadvili nad američkom kompanijom Intel, nekada neprikosnovenim liderom u proizvodnji procesora i čipova. Kompanija koja se decenijama uspešno borila da održi dominantnu poziciju, suočena sa oštrom konkurencijom, dovedena je na ivicu egzistencije poslovnog modela koji je prkosio svojom jedinstvenošću. Iako se Intel dugo oslanjao na model integrisane proizvodnje u kojoj istovremeno i dizajnira i proizvodi svoje čipove, čini se da je pred nama napuštanje tog modela i odsecanje fabrika od ostatka kompanije.

Ovakav potez smo videli već jednom. Pre petnaest godina, taj potez načinila je konkurentska kompanija AMD, kada je 2009. godine učestvovala u stvaranju kompanije GlobalFoundries. No, ova kompanija danas ne igra u najboljoj ligi fabrika čipova. Nije joj ni blizu. Na koji način Intel može da nauči lekciju od konkurenta i da na osnovu nje povuče bolje poteze u cilju očuvanja vrednosti akcija svojih investitora?

Problemi u braku

Intelovi problemi otpočeli su pre nekoliko godina, kada se suočio sa kašnjenjima u prelasku sa proizvodnog procesa u litografiji od 14 nanometara na proces od deset nanometara. Tajvanski TSMC i korejski Samsung su u tom trenutku koračali krupno ka procesu od sedam nanometara, i sitnijim, koji će i postaviti osnovu današnje dominacije ove dve kompanije. Može se reći da je Intel svoju poziciju izgubio na isti način na koji ju je, svojevremeno - i stvorio. Proizvodnja poluprovodničkih čipova je veoma, veoma skup posao. Smanjivanjem proizvodnih procesa, ovaj biznis je dodatno rastao sa troškovima.

Početkom dvadeset prvog veka, Intel je nezamislivo velikim količinama keša odbijao napade AMD-a, koji je dobrim radom u dizajnu i razvoju svojih proizvoda pretio da ugrozi dominantnu poziciju Intela. Intel je bio u poziciji da milijarde dolara u to vreme investira kako u dizajn čipova, tako i u proizvodne procese svojih fabrika, stvarajući nedostižnu prednost u odnosu na konkurente. Ipak, nizom loših odluka, očigledno donesenih u drskosti sopstvenog ponosa, Intel je propustio da bude učesnik u proizvodnji mobilnih procesora. Imajući u vidu rast prodaje ovih uređaja, te nedovoljno visok i održiv rast prodaje personalnih računara, Intel je, efektivno, ostao uskraćen za novac koji je bio neophodan za istovremeno ulaganje u istraživanje i razvoj oba dela svog biznisa.

Kada se na spisak dodaju svetska ekonomska kriza 2008/2009. godine, te znatno povećanje troškova izgradnje, održavanja i unapređenja fabrika čipova, jasno je da je Intel, vremenom, sve više slabio. Ove zastoje u održavanju prednosti iskoristila je konkurencija u proizvodnji čipova. U ovome se posebno istakao tajvanski TSMC, koji je omogućio kompanijama Qualcomm i Apple da kreiraju zavidno kvalitetne biznise dizajna čipova, znajući da imaju partnera koji uvek može da sprovede proizvodnju velikog broja njihovih rešenja za potrebe rastućeg tržišta.

Dok su AMD, Qualcomm i Apple briljirali na polju dizajna, razvijajući svoje sposobnosti i iskustvo velikom brzinom, tajvanski TSMC stvorio je nedostižnu prednost u proizvodnji. U godinama iza svetske ekonomske krize, tajvanska kompanija prednjačila je u kapitalnim investicijama, dodajući desetine milijardi dolara na godišnjem nivou u svoje sposobnosti, kapacitete i operativnu izvrsnost. Upravo u vreme naglog rasta TSMC-ovog proizvodnog carstva, kompanija AMD pokušala je da iz svog sistema izdvoji deo biznisa koji bi se bavio proizvodnjom.

Vredan pokušaj

Priča o kompaniji GlobalFoundries pruža uvid o upozorenju koje Intel mora da uzme u obzir dok razmišlja o izdvajanju dela kompanije. Sada već davne 2009. godine, AMD je, suočen sa znatnim finansijskim pritiskom i zaostatkom za Intelom, odlučio da izvrši rez nad sopstvenim poslovnim modelom i odvoji svoje proizvodne operacije, izrodivši GlobalFoundries. Takav potez bio je izuzetno skup i ne bi bio moguć da nije bilo investitora iz Emirata. Oslanjajući se na san kraljevske porodice na čelu Abu Dabija, o fabrici čipova na pesku njihovog emirata (kao projekat diversifikacije prihoda), te uz podršku investicione kompanije Mubadala, stvoren je GlobalFoundries (GF), dobivši zadatak da se takmiči sa industrijskim divovima, kao što su TSMC i Samsung.

Međutim, uprkos znatnoj finansijskoj podršci (procena je da su investitori ukupno uložili skoro 23 milijarde dolara), GF se u prvim godinama borio da održi korak sa brzim napretkom procesne tehnologije. Problemi sa završetkom ranije započete fabrike u američkoj državi Njujork znatno su usporili planove o uspostavljanju fabrike u Abu Dabiju, a eksperiment je pokazao kako je gotovo nemoguće napraviti uspešnu fabriku čipova čiji dobavljači nisu u bližoj okolini. Slične probleme danas imaju sve kompanije koje koriste sredstva američke Vlade za izgradnju američkih kapaciteta u proizvodnji čipova. SAD ima manjak radnika, materijala i dobavljača ključnih komponenata i sistema, kako bi se efikasan i isplativ biznis proizvodnje čipova sprovodio.

Već nakon nekoliko godina od uspostavljanja kompanije GF, jasno je bilo da uspeha u misiji izgradnje prve fabrike u Abu Dabiju, bar u toj konstelaciji - neće biti. GF je 2018. godine odustala od svojih planova za razvoj procesnog čvora od sedam nanometara, što je, praktično, značilo i zvanično napuštanje trke za najnaprednije čipove. Danas se ova kompanija fokusira na specijalizovanu proizvodnju, pronalazeći uspeh u oblastima kao što su automobilski i industrijski čipovi. Ovaj projekat nikada nije dostigao visine koje su AMD i Mubadala zamislili.

Ova priča naglašava ogromne izazove pokretanja najsavremenije fabrike poluprovodnika. Kapitalna ulaganja potrebna da bi se stekla i održala konkurentnost sa najboljim svetskim proizvođačem izuzetno su visoka, a protokom vremena - sve viša. Izdvajanje dela biznisa koji se bavi proizvodnjom bi, u slučaju kompanije Intel, imalo veoma slične izazove poput GF-a.

Politika jačeg

Lekcije koje bi Intel morao da inkorporira u svoj potencijalni potez izdvajanja su jasne. Za početak, američka kompanija mora da bude svesna obima zahtevanih poteza i investicije u pomenuti potez. Samo uspostavljanje kompanije u današnje vreme je posao od nekoliko milijardi dolara. Dodatno, u novu kompaniju je verovatno neophodno investirati desetine milijardi dolara u periodu od tri do pet godina, kako bi se uhvatio korak sa sposobnostima TSMC-a.

Osim novca, za uspešnu tranziciju, Intelu će biti neophodan jasan i dobro osmišljen tehnološki put. Proizvodnja procesora za pametne telefone i laptop uređaje je veoma lukrativan posao, ali, po svemu sudeći, ne i dovoljan da obezbedi održivost poslovanja. Izdvojena kompanija ne bi mogla da u prvim godinama računa na najzahtevnije konkurente, te bi morala da se okrene i manje zahtevnim granama industrije u cilju osnaživanja tokova novca i obezbeđivanja sredstava za pomenute investicije. Intel u ovom departmanu nema dovoljno iskustva i jasno je da će nova kompanija morati da zaposli kadrove sa iskustvom i vizijom. Srećna okolnost je da je takve kadrove u trenutnoj ekonomiji lakše dovesti nego ranije.

Treći aspekt koji se nameće kao izuzetno važan jeste učešće vodećih struktura američke administracije u procesu reorganizacije Intela. Iako je AMD u svom pokušaju uspostavljanja svetski vodeće fabrike čipova imao na raspolaganju finansijski osnaženu kraljevsku porodicu Abu Dabija, visoki računi prekinuli su san uspostave fabrike u Emiratima.

Motivacija američke Vlade da uspostavi lidersku proizvodnju čipova na svom tlu čini se, ipak, projektom veće „zapremine”. Dodatno, Intel je decenijama čedo američkog establišmenta - kroz saradnju sa vojno-industrijskim kompleksom, ali i vladinim centrima, Intel je snažno uvezan i sa bezbednosnim strukturama SAD-a. I upravo u sred krize i pregovora o budućim potezima, Intelu je američka administracija dodelila direktno finansiranje u iznosu od tri milijarde dolara za učešće u procesu proizvodnje čipova za američku Vladu. Radi se o projektima za potrebe Ministarstva odbrane i saradnju sa kompanijama kao što su Northtrop Grumman i Boeing. U prethodnih nekoliko godina, Intel je isporučio rešenja prema ranije dogovorenim i finansiranim projektima sa istim partnerima, te je ovo novo potpisivanje, zapravo, nastavak uspešne višedecenijske saradnje.

Dodatno, objavljeno je da je došlo do potpisivanja ugovora sa kompanijom Amazon o realizaciji posebnih čipova za veštačku inteligenciju za potrebe AWS. Iako se ne zna o kom je ukupno iznosu reč, dostupne informacije govore o nekoliko milijardi dolara. Da li su ovi ugovori dovoljni da Intel ispliva iz postojeće krize kao celovita kompanija ili su oni namenjeni inicijalnoj uspostavi nove kompanije, pokazaće vreme.

• • •

Iako bi izdvajanje dela poslovanja moglo da pomogne kompaniji Intel na duži rok, kratkoročni uticaji nisu u potpunosti jasni. Intel se dugi niz godina oslanjao na svoj objedinjeni model dizajna i proizvodnje koji je podrazumevao sinergiju. Gubitak direktne kontrole nad fabrikama mogao bi da zakomplikuje napore da se dizajn čipova optimizuje za specifične proizvodne procese i namene. Čini se da bi Intel morao blisko da sarađuje sa partnerima, kao što je to već uradio sa kompanijom TSMC kod Meteor Lake i Lunar Lakeprocesora.

Ukoliko bi proces razdvajanja izvela na efikasan način, kompanija Intel potencijalno bi mogla da otključa znatno veću vrednost za sopstvene akcionare, posebno opterećene smanjenjem vrednosti kompanije u proteklih godinu dana. Izdvojena fabrika mogla bi da radi nezavisno, prikupljajući sopstveni kapital i privlačeći klijente izvan Intela, dok bi se Intel fokusirao na dominaciju u dizajnerskom prostoru.

Kojim god putem krenuo, Intel je na raskrsnici. Lekcije iz GlobalFoundriesa istovremeno su upozoravajuće i poučne. Izazovi vođenja konkurentnog fabričkog poslovanja su ogromni, a Intel mora da pronađe način da obezbedi resurse i stratešku viziju, neophodne komponente za kvalitetno takmičenje sa kompanijama TSMC i Samsung.

Naposletku, uspeh Intelovog potencijalnog izdvojenog preduzeća zavisiće od toga da li novi entitet može da održi korak sa nemilosrdnim tempom inovacija u sektoru poluprovodnika. U spletu globalne politike, ekstremno visokih investicija i nedovoljno uspešnih priča u prošlosti - Intel traži svoj put. Da li će to biti put uspeha u celovitom, podeljenom ili progutanom stanju, pokazaće naredni meseci. Qualcomm vreba priliku.

PRETHODNI TEKST Roboti sa živim ćelijama Novi kiborzi

SLEDEĆI TEKST IFA 2024, Berlin, Nemačka Sto godina tehnologije