Vladimir PISODOROV

1. oktobar 2023.

U prošlom broju pisali smo o odličnom emulatoru Microsoftove igračke konzole Xbox 360 - Xenia, kada smo konstatovali da emuliranje „kutije” nije toliko popularno koliko je to slučaj kod nekih drugih igračkih platformi. „Caka” je u tome da je veliki broj naslova za ovu konzolu izdat i u verzijama za PC, koje su često tehnički superiornije, pa ne postoji kritično interesovanje korisnika. Ipak, emulacija nije tu samo da bi nam omogućila igranje igara sa drugih platformi na PC-u, već da bi se brojni naslovi sačuvali od zaborava.

Tom idejom vodili su se i autori programa Cxbx i xemu, koji su nam omogućili da uživamo u igrama pisanim za prvi, originalni Xbox (često ga nazivamo i Xbox Classic). U njegovom slučaju, situacija je još nepovoljnija nego kod platformi koje su usledile, jer ova igračka konzola gotovo da nije imala ekskluzive. Razvoj emulatora teče veoma sporo, ali ih je veoma važno pomenuti, kako bi se širem auditorijumu skrenula pažnja da postoje. Ako se poveća interesovanje korisnika, povećaće se i finansijska sredstva autora, a samim tim će doći i do bržeg razvoja projekata.

Cxbx-Reloaded

Počinjemo od Cxbxa (cxbx-reloaded.co.uk, 463 MB), koji je po organizaciji veoma sličan Xeniji. Zapravo, identičan je samo onaj deo koji se odnosi na nepostojanje imperativa kada je u pitanju korišćenje BIOS-a konzole. S druge strane, program je izuzetno jednostavan za korišćenje, može da se koristi u viđenom obliku, što bi mogli da smatramo još jednom sličnošću, ali se sve opcije nalaze pod skutima upravljačkog interfejsa. Na svu sreću, ne postoji potreba za konfigurisanjem putem tekstualnih datoteka.

Način na koji se sadržaj prosleđuje emulatoru „na obradu” može da vam se učini čudnim, s obzirom na to da se na ulazu ne obavlja procesiranje ISO datoteka. Umesto toga, potrebno je dostaviti XBE komplemente, a ako se pitate šta je to, odgovor je jednostavniji nego što ste mislili. U pitanju su izvršni fajlovi koje Xbox prepoznaje i oni se zajedno sa pratećim sadržajem nalaze u okviru ISO datoteka. Nažalost, ako ste mislili da iskoristite mogućnost Windowsa, ali i većine arhivera, da pogledate, a potom i „izvučete” šta se sve pod skutima ISO-a nalazi, moraćemo da vas razočaramo. Pred vama će se pojaviti nepotpuni podaci, a samim tim Cxbx neće biti u stanju da obavi pokretanje igara. Rešenje stiže u obliku besplatnog i prenosivog programčeta XDVDMulleter (i.sk.rs/359393, 9 MB), koji može da se iskoristi za brojne stvari kada je manipulacija ISO datotekama namenjenih Xboxu u pitanju. Sve što je bitno da zapamtite jeste to da treba da obavite ekstrahovanje svih fajlova i foldera i da ih smestite u direktorijum po želji. Po mogućstvu onaj koji će jasno odrediti o kojoj se igri radi. Postupak je izuzetno brz, pa nećete morati dugo da čekate kako biste bili spremni za poletanje. Ukoliko postoje bilo kakve nedoumice oko toga na koju je datoteku potrebno uputiti Cxbx, default.xbe je ona koju tražimo.

S obzirom na način pristupa sadržaju, Cxbx ne mora da se usmerava na direktorijume sa igrama, već se preko klasične metode Browse obavlja učitavanje podrazumevane XBE datoteke. Koliko je dobar, takav princip rada je u isto vreme i manjkav, jer nećete biti u prilici da izrađujete vizuelnu upečatljivu biblioteku koja bi nudila eye candy prikaz sadržaja. Umesto toga, po učitavanju igre, u radnom prozoru pojaviće se originalni cover, a program će čekati komandu da pokrene emulaciju (taster ‘F5’). Posao se obavlja u prozoru (pritiskom na kombinaciju tastera ‘Alt-Enter’, u bilo kom momentu možete da se prebacite na prikaz preko celog ekrana), tako da je pull-down meni uvek vidljiv, što podešavanje parametara emulacije čini jednostavnijom rabotom. Kad smo već kod podešavanja, valja napomenuti da je omogućeno „peglanje” prikaza, u smislu odabira izlazne i rezolucije renderovanja, s tim da su promene vidljive tek kada se emulacija ponovo pokrene. Tu je i igranje sa zvučnom komponentom, podešavanje načina kontrole, baš kao i pristup različitim vrstama hakova i eksperimentalnih funkcija. U većini situacija, na sve ovo, sem odabira rezolucije, možete da zaboravite, jer Cxbx i bez asistencije „sa strane” dobro obavlja posao kom je namenjen.

Cxbx-Reloaded pada na testu kada je u pitanju broj igara koje može da pokrene u takozvanom Playable režimu. Videćete kasnije da je ova tema prilično škakljiva, ali da su autori programa odlučili da budu krajnje iskreni. Bez ikakvih problema moguće je pokrenuti 166 naslova, dok je njih 510 označeno da ima problem neke vrste za vreme emulacije. Mnoge od ovih naslova nije moguće završiti, pa o tome treba da povedete računa. Inače, Cxbx-Reloaded „vidi” 1032 igre pisane za Xbox prve generacije, od toga samo njih 83 nije u stanju da bootuje. Upravo posle boota, „zamrzava” se 273 naslova, ali sve to odlično je dokumentovano na zvaničnoj prezentaciji projekta. Treba reći i to da autori nisu precizirali minimalnu hardversku zahtevnost.

xemu

Za razliku od Cxbxa, čije je postavljanje u rad prava pesma, xemu (xemu.app, 26 MB) ima narav emulatora teškaša. Ne samo da to znači da ćete na početku morati da se pozabavite njegovom konfiguracijom, već i da ćete morati da mu prosledite sistemske datoteke koje se ne dobijaju u paketu. Da stvar bude još luđa, nakon što „otpakujete” preuzetu arhivu, dobijate samo jedan izvršni fajl i ni nagoveštaj onoga šta bi dalje trebalo da uradite.

Prvi korak je pronalazak MCPX Boot ROM datoteke (mcpx_1.0.bin), a potom i Flash ROM-a (Complex_4627.bin), odnosno, BIOS-a konzole. Korisnici programa listom se slažu da je u potonjem slučaju najbolja modifikovana verzija BIOS-a - Complex 4627, ali do nje ćete morati da dođete alternativnim putem. S obzirom na to da je Xbox prve generacije dolazio s ugrađenim hard-diskom i njegovu „sliku” ćete morati da pronađete (format je QCOW2). Kako biste lakše krenuli, autori su obezbedili komplement veličine osam gigabajta, na kom se nalazi dummy verzija dashboarda. Sve potrebne datoteke možete da snimite bilo gde na hard-disku, ali program morate da uputite do njihovih lokacija. To se obavlja iz sekcije System prilikom početnog podešavanja.

Nakon što ponovo pokrenete emulator, na monitoru će se zavrteti originalna animacija, a umesto ulaska u Dashboard bićete pozdravljeni informacijom da ubacite disk u drajv. Na svu sreću, to ne znači da morate da razmišljate o tome kako ćete originalne DVD-e da naterate da rade pod Windowsom, jer xemu zahteva samo njihove „slike”. Za razliku od Cxbxa koji je odbijao saradnju sa ISO datotekama i tražio da mu ponudimo „raspakovan” materijal i pristup datoteci default.xbe, xemu nije tako ekstravagantan. Doduše, ako ste disk „ubacili” nakon što se animacija „odmotala”, emulaciju ćete morati da pokrenete ispočetka. S druge strane, pored „običnih” ISO, xemu je u stanju da barata i XISO komplementima, što dodatno olakšava posao.

Podrazumevano, emulacija se pokreće u prozoru (prikaz preko celog ekrana aktivira se pritiskom na kombinaciju tastera ‘Ctrl-Alt-F’), meniji su dostupni u svakom momentu, a ono što nam se posebno dopalo je to što se pod skutima sekcije View nalaze izdvojene najvažnije funkcije. Odavde određujete koeficijent skaliranja rezolucije, format prikaza, a možete da odredite i u kojoj meri će se obaviti uvećavanje elemenata upravljačkog interfejsa. Zanimljivo je da xemu nudi izvorno pokretanje igara u formatu prikaza 16:9, ako je tako nešto podržano, što može i Cxbx, ali ne bez prethodnog podešavanja. Isto tako, ovde na raspolaganju imamo dve dodatne funkcije u odnosu na takmaca, a to su mogućnost snimanja screenshotova (taster ‘F12’) u formatu PNG, baš kao i izradu snapshotova, što je najbliže što smo u ova dva emulatora prišli snimanja pozicija.

Dolazimo do pitanja kompatibilnosti, odnosno, do dela kada ćete shvatiti zašto smo rekli da će vam postati jasno zbog čega je ova tema škakljiva. Naime, tvorci xemua poslužili su se potpuno drugačijom nomenklaturom od svojih kolega. Po njihovim navodima je čak 79 procenata igara označeno igrivim uz pomoć njihovog čeda, a tek 15 procenata otpada na one u kojima nećete moći da mrdnete dalje od početnog ekrana. Neverovatno, ali samo dva procenta igara odbiće da se učita pod xemuom, što bi trebalo da predstavlja sjajan rezultat. Međutim, ako podrobnije analizirate rezultate, videćete da je u samo četiri procenta slučajeva naznačeno da se radi o savršenim emulacijama, što znači da ćete tek neposrednim eksperimentom moći da utvrdite znači li to da konkretne naslove nije moguće doterati do kraja. Očigledno je u pitanju stvar prestiža, ali nam se više sviđa način na koji su sortiranje obavili autori Cxbxa. I u ovom slučaju ostali smo bez konkretnih podataka o potrebnim hardverskim komponentama, pa ćete i vi ostati uskraćeni za komentar na tu temu. Odrednica da je potrebno imati „što jaču mašinu”, odavno ne pije vodu.

Uz malo „prčkanja”, Cxbx nudi mogućnost pokretanja originalnog Dashboarda, čisto da vas mine želja i podsetite se kako je sve izgledalo, a xemu na ovom polju ide korak dalje. Zahvaljujući podršci za hard-disk, moguće je obaviti instalaciju ne samo Microsoftovog, već i third party verzija Dashboarda, što baca potpuno novo svetlo na upotrebu emulatora. Njegovi tvorci preporučuju da to bude NevolutionX (i.sk.rs/359394), ali mi, nažalost, zbog širine teme, ovog puta ne možemo time da se bavimo.

• • •

Na našoj test mašini, čije srce čini AMD-ov Ryzen 5 3600X, 16 gigabajta DDR4 memorije i Nvidijina 1070-ka sa osam gigabajta video-memorije, sve igre označene „nalepnicom” Playable fercerale su kako je i očekivano. Problemi nastaju ukoliko podižete faktor skaliranja interne rezolucije, pa može da dođe do seckanja. Inače, sve igre probali smo uz faktor uvećanja od dva puta i FHD izlaznom rezolucijom. Sve je prošlo bez većih problema i glitcheva i izgledalo je baš kao na originalnom hardveru.

Upravo na tom polju treba potražiti ideje za dalji napredak oba ostvarenja. Bilo bi lepo da možemo dodatno da se poigramo sa kvalitetom prikaza, pa, čak, i da dobijemo mogućnost „propuštanja” sadržaja kroz grafičke filtere. Snimanje snapshotova mora da bude neposrednije, a ne bismo se bunili ni da se omogući snimanje video-snimaka, kako za to ne bismo morali da koristimo eksterna rešenja i na taj način još više opterećivali mašinu. Naravno, sve ovo u zapećku je procenta kompatibilnosti koji je, kada se sve sabere i oduzme, i dalje na veoma niskom nivou. Cxbx i xemu mogu mnogo više nego što smo to mogli da pomislimo pre samo nekoliko godina, te valja biti zadovoljan učinjenim, ali baš neki naslovi koji definišu „kutiju” kao igračku mašinu nisu podržani, pa kada govorimo o očuvanju nasleđa video-igara, ne možemo a da ne počnemo da se vrpoljimo.

Konačno, koji se nama od ova dva emulatora više dopao? S obzirom na to da se radi o, po mogućnostima, sličnim ostvarenjima, veoma teško je odlučiti se za jedan. Cxbx je jednostavniji za inicijalno „puštanje” u rad, podjednako jednostavno se zauzdava, ali mu nedostaju neke od podrazumevanih funkcija (podrška za hard-disk, mogućnost izrade snapshotova, direktno učitavanje ISO-a...). Iako brojevi to nisu potkrepili, čini nam se da je pokretanje igara iz njega za nijansu tromije, mada na kvalitet emulacije nemamo apsolutno nikakve zamerke. S druge strane, xemu stiže sa podjednako jednostavnim upravljačkim interfejsom, koji je upakovan u nešto vizuelno prijemčiviju grafičku košuljicu, ali je inicijalno postavljanje u rad težak fizički posao, koji će manje iskusne korisnike automatski odvratiti od korišćenja. Podržava snimanje snapshotova (doduše, tek odnedavno), tu je i mogućnost koketiranja sa hard-diskom, a na meniju je i izrada screenshotova, podrška za ISO datoteke... Još jednom smo u situaciji da bismo najviše voleli da vidimo treće rešenje, koji bi bilo kombinacija postojeća dva, ali to se, verovatno, neće desiti. Ako baš moramo da biramo, onda je to xemu, koji je za dlaku ostavio bolji utisak od konkurenta.