Vladimir PISODOROV

1. oktobar 2023.

Ko bi rekao da, pored tolike ekspanzije različitih mobilnih uređaja, još uvek ima onih koji koriste PC za obavljanje rudimentarnih poslova. Provera „poštanskog sandučeta”, baratanje torrentima, arhiviranje datoteka... vrsta posla, zapravo, nije ni bitna. Naravno da malo karikiramo realno stanje stvari na terenu i naravno da mobilni telefoni i tableti još uvek nisu na potrebnom nivou kada su u pitanju zahvati koji izlaze iz zone komfora.

Sve to nije toliko ni bitno, koliko je bitna ideja da je kontrolu nad kompjuterom moguće ostvariti upravo preko tih mobilnih uređaja koje proglasismo nedoraslim zadatku. Na raspolaganju je sijaset načina za obavljanje akcije, a mi ćemo vam, ovog puta, predstaviti dva, za koje mislimo da spadaju među najjednostavnije, a, pritom, od korisnika ne zahtevaju previše žongliranja third party aplikacijama, baš kao ni zavlačenje ruke u džep.

Microsoft Remote Desktop

U pravu ste ako ste pomislili da vam se naziv iz međunaslova učinio poznatim (gle čuda, ima Microsoft u prefiksu) - Remote Desktop predstavlja zvaničnu metodu kompanije iz Redmonda za udaljenu kontrolu kompjutera, koja stiže bez imperativa korišćenja eksternog softvera. To je jedan od razloga zbog kog smo ga i odabrali, ali i zbog relativno jednostavnog postavljanja u rad.

Remote Desktop, dakle, deo je Windowsa, ali pre nego što se upustite u korišćenje onog što nudi, morate da proverite da li je komponenta aktivirana. Pritiskom na kombinaciju tastera ‘Win-I’ otvorite sistemsku sekciju sa podešavanjima i odmah potom levim tasterom miša kliknite na sekciju System. U desnom delu ekrana tada će se pojaviti gomila kategorija, a vi odskrolujte sadržaj ekrana sve dok se u vidnom polju ne pojavi komplement Remote Desktop. Kliknite na njega levim tasterom miša i obratite pažnju da se pri vrhu ekrana nalazi komandni taster iza naziva funkcije Remote Desktop. Postavite ga u položaj On i na pitanje sistema da omogućite udaljeni pristup mašini (Enable Remote Desktop?), odgovorite potvrdno, tako što ćete kliknuti na taster Confirm. Ispod komandnog tastera nalazi se još jedna funkcija od interesa - PC name, koja nam omogućava da promenimo naziv desktop računara i na taj način kasnije olakšamo njegovu identifikaciju. Upišite naziv za koji smatrate da najbolje definiše mašinu na kojoj radite (ovo je jako važno ukoliko imate potrebu za kontrolom više mašina) i spremni ste da pređete na podešavanje mobilnog uređaja.

Ovde nas čeka nešto više posla, ali i preuzimanje odgovarajuće aplikacije - parnjaka, iz koje ćemo obaviti konekciju. Microsoft Remote Desktop možete da preuzmete u dve varijante: za iOS (i.sk.rs/359388) i Android (i.sk.rs/359389), što znači da nećete imati problema sa pristupom, bez obzira na to kom jatu pripadali.

Nakon što prvi put pokrenete aplikaciju, potrebno je da definišete kojoj mašini želite da pristupite. U desnom gornjem uglu radne forme nalazi se taster +, pa ga pritisnite prstom, kako bi se na ekranu pojavio minijaturni meni. Odaberite funkciju Add PC i ostvarićete pristup spisku pronađenih mašina. Pritiskom na taster Scan again, proces možete da ponovite, a aktiviranjem funkcije Add Manually možete da inicirate ručno podešavanje parametara. Potonje koristite u situacijama kada automatika zakaže i kada nije moguće obaviti detekciju (u slučaju iOS-a, jedino na ovaj način i možete da ostvarite pristup). Nakon što sa spiska odaberete mašinu kojoj želite da pristupate, konačno dolazimo do finalnog podešavanja. Nemojte da se uplašite podužeg spiska funkcija koje se ovde nalaze, za inicijalno povezivanje nam nisu toliko važne, pa ćemo ih samo taksativno navesti. Na primer, odavde birate da li želite da se zameni pozicija tastera na mišu, da li pristupate uz privilegije administratora ili ne, da li će se obaviti reprodukovanje zvukova i tako dalje. Takođe, možete da odredite i radnu rezoluciju sesije.

Ono što je daleko bitnije jeste da odaberete da li ćete prilikom pristupa udaljenoj mašini svaki put upisivati pristupne podatke ili ćete to obaviti samo jednom, pod skutima sekcije za podešavanje. Ukoliko odaberete ovo drugo, pod funkcijom User Account, umesto Ask when required, postavite Add user account. Kada završite podešavanje, pritisnite taster Connect. Ne zaboravite da se kao pristupni podatak koristi identično korisničko ime i lozinka koju upotrebljavate za pristup Prozorima. Nakon uspešno obavljene prve konekcije, thumbnail mašine kojoj pristupate biće postavljen u glavnoj radnoj formi mobilne aplikacije, tako da je ubuduće dovoljno samo da ga dodirnete prstom kako bi se povezivanje pokrenulo.

Postoje određene razlike između opisanog procesa na Android uređajima i onima koji koriste iOS. Naime, Ajfon je vešto izbegavao da obavi skeniranje spektra, pa je bilo potrebno ručno upisivanje naziva udaljene mašine (još jedan razlog da pod funkcijom PC name odaberete nešto što će vas asocirati na kompjuter). Isto tako, na Ajfonu nećete biti u prilici da čujete zvuke koji „dolaze” sa mikrofona i veb-kamerice. Ova ograničenja na Androidu ne postoje.

Google Chrome Remote Desktop

Za razliku od Microsoft Remote Desktopa, Google Chrome Remote Desktop, očekivano, nije sastavni deo Windowsa. Samim tim, moraćete da ga instalirate naknadno, ali to što se ovaj metod oslanja na third party rešenje ne treba previše da vas plaši. U pitanju je proverena alatka, potpuno besplatna za krajnjeg korisnika.

Prvo mora da se obavi instalacija Googleovog internet browsera Chrome, a da se potom iz prodavnice softvera preuzme dodatak za njega - Google Chrome Remote Desktop (i.sk.rs/359390). Ekstenzija se instalira kao i svaka druga, a to znači da prvo, na veb-stranici na koju smo vas uputili, treba levim tasterom miša da kliknete na taster Add to Chrome, pa da iz mini-prozora koji će „iskočiti” potvrdite akciju „overavanjem” tastera Add extension. Nakon toga, u Chromeu kliknite na taster Extensions, „parkiran” odmah iza adresne linije i odaberite Chrome Remote Desktop. To će vas odvesti do Dashboarda, veb-aplikacije sa koje je potrebno preuzeti Chrome Remote Desktop Host. Kliknite na taster Download, a kada se preuzimanje završi i na Accept & Install. Sledeći korak je odabir naziva mašine, pa tome pristupite kao kod PC name komplementa. Kliknite na taster Next i u narednom koraku definišite koji ćete PIN koristiti prilikom povezivanja. Minimalno treba da se sastoji od šest brojeva. Pošto to učinite, kliknite na taster Start. Automatski ćete se vratiti na Dashboard, gde će u centru prozora biti prikazane informacije vezane za konekciju, pored kojih bi trebalo da stoji oznaka Online, što znači da možete da pređete na podešavanje mobilnog uređaja.

Baš kao i u slučaju Microsoft Remote Desktopa, postoje dve verzije mobilne aplikacije, ona za iOS (i.sk.rs/359391) i ona za Android (i.sk.rs/359392), pa instalirajte onu koja vam je potrebna. Veoma je važno da znate da je za pristup udaljenoj mašini podešavanje potrebno obaviti tako da bude „vezano” za Googleov nalog koji ste odabrali. To znači da ćete pod Chromeom sve radnje koje smo naveli obaviti pod istim nalogom pod kojim ćete sa mobilnog uređaja probati da ostvarite konekciju. Ukoliko na mobilnom uređaju koristite drugi nalog, po otvaranju aplikacije nećete biti u prilici da vidite mašinu sa kojom želite da se povežete. To nije nikakav problem, jer je moguće dodati neograničen broj naloga u aplikaciju, a to obavljate tako što prstom dodirnete tri horizontalne linije u levom gornjem delu radne forme, kako biste pozvali glavni meni, potom pritisnete strelicu nadole iza naziva aktivnog naloga i, konačno, odaberete + Add account, kako biste upisali pristupne podatke. Na isti način obavljate i žongliranje između postojećih naloga, s tim da je umesto na + Add account potrebno odabrati nalog sa liste unetih u aplikaciju.

Sa spiska mašina (ako ih je više) odaberite onu kojoj želite da pristupite, upišite PIN i bićete u prilici da kontrolišete udaljeni kompjuter kao da se nalazite ispred monitora. Googleov metod unekoliko se razlikuje od Microsoftovog, a prvo što ćete primetiti je da za vreme trajanja konekcije ne dolazi do odjavljivanja trenutno aktivnog korisnika, što znači da je korišćenje resursa mašine simultano. Tako nešto bilo je i za očekivati, jer ovaj metod ne koristi Microsoftov, niti lokalne naloge za pristup. U ovom departmentu, Google Chrome Remote Desktop ponaša se veoma slično ostvarenjima kao što su TeamViewer, AnyDesk... Isto tako, u bilo kom momentu konekciju na hostu moguće je prekinuti, tako što ćete levim tasterom miša kliknuti na taster Stop Sharing, koji će se na ekranu pojaviti, po uspostavljanju veze, u okviru sićušne kontrolne forme. S druge strane, ukoliko na mobilnom uređaju swipeujete prstom nadole, pri gornjoj ivici ekrana pojaviće se improvizovani meni putem kog možete da upravljate konekcijom. Na primer, odavde možete da odaberete da li ćete koristiti emulaciju miša ili ćete upravljati dodirom, možete da pozovete virtuelnu tastaturu na ekran, udaljenoj mašini prosledite komandu ‘Ctrl-Alt-Delete’, te da obavite resizeovanje desktopa tako da odgovara veličini ekrana mobilnog uređaja. Nedostaje ručni izbor radne rezolucije...

• • •

Postavljanje u rad Google Chrome Remote Desktopa samo je naizgled zaguljenije od Microsoftovog komplementa. Stvar je zakomplikovana količinom redundantnih koraka, ali kao što ste mogli da vidite, ne treba vam diploma MIT-a da biste uspostavili vezu. Microsoft Remote Desktop je, ipak, prijemčiviji, jer ič ne vrišti za third party alatkama i oslanja se na dobro poznate osnove. Potonje možemo i da mu zamerimo, s obzirom na to da smo stekli utisak da kroz Googleovo rešenje sve nekako fluidnije teče. Oba rešenja ne donose potreban manevarski prostor kada je podešavanje rada u pitanju, mada tako nešto nismo ni očekivali, jer bi ih to poslalo u dvorište komercijalnih alatki za ovu namenu.