Miodrag KUZMANOVIĆ

1. septembar 2023.

Već godinama (decenijama) nismo imali poštenu MechWarrior igru. Otkada je nemačka Pirahna otkupila prava na single-player komponentu Battletech univerzuma, nestala je nada da ćemo je dobiti za naših zemaljskih života. Tja. Ako je mech umro, makar je mecha živa i mrda. Nije nam prvi put da uzimamo Azijsku zamenu za nešto zapadno, a sigurno neće biti ni poslednji.

Armored Core VI: Fires of Rubicon, doduše, nije ekvivalent Reaboka za originalne Reebok patike, već superiorni original sa odličnim pedigreom. U pitanju je šesti nastavak japanskog mecha serijala, koji postoji još od 1997. Potpisuje ga slavni From Software, koji je deceniju pre proboja u mainstream sa Demon’s Soulsom (i, kasnije, Dark Soulsom), veselo štancovao igre sa gigantskim robotima koji pucaju iz prenaglašeno masivnog oružja. Moj poslednji susret sa Oklopnim Jezgrom desio se davne 2009, kada sam na Xboxu 360 odigrao Armored Core: For Answer i duboke utiske pretočio u text (SK 02/2009), a ako imate vremena, možete da bacite pogled i na test Armored Core 4 (SK 09/2007). Te stare AC igre bile su čudni svati, nepristupačne igračima koji nisu bili totalno investirani u taj svet, njegova pravila i lore. Između ostalog, imale su polupane kampanje sa kriptičnim zapletima i interfejs za podešavanje robota prilagođen mašinskim i elektro inženjerima. Izdati takvu, smušenu igru 2023. godine bio bi bizaran i verovatno neuspešan tržišni eksperiment, tako da je From krenuo stazama blažene pristupačnosti i sveopšte optimizacije. Ujedno, AC VI je prva Armored Core igra koja je pored konzola izdata i za PC, što svedoči o nameri autora da budu univerzalniji (da ne kažem inkluzivniji, lol) nego ranije.

Šesti Armored Core iz glavnog serijala (zapravo, ko zna koji ako računamo polu-nastavke i ekspanzije) je brza, eksplozivna mecha pucačina, koja će se potruditi da vam detaljno i eksplicitno objasni sve trikove i fazone od kojih zavisi uspeh. Igra je, sa jedne strane, jasnija u svim aspektima, ali je sa druge strane mnogostruko teža, ali samo u boss fajtovima. Ovakav sistemski debalans, zapravo, element dizajna osmišljen da vas s vremena na vreme sablazni i namuči, niste skoro videli. U jednom trenutku satiraćete protivnički hardver kao zla nuklearna mešalica za beton, da bi vas u sledećem, boss tog poglavlja pretukao kao pijani otac bezobrazno pastorče. Šefovi nekih poglavlja bukvalno su betonski zidovi oko kojih ćete se mučiti satima, eksperimentišući sa različitim kombinacijama oružja i šasija ili, u mom slučaju, šiziti što vas igra kinji nekoliko sati pre dedlajna za odlazak u štampu.

Iako nije Soulsborne ARPG, iz orbite se vidi da je Armored Core VI igra iza koje stoji From Software. To je, pre svega, evidentno u zapletu koji je ciljano nedorečen i barata idejama o drevnim vatrama koje su se ugasile, ali mogu biti ponovo upaljene. Apsolutno nema veze što je ovo naučna fantastika, a ne epska, kao u slučaju nastavaka Dark Soulsa - kindlinzi, cinderi i novo mračno doba i ovde su okosnice vašeg angažmana. Tu je, naravno, i misterija sudbine i porekla protagoniste, još jedan From Software trejdmark bez koga to ne bi bilo to. Ovo nemojte shvatiti kao kukanje, naprotiv, Mijazaki i kompanija su mi izuzetno simpatični baš zbog doslednosti vizije koju furaju u poslednjih petnaest godina.

Katalizator promene u dalekoj, interplanetarnoj budućnosti čoveka je tzv. Coral, supstanca koja ima atribute izvora energije i psihotičnog stimulansa, koja postoji samo na planeti Rubicon. Pre Y godina, došlo je do misteriozne eksplozije postojećih zaliha Corala, što je dovelo do opšte katastrofe i ulaska u mračni novi vek. Nedavno su otkrivena nova nalazišta te famozne tvari, što je dovelo do korporativnog rata za Rubicon. U tu frkicu ulećete i vi, genetski modifikovani mecha pilot bez sećanja na prethodni život, koga će za ruku držati i na nasilje usmeravati misteriozni dispečer Walther. Igra se sastoji od niza linearnih misija, sa račvanjima na ključnom mestu koja obezbeđuju različite ishode u kampanji, kao i Game+ režimom, koji donosi nove story elemente (fazon donekle sličan NieR: Automati).

Kao i prethodni nastavci, i Armored Core VI: Fires of Rubicon je akciona pseudo-simulacija borbenog robota, koga sami sklapate od delova koje postepeno pribavljate. Otprilike, pola igre se svodi na fajt, a pola na fino cincularenje borbenog kompleta. To podešavanje je sada mnogostruko jasnije, zbog preglednijeg interfejsa i merača uticaja koji promena svake komponente donosi na robota u celini. Možete da menjate sve, od glave, trupa, ruku, nogu, generatora, boostera, CPU-a i drugih sistemskih segmenata. Glavni element konstrukcije je oružje - u borbu nosite četiri komada, po jedno u svakoj ruci i po jedno na svakom ramenu. U igri imate izbor između balističkog, energetskog, projektilskog i melee oružja, od kojih svako ima namenu i najbolji način za upotrebu. Praviti konfiguraciju koja leži vašem senzibilitetu i stilu igre je vanserijski zabavno, pogotovo kada konačno ubodete loadout kojim ćete uspešno doakati nekom zaguljenom bossu, koji vam je satima vadio dušu na pamuk.

Određeni delovi šasije, pre svega „noge”, suštinski menjaju način na koji igrate. Obične, „bipedalne” noge su zlatna sredina, „pileće” noge, u stilu Vulturea i MadCata, omogućavaju veću agilnost, tetrapod noge sa četiri ekstremiteta daju mogućnost privremenog lebdenja u vazduhu, dok tenkovska šasija sa gusenicama umesto nogu obezbeđuje kačenje najtežeg oružja, uz drastično smanjenu agilnost i uvećane hit-poene. Upravo je ravnoteža između pokretljivosti, vatrene moći i otpornosti na oštećenja ključna trilema oko koje ćete lomiti svoja interna koplja. Generalno pravilo je da je pokretna meta ona koja najduže preživljava, tako da moji eksperimenti veliku prednost daju manevribilnosti na uštrb svega ostalog.

Mislim da je i vrapcima jasno da su meche manje i mnogo agilnije od BattleTech mechova. Brže se kreću, mogu da naglo ubrzavaju, munjevito skaču u stranu i u visinu, pa čak i da lete/lebde određeno vreme, u zavisnosti od šasije. Tokom većeg dela igre biće dovoljno da poštujete osnovna pravila eskiviranja protivničke vatre i nezaletanja direktno na nišan - 99 odsto protivnika u igri je obično topovsko meso, koje možete spržiti bilo kojom kombinacijom oružja i opreme. Već na kraju prvog poglavlja sledi vam gadno iznenađenje, koje će vam pokazati pravi karakter igre - Juggernaut mecha koja je ranjiva samo otpozadi. Kao i većinu bossova u igri, i ovom tenku možete doakati grubom ili inteligentnom silom. Prvi pristup tiče se munjevitih manevara sa ciljem „zguznih” napada, na šta sam izgubio sat vremena, ne postigavši nikakav rezultat. Onda mi je palo na pamet da pazarim lansere plazma projektila i njima zamenim obične rakete. Plazma rakete udaraju odozgo, kao američki Javelin, i prave mali AoE, što mi je omogućilo da Džagernota umlatim prostim spamovanjem projektila, uz lagano i opušteno izbegavanje njegovog zaletanja. Jedan srednje težak fajt koji je malim cincularenjem opreme postao, praktično, trivijalan.

U igri ima još nekoliko fajtova kod kojih se isplati biti inteligentan, ali i nekolicina na kojima ćete polomiti zube u pokušaju da ih savladate. Primer za ovo drugo je boss narednog poglavlja, letelica sa energetskim štitom koja vas spamuje talasima raketa, kao u bullet hell pucačini sa automata. Računajte da ćete na njoj provesti nekoliko znojavih i nervoznih sati, psujući Mijazakija, From Software i Japan u celini. Armored Core VI nije Elden Ring, gde od problema možete da odustanete i uputite se u drugom smeru - ovde morate da rešite problem ili odustanete od igranja.

Armored Core VI: Fires of Rubicon je još jedna recka na dugačkoj listi pobeda koja krasi trofejni zid From Software dođoa. Nakon višemesečne opsesije Elden Ringom, lepo je igrati njihovu igru koju možete da kompletirate za nekoliko dana. Trenutno nam se za pažnju bore i Baldur’s Gate 3 i Starfield, a samo retki među nama imaju opciju za instalaciju extra glave i dodatnog para ruku. Bukvalno treba da budete ljudski Armored Core da biste preživeli septembar 2023.