Čini se da je u teoriji vektorskog crtanja na računarima, zasnovanoj na matematičkom opisivanju geometrijskih entiteta, sve rečeno. Načini na koje se konstruišu linije, krive, površi i puni modeli odnosno njihovo parametarsko opisivanje odavno su prihvaćeni u praksi, bilo da se radi o inženjerskim primenama u izradi raznih vidova tehničko-tehnološke dokumentacije ili o potrebi da se izvrši vizuelizacija i animacija dvodimenzionalnih ili trodimenzionalnih objekata u najrazličitijim oblastima čovekovog delovanja, od poslovnih prezentacija i TV produkcije, pa sve do kompjuterskih igara. U takvim uslovima „izmišljanje tople vode” ne vodi ničemu, pa se postavlja pitanje na koji način učiniti aktuelnim kompjuterske programe koji na tržištu opstaju godinama, pa čak i decenijama, odnosno kako motivisati ljude da ponovo zavuku ruke u džepove i kupe papreno skup softver koji već imaju instaliran na svojim mašinama, a koji često donosi unapređenja koja će tek desetak (ili manje) procenata korisnika smatrati neophodnim.

Borba za tržište i kupce

Autodesk je kompanija koja je, bez obzira na svoju skoro monopolsku poziciju na tržištu softvera za inženjersko projektovanje i konstruisanje, za četvrt veka postojanja potpuno opravdala renome koji uživa među korisnicima koji od usko specijalizovanog softvera, bez obzira na njegovu cenu, traže stabilnost, funkcionalnost i brzinu. Njen najpoznatiji proizvod AutoCAD već godinama drži primat u svojoj oblasti i svakom novom verzijom pomera granice mogućnosti ovakve vrste programskih alata. Može li to, međutim, da traje u nedogled i koliko sve to uopšte ima smisla? Nije, naime, prošlo ni godinu dana od teksta posvećenog AutoCAD-u 2004 (SK 5/2003), a pred nama se ponovo našlo sveže izdanje poznatog programa. Da li je „dvehiljadepetica” zaista toliko bolja i naprednija da zaslužuje tretman nove verzije ili se zapravo radi o običnom peglanju postojećeg koda, uz implementaciju nekoliko novih, retko upotrebljivih funkcija? Praksa pokazuje da je u pitanju zlatna sredina između ove dve krajnosti, iako se mora priznati da je skok sa verzije 2004 na verziju 2005 od manjeg značaja u poređenju sa onim od prošle godine, kada je AutoCAD zabeležio jedan od najznačajnijih evolutivnih pomaka otkako postoji.

Ali, pre nego što predstavimo mogućnosti koje donosi izdanje za 2005. godinu, zadržimo se malo na poslovnoj politici AutoDeska i njegovim planovima za blisku budućnost, iz prostog razloga što se samo na taj način može razumeti zašto ova kompanija u poslednje vreme tako intenzivno forsira objavljivanje novih verzija svojih aplikacija.

Poznato je, naime, da su razvojni ciklusi AutoCAD-a ranije bili daleko duži u poređenju s današnjim, ponekad u trajanju od dve i po do tri godine. Međutim, sve veći pritisak konkurencije, nemogućnost da se izbori s piraterijom, ali i sve ozbiljniji zahtevi korisnika za bržom implementacijom novih rešenja, prinudili su AutoDesk da se ozbiljnije okrene takozvanom pretplatničkom (subscription) načinu prodaje softvera, koji će u godinama koje su pred nama verovatno sve više uzimati maha. Ideja se, naime, sastoji u tome da kompanija i njen klijent, nakon kupovine aktuelne verzije nekog softverskog paketa, zasnuju pretplatnički odnos kroz koji i jedna i druga stana imaju koristi. U slučaju Autodeska to izgleda ovako: kupac investira novac u nabavku nekog programa iz AutoCAD familije, zatim, ukoliko izrazi želju, postaje pretplatnik, a kompanija mu zauzvrat jednom kvartalno isporučuje ekstenzije i updateove za dati softver. Korisnik, koji na taj način neprestano osvežava i unapređuje svoju verziju, po isteku perioda od godinu dana ima pravo na besplatnu kopiju novog zvaničnog izdanja. U isto vreme mu se produžuje i pretplatnički odnos, čime se krug zatvara: kupac, s jedne strane, stalno koristi verziju koja je de facto stara maksimalno tri meseca, a kompanija, s druge strane, osigurava sebi klijentelu i stalni finansijski „doping”. Upravo to je razlog zbog kojeg Autodesk u narednom periodu, barem dok ne bude bilo potrebe da se izvrši prilagođavanje aplikacija pravom 64-bitnom operativnom sistemu, namerava da AutoCAD, kao i sve ostale programe koji su bazirani na njemu, objavljuje jednom godišnje, i to uvek u drugoj polovini marta. Ovakav tempo, razume se, programerima ne daje nimalo vremena za predah, ali softverski paket neprestano održava na vrhu.

Codename „Neo”

Razvoj AutoCAD-a 2005 započeo je u leto 2003. i to pod „matriksolikim” kodnim imenom „Neo”. Za potrebe ovog teksta korišćena je verzija beta 4 koja u sebi sadrži sve novine koje donosi i komercijalna verzija. Odmah treba reći da su minimalni hardverski zahtevi nepromenjeni, za današnje pojmove čak relativno skromni, ali da će program raditi samo pod Windowsom XP ili 2000. AutoDesk se, naime, odavno opredelio da svoje proizvode optimizuje za tzv. „wintel” platforme, tačnije za računare bazirane na Intelovim procesorima sa Windows operativnim sistemom, ali je sada definitivno raskrstio sa zastarelim kombinacijama koje uključuju Windows 95, 98 i ME. Za pohvalu je to što je održana uzajamna vertikalna kompatibilnost fajlova, tako da verzija 2004 bez problema otvara crteže napravljene u 2005, s tim što nepoznate objekte, kao što je slučaj sa tabelama, automatski konvertuje u sebi prihvatljiv format. Od značaja je i to što je novi AutoCAD po svim kriterijumima brži od prethodnika, mada je veličina fajlova koje pravi neznatno uvećana. Kao zaštitni logo za ovu verziju izabran je pogled na luku japanskog grada Jokohama.

Nesumnjivo najvažnija novina koju srećemo kod AutoCAD-a 2005 jeste tzv. Sheet Set Manager, potpuno novi modul koji omogućava drugačiji pristup kreiranju, upravljanju i razmeni informacija u okviru projektno-tehničke dokumentacije. Poznato je da svaki iole ozbiljniji projekat, bilo da se radi o razvoju nekog mašinskog sklopa, konstrukciji nekog građevinsko-arhitektonskog objekta ili projektovanju bilo koje vrste instalacija, sadrži desetine, a ponekad i stotine različitih crteža, preseka, 3D prikaza, grafikona i drugog. Haos koji može da nastane pri njihovom sortiranju i povezivanju, naročito ako putem lokalne mreže istim fajlovima pristupa više ljudi, pri čemu neki mogu da vrše izmene, a neki samo da dodaju komentare i sugestije, jeste problem s kojim se suočavaju mnoge firme. Sheet Set Manager ne samo da efikasno rešava takve situacije, već omogućava i zavidan nivo automatizacije u procesu kreiranja dokumentacije koja pripada izabranom projektu, poput jednostavnog odabira layouta i pogleda, autonumeracije crteža, popunjavanja tabela i sastavnica, ubacivanja logoa, plotovanja, elektronskog slanja, arhiviranja itd. Pomoću Sheet Set Wizarda moguće je lako i brzo definisanje svih organizacionih parametara projektne dokumentacije, skupova i podskupova crteža (sklopovi, podsklopovi, preseci, detalji i slično), kros-referenci i tzv. callout blokova koji sadrže informacije koje se automatski menjaju (update) u toku rada na crtežu. Zbog načina funkcionisanja ovog modula, može se reći da je Sheet Set Manager zapravo neka vrsta internog Windows Explorera, koji, sem proste funkcije pretrage i hijerarhijske organizacije elemenata jednog projekta, poseduje niz drugih manje ili više korisnih funkcija. Činjenica je, međutim, da korisnici koji AutoCAD koriste sporadično ili izrađuju crteže samostalnog karaktera koji nisu vezani za neki veći projekat u Sheet Set Manageru neće videti posebno korisnu novinu, ali će zato oni koji rade timski, u projektnim biroima i razvojnim grupama gde doprinos jednog čoveka čini samo delić onoga što treba da ostvari ceo tim i te kako znati da cene funkcionalnost u manipulaciji dokumentacijom koju donosi ovaj modul. Inače, sve informacije koje on sadrži smeštaju se u nezavisni fajl sa ekstenzijom *.dst.

Tabele, polja, šrafure...

Već pri samom pokretanju novog AutoCAD-a pažljivom oku neće promaći nova ikonica u osnovnoj paleti komandi Draw. U pitanju je komanda Table... koja u program konačno uvodi tabele kao autonomne objekte. Nema, dakle, više potrebe za mukotrpnim crtanjem po sistemu „linija po linija”. Tabele se sada kreiraju i umeću u crtež na isti način kao, recimo, u Wordu, uz mogućnost definisanja stilova, broja redova i kolona, bojenja i senčenja ćelija, njihovog umetanja i uklanjanja, editovanja itd. Zapravo, s tabelama je moguće uraditi sve što i u Excellu, s tim što, naravno, AutoCAD-ov dizajner tabela ne poseduje mogućnosti tabelarnog kalkulatora. To, međutim, ne predstavlja veliku manu jer sadržaj tabela bez problema možete eksportovati u Excell, u njemu odraditi neki specifični proračun, a zatim rezultate vratiti u AutoCAD. Generalno gledano, iako naizgled predstavlja manje značajnu novost u poređenju sa Sheet Set Managerom, komanda za kreiranje tabela ima izuzetnu upotrebnu vrednost, drastično skraćujući vreme izrade crteža koji poseduju zaglavlja i/ili sastavnice.

AutoCAD 2005 poznaje i novu vrstu entiteta - polja (Fields). Polja su zapravo zasebni objekti koji sadrže tekstualne ili atributske informacije koje se u toku rada dinamički ažuriraju. Kreirajući polje, korisnik zadaje njegov format i kategoriju, čime se definiše tražena informacija. U njemu se mogu naći prosti podaci, poput onih koji govore o autoru crteža, datumima crtanja, plotovanja i snimanja ili komentarima, ali i svi parametri koji opisuju neki nacrtani objekat. Primera radi, ako se kreira polje koje sadrži podatak o uglu linije u odnosu na horizontalu, svaka promena njenog položaja u odnosu na apscisu dovešće do promene brojčanog podatka u polju. Sjajni rezultati mogu se postići kombinacijom tabela i polja jer će u ćeliju tabele koja je definisana kao polje automatski biti upisivane sve promene koje korisnik vrši nad objektom čija se osobina reflektuje u polju.

Kada je reč o ostalim novinama koje su vezane za sam proces crtanja, pomenimo samo tri najvažnije. Najpre, što se šrafiranja tiče, sada je konačno moguće odsecanje (trimovanje) šrafure kao da se radi o bilo kom drugom objektu. Takođe, definisanjem tzv. tolerancije procepa (gap tolerance) zadaje se maksimalno tolerisano rastojanje između objekata koji se ne dodiruju, a koji treba da predstavljaju granicu šrafure. Ovo će pomoći ljudima koji, i pored svih prednosti funkcije OSNAP, izbegavaju njeno korišćenje, što je do sada stvaralo probleme pri šrafiranju. Dalje, komanda DrawOrder je pretrpela značajno poboljšanje jer je sada lakše kontrolisati redosled iscrtavanja objekata sklonih preklapanju kao što su tekst, široke polilinije ili pune (kolorne) šrafure. Zato je uvedena i komanda TextToFront koja jednim potezom izbacuje u prvi plan sve kotne linije i prateći tekst ispred ostalih nacrtanih objekata. Konačno, kada je u pitanju rad sa paragraf tekstom, moguće mu je dodeliti pozadinu bilo koje boje, a skup znakova je obogaćen velikim brojem tipično inženjerskih simbola koji se ponašaju kao svaki drugi font.

Sitnice koje život znače

Između ostalih sitnijih poboljšanja izdvajamo nekoliko njih koja smatramo najbitnijim za prosečne korisnike. Layer Properties Manager, jedan od najčešće otvaranih menija u radu s lejerima, dobio je osobine koje su ranije odlikovale menadžere „viših” softverskih alata baziranih na AutoCAD-u kao što su ACAD Mechanical ili Architectural Desktop. Tu se pre svega misli na mogućnost interne organizacije lejera formiranjem posebnih grupa (npr. u slučaju situacionih planova fabrika, kao logične nameću se grupe: građevinski objekti, putna mreža, instalacije, procesna oprema itd.), kao i definisanje lejerskih filtera koji će po određenom kriterijumu smeštati lejer u neku grupu, prikazivati ga ili zaključavati i slično.

Dve zgodne funkcije koje povećavaju brzinu rada i produktivnost jesu ZoomObject i Mid Between 2 Points. Prva, kako joj i sam naziv kaže, direktno zumira selektovani objekat tako da se on u celini nađe na aktivnom delu radne površine. Druga pripada OSNAP komandi i predstavlja metod lociranja središnje tačke između dve unapred zadate tačke, pri čemu one ne moraju biti povezane linijom. Ovo veoma ubrzava crtanje simetričnih likova čija se osa simetrije nalazi van samog lika. Treba pomenuti i da je paleta Tools, promovisana u prethodnoj verziji ACAD-a, pretrpela mala poboljšanja tako da se sada na paletu, pomoću standardne tehnike drag & drop, može prevući bilo koji objekat (čak i tabela ili šrafura), čime on postaje blok spreman za ponovno korišćenje u istom ili drugom crtežu.

Jedna od bolnih tačaka svih ranijih verzija AutoCAD-a - odsustvo mogućnosti rada na računaru dok traje plotovanje - konačno je prevaziđena. Uvođenjem pozadinskog štampanja, izgovori tipa „hajde da popijemo kaficu dok se ovo ne odštampa” prestaju da imaju smisla, što posebno važi za komplikovane crteže čije plotovanje može prilično da se otegne. Animirana ikonica u system trayu pokazuje da je štampanje u toku, a nakon njegovog završetka prikazuje se odgovarajući izveštaj o izvršenim operacijama i eventualno nastalim greškama.

Druga, elektronska forma plotovanja u tzv. DWF fajl (Design Web Format), koji predstavlja analogiju Adobeovom PDF formatu, znatno je poboljšana i postala je potpuno upotrebljiva. Odštampani DWF crtež sadrži sve elemente originala, čuvajući u isto vreme integritet podataka. Drugim rečima, takav crtež svako može da pogleda pomoću odgovarajućeg viewera (AutoDesk DWF Viewer) ili da ga odštampa na papir, ali ne može vršiti nikakve izmene i slične intervencije. Ovaj programčić se automatski instalira sa AutoCAD-om 2005, ali se može i nezavisno koristiti kao besplatna aplikacija. Njegova naprednija verzija koja se plaća, AutoDesk DWF Composer, omogućava, između ostalog, unošenje primedbi i napomena koje 2005 prepoznaje kao povratnu informaciju prilikom sledećeg otvaranja crteža. Ovaj sistem je nastao iz potrebe da se osigura dvosmerna komunikacija između autora crteža i njegovog klijenta ili pretpostavljenog rukovodioca koji vrši elektronsku reviziju projekta. Konačno, priča o klasičnom štampanju i plotovanju u DWF fajl tesno je vezana za Sheet Set Manager jer sve što se odnosi na jedan crtež može se primeniti na čitav set ili na jedan njegov deo.

AutoCAD 2005 predstavlja nesumnjiv korak napred u odnosu na prethodnika, ali se ipak stiče utisak da je u pitanju relativno blag evolutivni pomak, izuzimajući, naravno, Sheet Set Manager, koji ionako neće koristiti svakome. No, u tako kratkom vremenskom intervalu između dve verzije više se i nije moglo očekivati. Do kraja maja biće objavljeni svi ostali programi iz AutoCAD familije, njih devet, a onda će započeti novi jednogodišnji ciklus koji će biti krunisan verzijom 2006. Do tada uživajte u radu sa AutoCAD-om 2005 i maksimalno iskoristite njegove mogućnosti.