Morfing je vizuelno veoma atraktivan efekat. Sigurno se svi sećate spota Majkla Džeksona „Black & White” u kojem je proces morfinga odrađen maestralno. To ne treba da vas čudi jer je za kreiranje ovog spota potrošeno nekoliko miliona dolara, a rendering su radili tadašnji superkompjuteri. Vreme čini svoje, a tehnologija se razvija neverovatnom brzinom. Od nekadašnjih superkompjutera došli smo do situacije da danas i računari starije generacije mogu bez ikakvog problema da odrade ovaj proces gotovo jednako kvalitetno kao nekadašnji hi-end primerci.

Ulazni parametri prilikom morfinga su, naravno, dve fotografije - početna i krajnja. Sam morfing predstavlja proces kreiranja sekvenci fotografija koje se lagano transformišu od fotografije najsličnije prvoj do fotografije najsličnije poslednjoj. Kada se te međufotografije spoje, dobija se (glatka) animacija pretapanja prve fotografije u drugu nazvana morfing. Program koji vam predstavljamo nosi ime Morpheus. Iako nas trenutno ovo ime više asocira na film „Matrix”, u pitanju je sasvim solidan program za morfing.

Sistem na kojem se program zasniva veoma je jednostavan. Iako svojim izgledom ne uliva poverenje, Morpheus korektno odrađuje svoj posao. Potrebne su mu dve fotografije (mogu da budu identične ili različite) na kojima će se obeležiti ključne tačke, i to u parovima - jedna na prvoj i jedna na drugoj fotografiji. Parovi tačaka određuju veze između prve i druge fotografije. Okolina tačke na prvoj fotografiji pretopiće se u okolinu vezane tačke na drugoj fotografiji. Na taj način možete određivati kako će se vršiti pretapanje. Ograničenja ne postoje, sem vaše mašte. Tačke koje označavaju nos na jednoj fotografiji, na primer, možete povezati sa tačkama na ruci osobe na drugoj fotografiji. Od deteta možete napraviti staru osobu, od lopte - kocku... Bez obzira na to koje su ulazne i krajnje fotografije, postoji jedno pravilo kojeg se treba pridržavati: prilikom određivanja ključnih tačaka ne treba štedeti. Što veći broj tačaka postavite na fotografijama, efekat morfinga će biti kvalitetniji jer će postojati više informacija na osnovu kojih se vrši pretapanje.

Sledeća stvar koju treba da odredite jeste koliki broj međufotografija (ili, bolje rečeno, frejmova) želite da program generiše prilikom renderovanja. Generalno, veći broj fotografija donosi veći kvalitet morfinga, ali istovremeno zahteva jaču mašinu i više prostora na disku. Prilikom renderovanja dozvoljen je odabir rezolucije i broja boja, kao i vrste fajla u koji želite da se snimi renderovana slika. Pre nego što se izvrši snimanje i finalno renderovanje, možete pogledati i preview prikaz. Kada je ova opcija uključena, program generiše prikaz samo onog frejma koji ste želeli da vidite. Ostali frejmovi u tom trenutku još uvek nisu renderovani. Korišćenjem ovog prikaza možete najlakše da uočite da li je neki par tačaka korektno postavljen jer se može videti koliki je trenutni pomeraj svake tačke u odnosu na originalnu poziciju. Uočene greške možete odmah da ispravite. Program poseduje i detaljne kontrole za svaku tačku, mada u većini slučajeva, bar kada se radi o kućnom izdanju morfinga, njihovo „čačkanje” neće biti potrebno.