Proces legalizacije prati i sve veća popularnost Linuxa na ovim prostorima i bilo je samo pitanje vremena kada će se pojaviti prva domaća Linux distribucija. ProtOS čačanske firme Avangarda dolazi u dve varijante, Kancelarija-kuća i Profesionalac, na dva i šest CD-ova, a one se razlikuju samo po količini dodatnih programa. U ukusno dizajniranom pakovanju u obliku džakčića, uz diskove se nalazi i knjiga na srpskom jeziku sa uputstvom koje pokriva osnovne pojmove o Linuxu, instalaciju, rad u desktop okruženjima, podešavanje mreže i upotrebu pojedinih programa.

Instalacija je, sem u prvih nekoliko koraka, na srpskom jeziku, a svaki korak je detaljno pokriven u uputstvu. I u instaleru i u uputstvu korišćen je čitak, razumljiv jezik, bez bukvalnog prevođenja, bez prevođenja engleskih izraza po svaku cenu, ali i bez zadržavanja pojmova nerazumljivih novijim korisnicima. Posle desetak minuta instaliranja dočekaće vas grafički operativni sistem, te možete odmah sesti i raditi, povezati se na Internet, pustiti DivX filmove ili MP3 muziku. Nažalost, instaler ne može da smanji postojeće particije na disku, već samo da ih briše i particioniše prazan prostor. Ako želite da instalirate ProtOS pored već postojećeg operativnog sistema, a nemate slobodnu particiju, moraćete da koristite poseban program za smanjenje postojeće particije ili da preformatirate ceo disk i reinstalirate postojeći sistem. Takođe, opisi dodatnih programa su na engleskom.

Izbor softvera je sasvim solidan. Od većih paketa tu su grafička okruženja GNOME(s) i KDE(s) sa svim pratećim programima, office paketi Koffice(n) i OpenOffice(s), program za skeniranje Xsane, za faksiranje Efax, Mozilla 1.4, program za organizaciju vremena i e-mail Evolution(s), za telekonferisanje GNOME Meeting, LICQ(s)(n), program za bitmap crtanje GIMP, za vektorsko crtanje Xfig(n) i Sodipodi(n), za rezanje CD-ova K3b, za puštanje muzike XMMS(s), za filmove Mplayer i XINE(n). (Programi obeleženi sa (s) prevedeni su na srpski jezik, dok oni sa (n) nisu pokriveni u knjizi.)

Samba, cups i nfs zaokružuju podršku za rad u mreži, a za upravljanje sistemom preko grafičkog interfejsa upotrebljeni su programi iz Redhat Linuxa (uopšte, ProtOS je zasnovan na distribuciji RedHat 9). Mada raznoliki, prevodi na srpski su sasvim upotrebljivi, a čak i je proces podizanja sistema (uglavnom) na srpskom! Obraćena je pažnja i na detalje: na primer, tu su dodatni TTF fontovi sa našim ćiriličnim slovima (veliki SuSE, recimo, dolazi bez njih).

Najveću zamerku u kancelarijsko-kućnoj varijanti čini odsustvo GCC-a koji vam, ako i ne nameravate da se bavite programiranjem, ipak može zatrebati za instaliranje dodatnih programa. Takođe nedostaju MySQL ili PostgreSQL serveri, što, činjenica je, jednoj kancelariji ili domu nije neophodno, ali je neobično kad se uzme u obzir da su tu Apache, PHP, vsftp, sendmail i sve ostalo što je potrebno za pravljenje jednog Web servera.

Nijedna od ovih zamerki ne važi u profesionalnoj varijanti koja je dopunjena i razvojnim alatima. Tu su još i Java, Perl, Python i drugi programski jezici, Kdevelop i KDbg, razvojni paketi za preko 200 biblioteka (pomenimo samo GNOME, KDE, Qt i SDL) i izvorni kôd svih priloženih programa. Jedino igara ima malo. Na sajtu distribucije može se naći spisak svih programa obe varijante sa njihovim tačnim verzijama.

Problemi su uglavnom sitnije prirode. Najveći primećeni problem jeste to što OpenOffice ne prikazuje Pomoć (ovo svakako nije do distributera, već je opšti problem sa verzijom na srpskom jeziku). Srpska tastatura se ne instalira pri instalaciji sistema (u uputstvu je opisano kako je ručno dodati), a sem toga, latinična ima grešku, a ćirilična nema podršku za prečice. Može se očekivati da će ova dva problema biti rešena pre nego što vam ovaj broj bude u rukama. Naravno, nema drajvera za tzv. win-modeme, a zvanično se za njih ne pruža ni tehnička podrška, ali se na sajtu proizvođača već pojavio drajver za Lucent win-modem, a u praksi se pruža i pomoć oko instaliranja.

Najzad, treba odgovoriti na pitanje treba li kupovati jednu još uvek slabo raširenu distribuciju. Najveća prednost ProtOS-a u odnosu na druge distribucije jeste potpuna podrška za srpski jezik i tehnička podrška (zvanično mesec dana od kupovine, u praksi neograničena, čak i korisnicima koji ga nisu kupili), dok je njegov nedostatak to što ipak nije standard. Međutim, čak i bez tehničke podrške, na Internetu se može naći dovoljno saveta za sve specifične probleme svake od velikih distribucija, a većina njih (posebno oni za RedHat) biće primenljivi i na ProtOS. Ukratko, ako kupujete ili narezujete neku Linux distribuciju, ozbiljno razmislite i o ProtOS-u.