Marko VASILJEVIĆ

1. maj 2021.

Ma koliko da vas obrada audio-zapisa na kompjuteru ne zanima, male su šanse da baš nikada niste bili u situaciji da „sredite” neki snimak. Možda su vam „uvalili” posao da prebacite sa diktafona snimak nekog upravnog odbora, a on em je tih, em je na traci (da, to se još uvek koristi); možda ste naleteli na live snimak omiljenog vam benda, ali se između pesama čuje osoba koja je previše vesela i ne želite da sačuvate njegov „Sviraj motore!” doprinos celokupnom antologijskom materijalu. Koji god posao da je pred vama, a podrazumeva da nešto secnete, skratite, obrišete, nivelišete, snimite i tome slično, sigurno vam je palo na pamet i pitanje čime to da uradite.

Audacity nudi odgovore na pomenute probleme i to uspešno radi već pune dve decenije. Odnedavno je pred nama i njegova treća iteracija, koja, na prvi pogled, ne donosi mnogo noviteta. Već nakon dvoklika mišem na instalacioni fajl skromnih dimenzija (28 megabajta), vidimo da, barem vizuelno, nema mnogo pomaka. Ovo je jedan od onih programa koji fura retro stil bez ikakvog kompleksa niže vrednosti i svi koji uživaju u Windows 95 estetici neće mu naći zamerke. Utešno je to što postoji podrška za teme, odnosno, kolorne šeme, pa je moguće primeniti tamnu varijantu koja, ipak, malo manje „štipa” oči navikle na opštu pomračinu.

Ispod haube, situacija je nešto bolja. Najveća izmena je promena formata u kom se čuvaju projekti. U pitanju je AUP3 i za razliku od ranijih verzija, u njemu se čuvaju svi podaci, uključujući i sve ono što je ranije bilo smeštano u pomoćni folder data. To znači da su šanse da pokvarite projekat daleko manje, jer više ne postoji mogućnost da neophodne fajlove slučajno obrišete ili premestite i time slupate čitav projekat. Pritom, napravljene su i određene optimizacije, tako da je Audacity nešto brži nego ranije, posebno u situacijama kada projekat sadrži neke od efekata kojima je audio-snimak procesiran.

Napravljena su poboljšanja i po pitanju čuvanja rada u slučaju rušenja aplikacije. Funkcija Auto Recovery pouzdanija je i lakša za korišćenje, što je svakako lepo čuti. Takođe, uvedena je i opcija bekapovanja projekta. Iako ste i ranije mogli ručno da čuvate verziju komandom Save as, sada je to donekle automatizovano novom komandom Backup Project, te je lakše praviti inkrementalne bekape i poštedeti sebe glavobolje u onim situacijama kada čika Marfi reši da vas obraduje nekim od svojih zakona.

Label Sounds je nova opcija koja šalje u penziju analizatore Sound Finder i Silence Finder, čime objedinjuje njihove funkcije i čini ih još učinkovitijim. U pitanju je fleksibilna alatka koja automatizuje analiziranje audio-zapisa, pri čemu lako možete da izolujete delove koji se računaju kao tišina (kod, recimo, dužih snimaka) i pritom ih jednostavno obradite. Slično ovome, unapređen je i efekat Noise Gate, koji stiže sa fleksibilnijim kontrolama pojedinačnih funkcija. Mixer Board je, takođe, pretrpeo izmene, te je sada moguće permanentno ga postaviti iznad ostalih prozora, što je svakako logičnije. Tu je i poboljšan rad sa makroima, ispravka gomile bagova i nešto više opcija u opštim podešavanjima. Niz malih, ali dobrodošlih noviteta koji čine rad udobnijim.

Ne možemo da se otmemo utisku da autori nisu imali nameru da izmisle toplu vodu i pretvore svoje čedo u nešto što nikada nije ni trebalo da bude. Iako Audacity formalno možemo da nazovemo DAW rešenjem, program, ipak, ne spada u kategoriju u kojoj vladaju Logic, Studio One, FL Studio, Ableton i ostali „teškaši”. Ipak, on zaista može mnogo više nego što (ružnjikav) interfejs sugeriše. Rad sa više traka paralelno - može. Dodavanje novih traka, uključujući metronom i druge generatore - može. Miksovanje - ima. Efekti, i to čitav niz koji dolazi uz njega - apsolutno. Tu su delayevi, ekvilajzeri, reverbi, kompresori, faderi, pitch shifteri, phaseri... - skoro sve što može da vam zatreba. Tu je i podrška za VST plug-inove, mada ne i za VST instrumente. Nažalost, ne postoji podrška za MIDI input i ne možete da snimate zapis korišćenjem MIDI kontrolera, pa time već otpada iz priče za neku studijsku upotrebu. Naravno, snimanje audio-signala gitare, mikrofona i slično ne predstavlja nikakav problem.

Ponekad je korisno to što ne morate da „palite artiljeriju” kada je potrebno obaviti neke osnovne radnje, a lepo je to što Audacity u tim slučajevima neće izneveriti i daće i više prostora nego što vam može zatrebati. To mu, pre svega, i jeste glavna namena. Da jednostavno snimite zvuk i obradite ga po potrebi, eventualno umiksujete više audio-zapisa (zgodno za sređivanje nekog podkasta, na primer), da uredite neki gotov zapis i snimite ga u formatu koji vam odgovara. Što se tiče formata, pomenućemo da Audacity može da eksportuje u svemu što vam je važno ali, u skladu sa njegovim open source poreklom, za neke formate moraćete da instalirate dodatne biblioteke.

Da li bi ga preporučili za sve gore navedeno? Apsolutno da! Jeste, izgledaće neugledno i pomalo neudobno, ali, zapravo, posao će obaviti sjajno. Pritom je besplatan i fercera pod Windowsom, Linuxom i macOS-om, što je svakako dodatni plus.