Vladimir PISODOROV

1. maj 2021.

Pretpostavljamo da ste u proteklom periodu, baš kao i mi, kao veverica koja se sprema za zimu, na sistemskoj particiji uskladištili hrpu programskih alatki. Dobar deo toga ne koristite, ali zlu ne trebalo, dok ima i onih ostvarenja koje ste instalirali isključivo zato što ste od nekog čuli da se bez toga ne može. Konačno, među materijalom ima i građe koju je pregazilo vreme i ne postoji ama baš nijedan razlog da nastavite drugovanje.

Ovom prilikom skrenućemo vam pažnju na programe, aplikacije, toolbarove i runtime biblioteke koje se mogu svrstati u pomenute kategorije. Prilikom nišanjenja vodili smo se potrebama prosečnih korisnika kojima je na umu prolećno provetravanje sistema koji valja pripremiti za izazove toplijih dana: zahtevnih programa i igara koji će se u narednom periodu naći u ponudi.

CCleaner

Rodbinu i prijatelje sa žaljenjem obaveštavamo da je prvi na listi za odstrel CCleaner. To činimo teška srca, tim pre što proizvod kompanije Piriform i dalje smatramo za jednu od najboljih alatki kada je čišćenje sistema u pitanju. Nažalost, na neke stvari više ne možemo da okrećemo glavu, pa ukoliko one (a navešćemo koje su) i vama smetaju, požurite sa „overavanjem” tastera Uninstall.

Sve je počelo da se ruši u momentu kada je Avast objavo da je akvizirao maleni Piriform. Kao da se radi o nekakvom antivirusnom programu, CCleaner je „telefonirao kući” i tvorcima slao telemetrijske podatke. Naravno da za nečim takvim nije bilo potrebe, jer se ne radi o razmeni informacija o novim malicioznim pretnjama i detekcijama friških pošasti, već o programu koji je namenjen za iznošenje đubreta. Da stvar bude još gora, korisnici nisu bili upućeni da se bilo šta dešava iza njihovih leđa, sve dok se jednog dana nije otkrilo šta se valja iza brega. Pored toga, korisnicima se nametnuo i sistem automatske nadogradnje programa, pa čak i širenja malware sadržaja o čijem postojanju autorski tim uopšte nije bio obavešten. Konačno, od alatke koja je laserski precizno obavljala ono za šta je namenjena, dobili smo komplement koji je počeo da širi zonu uticaja i postaje glomazan.

Dilema oko CCleanera i dalje postoji, jer je su autori prionuli na posao i mnoge nedostatke otklonili, ali šteta je učinjena - reputacija je otišla niz vodu. Autor ovih redova, pored svega, i dalje ga koristi, jer se mogućnosti sekcije Custom Clean, brzo čišćenje registar baze i količina đubreta koju CCleaner tokom radne sesije izbaci teško može naći kod konkurencije. Konačna odluka je na vama, a znamo da mnogi od vas Avastu pomenute stvari ne mogu da oproste, pa se zbog njih CCleaner i našao na našoj listi. Inače, sistem bi trebalo da oslobodite od većine „čistača” koje ste eventualno instalirali. Držite se onih proverenih, prelistajte naše stare brojeve, jer smo o njima često pisali...

QuickTime

Kod QuickTimea imali smo potpuno drugu dilemu nego u slučaju CCleanera. Iako je jedno vreme, u davna, pradavna vremena, bio obavezan gost na svakom sistemu, Appleov multimedijalni plejer na PC-ju odavno je prevaziđen. Moderna ostvarenja iz klase ne samo da su sposobna da obave reprodukciju svakolikog sadržaja, već i onog za koji nikad niste čuli. Naravno, nikakav problem nije ni reprodukcija Appleovih formata (za šta se QuickTime primarno i koristio) i to iz daleko prijemčivijeg upravljačkog okruženja. Konačno, valja napomenuti i to da moderni multimedijalni plejeri troše daleko manje hardverskih resursa. S druge strane nalaze se internet browseri, koji se prilikom reprodukcije ne oslanjaju više na QuickTimeov plug-in i multimedijalni sadržaj reprodukuju bez njegove pomoći.

Sve to shvatili su i čelnici Applea koji su sa podrškom za Windows verziju QuickTimea prestali još davne 2016. godine. Ovo je dovelo do ozbiljnih problema kada je bezbednost korisnika u pitanju, naročito kada je kasnije otkriveno da potonje izdanje programa sadrži nekoliko ozbiljnih bezbednosnih propusta. Ukoliko vam sve prethodno rečeno nije dovoljno da se rešite QuickTimea, potonje bi trebalo da prepuni času, jer iako svesni problema, Appleovci nisu prstom mrdnuli da „zakrpe” propuste. Sakrili su se iza odluke da su prestali sa podrškom i odbili su da se osvrnu na prošlost.

Ako ste uporno odbijali da deinstalirate QuickTime zbog bojazni da će zbog toga prestati da vam funkcioniše iTunes, ni o tome više ne treba da brinete, jer on nije potreban za njegovo funkcionisanje. QuickTime se i dalje koristi na Appleovim mašinama i uredno se razvija, ali kada je u pitanju PC, vreme mu je za zasluženu penziju.

Adobe Shockwave/Flash Player

Kompanija Adobe je u prethodnom periodu odlučila da se reši ne jedne, nego čak dve multimedijalne platforme. Obe su, mahom, vezane za online univerzum, a kao što iz međunaslova možete da zaključite, radi se o Shockwaveu i Flashu. Podrška za ovaj tip sadržaja odstranjena je iz svih modernih internet browsera, pa na toj strani nećete imati problema, ali ćete ručno morati da obavite uklanjanje lokalno instaliranog sadržaja. Ne samo da biste oslobodili prostor na hard-disku i oslobodili hardverske resurse, već i da biste izbegli potencijalne probleme vezane za bezbednost.

Shockwaveu je rok trajanja istekao još 2019, dok je Flash u starački dom otišao početkom ove godine. U Adobeu su, za razliku od Applea, bili toliko predusretljivi da uklone praktično sav prateći online sadržaj; čak su dotle otišli da Shockwave i Flash ne mogu više da se preuzmu i omaškom instaliraju na sistem.

uTorrent

Koliko je softverska scena ponekad nemilosrdna vidi se i na primeru legendarnog torrent klijenta uTorrent. Njegovi autori najveću glupost napravili su 2015. godine, kada je duboko ispod haube bio sakriven algoritam za rudarenje kriptovaluta. Naravno, on je bio krivac za povećano angažovanje sistemskih resursa, ali i pribavljanje novčane dobiti autorima programa bez znanja korisnika. Iako su autori pokušali da se „operu” time da je deo novca otišao u dobrotvorne svrhe, incident se negativno odrazio na reputaciju.

uTorrent je dugo godina bio nezaobilazni deo svake Windows instalacije i smatran je standardom u sferi torrent klijenata. Sa trona ga nije skinula samo pomenuta epizoda sa rudarenjem kriptovaluta, već i to što je upotreba opterećena reklamnim sadržajem. Ukoliko prilikom instalacije ne budete dobro otvorili oči, možete da završite sa tonom neželjenog softvera na hard-disku, jer autori uTorrenta nisu bili zadovoljni plasiranjem jednog oglasa po instalaciji. Pritom, sve se obavlja prilično agresivno i veoma lako je prevideti uljeze. Da stvar bude još gora, grešku u koracima možete da napravite i prilikom samog preuzimanja programa - u ponudi se pored desktop nalazi i veb-verzija, čiju instalaciju, takođe, prate oglasi.

Slične nevolje očekuju vas i po kompletiranju instalacije i korišćenju programa. Naime, na ekranu će se sporadično pojavljivati reklamni sadržaj i to na više mesta. Ruku na srce, možete da ga uklonite tako što ćete pazariti verziju Pro koja košta čitavih 20 „zelenih novčanica” na godišnjem nivou! Ipak, preporučujemo vam da odustane od takve namere i preorijentišete se na neku od brojnih, istinski besplatnih alternativa (na primer, qBittorrent) i ovog šesnaestogodišnjeg delikventa odstranite iz sistema.

Java

Još jedna multimedijalna platforma polako se gasi, barem se čini da je tako kada se problematika posmatra iz ugla prosečnih korisnika. Po nekim istraživanjima, nekada veoma popularna Java u ovom momentu može da se nađe na svega 0,02 procenta online sadržaja. Ukoliko niste programer i/ili ne koristite Javu kao podršku za specifična softverska ostvarenja koja „vozite”, slobodno možete da je maknete sa sistema.

Valja napomenuti da Javu krasi dvokomponentna struktura: osim kao desktop sadržaj, „živi” i kao plug-in za internet browsere. Potonja stvar je dobro znani problem sa stanovišta bezbednosti, mada većina modernih internet browsera po defaultu obavlja njegovo blokiranje, pa ste barem jednu brigu prebrinuli. Uklanjanje runtime biblioteka i pratećeg Java Control Panela, osim ako ne spadate u pomenute grupe korisnika, nećete ni primetiti, ali ćete zato osloboditi četrdesetak megabajta prostora na hard-disku.

WinRAR

WinZip i WinRAR definitivno spadaju u red dinosaurusa kada je (de)arhiviranje podataka u pitanju. Autorima oba programa zaista imamo malo toga da zamerimo, ponajpre što ne držimo štopericu non-stop u ruci i uglavnom se zadovoljavamo obavljanjem podrazumevanih radnji. Međutim, WinRAR za sobom vuče pozamašno nasleđe, u koje spada i prevaziđena shareware orijentisanost. Mnogi korisnici su prijavili da program (barem u nekim ranijim verzijama koje su i dalje upotrebljive) bez ikakvih ograničenja nastavlja da funkcioniše i nakon isteka probnog perioda, što u nepovoljan položaj stavlja sve one koji su platili nemali registracioni harač.

Da ne biste razmišljali o tome i bespotrebno trošili živce, slobodno pređite na neku od besplatnih alternativa (mrtvu trku prilikom izbora vodiće 7-Zip i PeaZip). Ako smo ranije imali nedoumice oko ovakvog poteza, sada ih više nemamo. Besplatne alternative više su nego sposobne za baratanje konkretnim formatima arhiviranja i nude daleko više manaverskog prostora nego komercijalni komplmenenti čiji domen primene je usmeren. Prethodno rečeno može da se preslika i na WinZip, jer Prozori odavno nude mogućnost baratanja ZIP sadržajem bez uplitanja third party alatki. No, to je već ispričana priča na koju smo želeli samo da vas podsetimo.

Microsoft Silverlight

Pravi rat koji se jedno vreme vodio na polju veb-baziranih frameworka, odnosno, multimedijalnih platformi, išao je preko leđa korisnika koji su potrebne biblioteke za njihov rad nemilice morali da trpaju na sistemsku particiju. Kao što ste mogli da vidite, kompanije zaslužne za njihov nastanak polako dižu ruke od svojih produkata, pa trend nije zaobišao ni programere iz Redmonda.

Iako je Silverlight daleko mlađi (svetlost dana ugledao je 2007. godine) od Shockwavea i Flasha, naravno i Jave, poslednji update doživeo je još početkom 2019. godine. Da stvar bude još gora po Microsoft i njihov standard, Silverlight se po istraživanjima kotira tek nešto malo bolje od Jave i u online sadržaju participira sa 0,03 procenta. To znači da slobodno možete da ga „utepate” i da vam uopšte neće nedostajati. Internet browseri poput Firefoxa i Chromea ne dozvoljavaju njegovo pokretanje, u Edgeu to nikad nije ni bilo moguće, a jedino odakle još uvek možete da mu pristupite je Internet Explorer.

Toolbarovi

Došli smo do veoma škakljive teme - toolbarova za internet browsere, koji se na sistem kače kao krpelji. Autori internet browsera u poslednje vreme načinili su ogroman napor za njihovo odbijanje i na neki način možemo da kažemo da su svojim ostvarenjima dodali zaštitnu ogrlicu koja vas štiti od parazita. Ipak, skrenućemo vam pažnju na neke često instalirane, a potpuno nepotrebne, čak i maliciozne dodatke koje bi odmah trebalo da odstranite. Nažalost, ova tema daleko je opširnija i komplikovanija nego što se to u prvi mah čini, pa uklanjanje upornih toolbarova podrazumeva i upotrebu third party alatki, odnosno, programa za obračunavanje sa malware sadržajem.

Prvi na listi svakako je omraženi Babylon Toolbar, produkt izraelske kompanije Babylon Software. Za ovaj „dodatak” vezano je toliko kontroverzi da svih ne možemo ni da se setimo. Sve je počelo kao adware avantura, da bi tokom vremena stvar kulminirala i ovaj dodatak u potpunosti preuzeo kontrolu nad podrazumevanim search engineom internet browsera. Mnogi bezbednosni programi označavaju ga i kao „neželjenu aplikaciju”, ali iskoristite prvu priliku i rešite ga se jednom za svagda.

Kao što možete da pretpostavite, Bing Bar je dodatak koji integriše search engine Microsoft Bing u internet browser. I ne samo to, u pitanju je toolbar preko kog može da se pristupa mejlovima, Facebooku, Skypeu i tako dalje. Najgore od svega je što „čuči” u memoriji i proždire resurse, a usput predstavlja i bezbednosni rizik. Sreća u nesreći je to što se Bing Bar vezuje za Internet Explorer, ali isto tako dolazi preinstaliran na nekim brandname mašinama. Ukoliko „vozite” Desetku o njemu ne morate da brinete, ali ako ste i dalje na Sedmici ili čak XP-u, rešite ga se po kratkom postupku. Identična situacija je i sa konkurentskim Google Toolbarom koji, takođe, napada Internet Explorer, a integriše Googleov search engine. Upozorenje se odnosi na korisnike starijih verzija Prozora. Ima li šta kompanija Yahoo! da ponudi kada je gama ozloglašenih toolbarova u pitanju? Naravno da ima - u pitanju je Yahoo! Toolbar koji dolazi u širokoj lepezi oblika i varijanti, a dostupan je čak i na Desetki. Slobodno ga se rešite.

Priču u ovom departmentu završićemo sa možda i najvećom pošasti, dodatkom Ask Toolbar. Na sistem vam se ugnezdio na kvarno, prilikom instalacije nekog third party ostvarenja i toliko ga je teško ukloniti da ćete proklinjati dan kada ste ga „upoznali”. Osim po tome što se veoma teško uklanja, Ask Toolbar poznat je i po tome što „preotima” početnu stranicu internet browsera i preusmerava vas na alternativni search engine.

Windows 10 bloatware

Sekcija sa kojom ćemo završiti ovomesečno „obraćanje” odnosi se samo na Windows 10. U pitanju je gomila bloatwarea koji dolazi zajedno sa Desetkom i mada nema maliciozni karakter, bespotrebno zauzima prostor na hard-disku i „prlja” meni Start. U većini slučajeva radi se o takozvanim modernim aplikacijama, ali i alatkama koje je Microsoft uključio u Desetku, mislivši da će vam na taj način olakšati svakodnevno korišćenje kompjutera. Ako ništa drugo, ova vrsta softvera jednostavno se uklanja sa sistema i čak ne morate da otvarate Programs and Features sekciju, jer stvar može da se reši i iz menija Start.

Pored ručnog prebiranja po aplikacijama i pojedinačnog deinstaliranja, akcija može da se izvede i iz PowerShella, pa čak i „na gomili”. Pored toga, na raspolaganju su i specijalizovani programi za ovu namenu, svojevrsni debloateri, koji će posao obaviti umesto vas. Kako se to radi, pitanje je za rubriku Tips & Tricks, pa ovde nećemo o tome.

• • •

Šta ukloniti, a šta ostaviti da „živi” na sistemu u velikoj meri stvar je subjektivne procene. Najbolji primer za to je WinRAR, pa čak i CCleaner. U prvom slučaju možda vam ne smeta to što program nije besplatan i ne nudi toliko manevarskog prostora kao besplatna konkurencija, dok u drugom ič ne hajete za narušenu reputaciju i samo vam je bitna njegova (neupitna) funkcionalnost. Ovakvih primera ima još, ali fokusirali smo se na one o kojima se trenutno najviše bruji.

S druge strane, tu su napuštene multimedijalne platforme koje je lako prevideti, mada tu nema previše prostora za pregovore - jednostavno vam više nisu potrebne. Priču o toolbarovima možda i nije trebalo da pokrećemo, jer je u pitanju Pandorina kutija iz koje iskače sve i svašta. Konačno, bloatware ugrađen u Desetku nešto je čemu valja posvetiti poseban tom: šta valja deinstalirati i koji su najučinkovitiji načini za to.

Zaključak je jasan - lista koja je pred vama ne samo da nije konačna, već je velika verovatnoća i da se nećete složiti sa onim što je na njoj. Shvatite je samo kao predlog i na nju slobodno dodajte ili uklonite iteme za koje smatrate da su važniji.