Marko VASILJEVIĆ

1. maj 2021.

Pre svega, čita se „tajdl” i sigurni smo u to da ćemo sve češće čuti tu reč u danima pred nama. Doduše, moguće je da će to biti u „po naški” verziji, te da ćemo češće čitati kako je napisano, ali Viber/Vajber nam je oprostio, pa će, nadamo se i ova, „nova” striming platforma. Tidal, zapravo, uopšte nije nov igrač, tu je još od 2014. godine, ali do sada nismo obraćali previše pažnje na njega. U pitanju je, zaista, samo još jedna verzija već viđenog koncepta, a za razliku od (dela) konkurencije, ne nudi free varijantu, pa verujemo da ga je znatan broj korisnika sa ovih prostora elegantno eskivirao kao omiljenu platformu. Ipak, nakon što je SBB (United Media) u saopštenju od 22. marta (i.sk.rs/357972) najavio da će ovaj servis postati dostupan svim njihovim korisnicima, red je da vidimo šta nam se to sprema za naredni period.

Tidal je, dakle, servis za striming muzike, ali i video-sadržaja, i po tome se ne razlikuje naročito od Spotify ili Deezer platformi, koji su kod nas, trenutno, popularnije. Iako je moguće koristiti ga i u omiljenom Internet pregledaču, preporučuje se da ga se koristi kao aplikacija, koju je moguće instalirati na Windows, MacOS, iOS, Android, ali i druge podržane uređaje. Spotify je, u tom smislu, agresivniji i samo čekamo dan kada će se „zavrteti” i na rešou za kafu - onom belom sa dve ringle, što mu manja ne radi. Nakon instalacije, imaćete snažan deja vu osećaj, jer njegov interfejs je jako teško razlikovati u odnosu na druga ostvarenja u klasi. To nikako nije minus, jer je u pitanju koncept koji se dokazao kao uspešan i Tidal tu samo ne odskače od drugih. Vremenom, kako pretražujete sadržaj, algoritam će učiti vaše navike, preporuke će se nizati kao na traci, a sve to ovde radi najnormalnije, baš kako ste već do sada možda i navikli.

Free verzija, dakle, ne postoji, ali imate mogućnost da isprobate sve, bez ikakvih ograničenja, i to u periodu od 30 dana. Bilo bi lepo da pritom ne morate da date podatke sa platne kartice, sa koje vam neće biti naplaćeno ništa ukoliko otkažete pre isteka roka, ali to nije opcija. U toku perioda testiranja, možete uživati u kompletnom katalogu koji, navodno, broji oko 70 miliona naslova. Slična brojka je i kod konkurencije, ali, ipak, postoje određene razlike u dostupnosti sadržaja. Naime, Tidal je svega par meseci po dolasku na tržište, praktično, „kupljen” od strane jednog od najznačajnijih biznis likova u muzičkoj industriji. Jay-Z je investicijom od 56 miliona dolara dao vetar u leđa platformi, za koju je verovao da može da uzburka striming vode. To je dovelo do pojave ekskluziviteta određenih albuma i singlova koji su direktno „napali” Spotify činjenicom da ih tamo nije bilo. Određeni autori su se nakon toga pridružili, posebno zato što su smatrali da je nadoknada koju dobijaju od Spotify-a premala (pominje se tri puta manja nego na Tidal-u). Ipak, zarada od striminga je u velikim brojkama. Tidal, uz sve napore dela stvaralaca muzičkih sadržaja, nije uspeo da dostigne nivo na kom je konkurencija. Spotify se veselo baškari sa svojih, bezmalo, 350 miliona korisnika, dok Tidal sramežljivo pominje cifru od tri miliona i to u 2016. godini, a nakon toga, statistike kao da nema nigde. Mala je uteha veća nadoknada (šest centi razlike) po strimu, kada konkurencija nudi 100 puta veću bazu korisnika i samim tim i više potencijalnih strimova. Čak se i Jay-Z „vratio” na Spotify na svoj, jubilarni, 50 rođendan.

Čini se da jedini razlog zbog kog ima nade da Tidal opstane jeste, zapravo, u nečem drugom. U pitanju je tehnički veoma napredna striming platforma i u tom smislu imaju jako ograničenu konkurenciju. Spotify, recimo, strimuje audio, u najboljem slučaju, do 320 kilobita po sekundi (i to ako plaćate, free je 160, dok je na mobilnim uređajima 96 kilobita po sekundi). Tidal se grohotom smeje na ove cifre i nudi 320 kilobita po sekundi kao neku osnovnu varijantu. Naprednija je Hi-Fi lossless od 1411 kilobita po sekundi, 16-bita i 44,1 kiloherc. Pa, ako vam i to nije dovoljno, postoji i izuzetan, takozvani „Master”, koji „gura” 9216 kilobita po sekundi, odnosno 24.bit i 192 kiloherca i u pitanju su pesme za koje se „garantuje” od strane samih izdavača ili autora da su najpribližnije, ako ne istovetne utisku koji bi stekli da ste pesmu upravo preslušali u studiju u kome je snimljena i producirana. S obzirom na to da je ovo, verovatno, najveći selling point, potrudili smo se da u praksi proverimo koliko to zaista nekome znači.

Realnost je takva da većina korisnika striming platformi nisu audiofili i da ne raspolažu adekvatnim hardverom da bi svu raskoš visokokvalitetnog audio-zapisa pravilno reprodukovali i iskusili. Ukratko, ako preslušavate omiljene hitove na sluškama koje su došle uz mobilni, male su šanse da će vam išta od ovoga biti od značaja. Kompresovani MP3 i odličan FLAC verovatno će zvučati previše slično da bi primetili razlike. Nažalost, nismo imali prilike da provrtimo Tidal mastere na sistemima od više desetina hiljada evra, ali smo našli nešto prilično korektno. Rezultat eksperimenta je jedno veliko „meh”. Možda su nam očekivanja bila previsoka, ali direktnim poređenjem free Spotify-a (u 160 kilobita po sekundi) i plaćenog Tidal-a (u 9216 kilobita po sekundi) došli smo do toga da Tidal zvuči - bolje. Ne nužno i „ne mogu da verujem ovo je vrhunski” bolje. Razlika je čak i manja u naslovima novijeg datuma, kod kojih je produkcija verovatno „kalibrisana” tako da se, mahom, sintetički zvuk reprodukuje što sličnije, bez obzira na to na čemu ga puštate. Kod „starih, dobrih hitova” može se opaziti nešto više detalja, čini nam se posebno u višim frekvencijama. Novoselićev bas u „Smells like teen spirit” se, na primer, čuje jasnije, kao da je upravo stavio nov komplet žica. Sve zvuči malo čistije, malo prostranije, ali ne toliko da bismo mogli da kažemo da nas je zapanjilo. Na nekom prosečnijem uređaju, razlike su, barem autoru ovog teksta, još manje. Dodatni plus je podrška i za Dolby Atmos standard na uređajima koji ga podržavaju, što će pojedini korisnici znati da cene.

Ako ostavimo muzičku audio-ponudu po strani, na Tidalu možete pronaći još i sve popularnije podkaste, ali i video-sadržaje. U pitanju su spotovi, snimci koncerata, behind the scenes zapisi i još štošta. U odnosu na konkurenciju, ovo je veoma uredno prezentovano i donekle je karta na koju mogu da igraju. Spotify je, takođe, počeo da nudi, veoma stidljivo, video-materijale. Nama, iskreno, nije pošlo za rukom da ih i pronađemo u samoj aplikaciji, te ovde dajemo prednost Tidalu. Znajući navike naših korisnika i dominantne uloge koju YouTube ima u ovom segmentu, ne očekujemo da će, barem kod nas, cela priča sa videom značiti previše.

Što se tiče podkast scene, ona je kod „komšija” daleko bolja i Tidal tu još uvek ima puno prostora koji bi valjalo popuniti.

Sve u svemu, prilično lepo upakovana i ispeglana i tehnički napredna ponuda, ali pitamo se, iskreno, da li je to dovoljno da promenite navike i pređete sa nekog drugog rešenja koje je kod nas naširoko dostupno. Pomenuli smo da činjenica da se servis plaća može svakako da utiče na celu kalkulaciju i odgovor na pitanje „da li se ovo isplati?”. Osnovni paket, nazvan „premium”, traži mesečnu nadoknadu od četiri evra, dok je „Hi-Fi” varijanta sa svim raskošima duplo skuplja. Ako vam je potrebno da više korisnika ima pristup, postoji family paket od 12 evra, koji podrazumeva pet istovremenih korisnika. Postoji i varijanta za studente koja nudi određene popuste. Cene su u rangu sa ponudama ostalih platformi i možemo, uslovno, reći da za sličan novac nudi nešto napredniju ponudu. Međutim, kada u računicu ubacimo gorepomenuti SBB, dobijamo nešto drugačiju sliku. Nažalost, na osnovu informacija koje smo dobili od ljubazne PR ekipe, trenutno se ne znaju detalji ove nadolazeće ponude. Da li će uvođenje dodatnog servisa podrazumevati promene cene paketa, da li će se koristiti isključivo preko EON aplikacije ili će moći da se koristi na više uređaja, da li će biti ponuđena „Hi-Fi” verzija ili osnovna... To su pitanja na koja do slanja broja u štampu odgovori ne postoje. Ono što se za sada zna je da će apsolutno svi korisnici (stari i novi) dobiti pristup servisu, kao i da je United Media (u okviru koje posluje i SBB) već uspešno lansirala uslugu na teritoriji susedne Hrvatske. U trenutku dok čitate ovaj tekst, moguće je da će te nedoumice biti razjašnjene, pa će tada moći i da se bolje proceni uspeh Tidala na našem tržištu.

Zanimalo nas je da saznamo više o potencijalnom značaju koji Tidal može imati za domaće autore. Dolaskom Spotifya izrazili smo optimizam da će „demokratizacija” muzike i šansa koja se nudi, posebno neafirmisanim i autorima u razvoju, omogućiti da se muzička produkcija na našim prostorima unapredi i kvalitativno i kvantitativno. Suštinski, izdavačke kuće, menadžeri i čitava industrija koja kreira ponudu, donekle gubi na značaju kada svako sa minimumom tehničkog kvaliteta može svoja dela da objavi samostalno, promoviše i čak monetizuje. Sada je dovoljno osloniti se na neke od pomoćnih servisa, poput DistroKid-a, i svoj materijal objaviti paralelno na svim mogućim platformama u par klikova. Zahvaljujući tome, na Tidalu već postoji sasvim korektna ponuda domaćih autora od kojih većina, verujemo, nije ni obratila preveliku pažnju na činjenicu da ih ima i tu. Ako ništa drugo, čitava baza korisnika SBB-a koja će dobiti servis, potencijalno može da utiče na rast prihoda autora. O ovoj temi smo naširoko porazgovarali sa Nikolom Jovanovićem, upraviteljem Zadužbine Milana Mladenovića, koji neformalno važi za gurua zaštite autorskih i srodnih prava i muzičkog izdavaštva. Donekle smo očekivali da stvari, barem kod nas, još uvek nisu na nivou na kome bi mogle biti i da prostora za napredak svakako ima. Istovremeno, ispostavilo se da je digitalna distribucija, na neki način, spasila donekle posrnulu industriju. Iako zarada koju domaći autori ostvaruju na ovaj način, najčešće nije „značajna”, ima primera da je to ipak bilo dovoljno da pojedini autori „prežive” i uspešno nastave da grade svoje karijere. Ima i primera onih koji su, zapravo, napravili „ozbiljan posao” od čitave priče. Jasno je da je čitav koncept izmenio neke navike i slušalaca i autora i to iz korena. Pomenuta „demokratizacija” dovela je i do toga da postoji hiperprodukcija sadržaja i u tom moru ponude je pravi podvig isplivati na površinu i napraviti znatniji uspeh. Za sve koje ova tema više interesuje, intervju u celosti možete pronaći na našem sajtu (i.sk.rs/357973).

Da li Tidalu treba da date šansu? Ako vam ne smeta da budete „platiša”, rekli bismo, generalno, da. Ako već uredno koristite neko drugo rešenje, bilo besplatno ili uz nadoknadu, neće vas dočekati ništa novo, sem nešto kvalitetnijeg audio-zapisa, te nismo sigurni da ima svrhe. Svakako, ako ste korisnik SBB-a, to ćete svakako moći da uradite „bez da košta”, a uskoro ćemo imati i više detalja o samoj ponudi, pa će se možda pojaviti i neki teg koji će vas navesti da prevagnete na Tidal stranu. Značajnije mane, zapravo, nismo primetili, pa ako se tek odlučujete za neki od servisa, svakako ga uzmite u razmatranje.