Vladimir PISODOROV

1. mart 2021.

Ako ništa drugo, Windows 10 daleko je otporniji na repove deinstaliranih programa nego prethodne verzije Prozora. Nažalost, to ne znači da su oni prisutni u manjoj meri i da povremeno nećete morati da posegnete za specijalizovanim alatkama za čišćenje sistemskog đubreta ili da posao obavite samostalno.

Ne računajući tu način deinstaliranja „univerzalnih” aplikacija, programeri iz Redmonda nisu učinili mnogo toga da proces deinstalacije približe prosečnim korisnicima. I dalje je na raspolaganju pristup legacy sekciji Control Panela namenjenoj ovom zadatku, dok deinstaliranje sa desktopa ili nakon prebiranja po itemima u meniju Start ne figuriše kao opcija. Kao što smo već rekli, od ovog su (donekle) izuzete „univerzalne” aplikacije i deo sistemskog softvera.

Sve to znači da ukoliko Desetku želite da održite u tip-top stanju, poverenje ćete morati da poklonite nekoj od third party alatki koje se bave deinstaliranjem programa. Ni one nisu svemoguće, ali pored podrazumevanog, mogu da rade i u „forsiranom” režimu, ali i da se pozabave uklanjanjem nepravilno deinstaliranog softvera, baš kao i repova koji se smeštaju u registar bazi. Još jedan perk koji dobijate njihovim korišćenjem je to što se radnje obavljaju iz ugodnog upravljačkog okruženja, dok postoji i mogućnost korišćenja preko kontekstualnog menija. Izabrali smo pet programskih paketa za koje smatramo da su vredni pažnje, vremena i uloženog novca.

Wise Program Uninstaller 2.3.9

Čedo kompanije Wise - Program Uninstaller (www.wisecleaner.com/wise-program-uninstaller.html, 8,63 MB), spada u red jednostavnijih, ali i najučinkovitijih ostvarenja iz klase. Program je rezidentan, pa čak i kada pokrenete sistemsku deinstalacionu rutinu bićete u prilici da obavite uklanjanje repova - automatski, po njenom okončanju. Da stvar bude još bolja, Wise Program Uninstaller predočiće vam šta je sve to pronašao, a ne bi trebalo da je tu, a „pogotke” će podeliti po sekcijama. Na taj način bićete u prilici da spoznate da li se itemi nalaze u obliku fajlova na hard-disku, unosa u registar bazi i tome slično. Možete da ih obrišete sve ili da pažljivo prođete kroz listu i sa sistema uklonite samo ono što smatrate da je relevantno za dotični slučaj.

Glavna radna forma po defaultu prikazuje listu svih instaliranih programa. Možete da ih sortirate po nazivu, datumu instalacije, odnosno veličini. Tu je i interni rejting sistem koji može da vam pomogne u određivanju prioriteta aplikacija koje planirate da uklonite. Sama deinstalacija može da se obavi na dva načina: režim Safe pogodan je za većinu slučajeva i koristi podrazumevanu deinstalacionu rutinu, dok komplement Forced treba primenjivati u slučajevima kada sistemska deinstalaciona rutina otkaže poslušnost i odabrani program nije moguće ukloniti sa hard-diska. Pohvalno je to što je listu moguće filtrirati tako da pokazuje samo „univerzalne” aplikacije, a downside je to što dodatno nije moguće odvojiti sistemski softver. Pod sekcijom Windows Updates nalaze se dodaci instalirani kao „pomoć” programima koje koristite. Tu su, na primer, Runtime biblioteke, razni Helperi i tako dalje. Inače, za programe koji baš prave problem i nikako ne uspevate da ih uklonite namenjen je režim Custom Uninstall. Od vas će se tražiti da programsku rutinu usmerite na direktorijum koji sadrži datoteke, a sve ostalo odvija se automatski.

Wise Program Uninstaller koristi se u as is formatu, nema čak ni pripadajuću sekciju sa podešavanjima. Deinstalaciju je, naizgled, moguće inicirati i iz kontekstualnog menija, ali odabir funkcije Uninstall with Wise Program Uninstaller neće pokrenuti proces deinstalacije, već samo na ekran postaviti glavni radni prozor - i dalje ćete sa spiska morati da odaberete željeni program i način na koji želite da ga uklonite. U tome će vam pomoći ugrađena rutina Search. Program radi pod praktično svim relevantnim iteracijama Prozora (čak i pod XP-om), a najlepše od svega je to što je za krajnjeg korisnika u potpunosti besplatan, a uz to je i prenosan.

Za kraj bismo izdvojili dva nedostatka od kojih je onaj veći nemogućnost „praćenja” programa koji se instaliraju. To znači da Wise Program Uninstaller neće voditi dnevnik izmena koje instalaciona rutina pravi tokom procesa postavljanja programa u rad. Drugi nedostatak je izostanak takozvanog režima Sniper, koji omogućava pokretanje deinstalacije programa označavanjem njihovih prečica na desktopu.

IObit Uninstaller Pro 10.3

Iako postoji i u besplatnoj verziji, IObitov Uninstaller (www.iobit.com/en/advanceduninstallerpro.php, 83,32 MB) ipak preporučujemo u iteraciji Pro. Jeste da ćete za to zadovoljstvo morati da izdvojite 20 „zelenih novčanica” godišnje, ali ćete dobiti mogućnost da program koristite na tri mašine. Međutim, to nije razlog zašto preferiramo komercijalnu u odnosu na besplatnu verziju. Pre svega, korisnici verzije Pro dobijaju sveobuhvatniju i unapređenu mogućnost automatskog deinstaliranja bundleovanog softvera koji je došao u paketu sa glavnim programom, a tu je i mogućnost da se instalacija „prati” i na taj način precizno zabeleže sve nastale promene kako bi kasnija deinstalacija bila potpunija. Na raspolaganju je i uklanjanje malicioznih i reklamnih plug-inova, automatsko brisanje detektovanih repova aplikacija, te unapređena rutina koja se bavi deinstaliranjem programa koje nije moguće odstraniti na klasičan način.

Grafički lepo zaokružen upravljački interfejs nudi daleko više manevarskog prostora nego onaj kod prethodnika. Detektovani programi klasifikovani su po tipu, pa se za tili čas prebacujete između bundlewarea, klasičnih instalacija, te programa koje ste instalirali uz praćenje načinjenih promena. Kad smo već kod toga, valja napomenuti da praćenje može da se pokrene i ručno, ukoliko vam automatika pravi probleme ili jednostavno troši previše sistemskih resursa. Pored klasičnih kategorija, IObit Uninstaller Pro korisnicima pažnju skreće i na nedavno instalirane pakete, gabaritne programe i one koje odavno niste koristili, pa možemo da kažemo da se radi o svojevrsnom program-menadžeru, a ne klasičnoj alatki za deinstaliranje. Naravno, na liniji vatre nalaze se i „univerzalne” aplikacije, odnosno, sistemski softver koji stiže sa Prozorima. Obe kategorije nalaze se u odvojenoj sekciji, što još više pomaže „razuđivanju” gomile ponuđenih informacija.

Da je ova alatka zaista svojevrsni program-menadžer pokazuje i sekcija Software Updater iz koje se korisniku skreće pažnja na to da na sistemu čuva programe koje je odavno trebalo updateovati na novije verzije. Odavde može i da se pokrene instalacija novih verzija (u „tihom” režimu, ako je to moguće), da se sugestije ignorišu u potpunosti ili da se jednostavno preskoči verzija programa koja se trenutno nudi. Nedostatak je to što Uninstaller Pro nije u mogućnosti da prati promene za kompletan dijapazon instaliranih programa, već samo za one primerke koji su podržani. Pomenuli smo da Uninstaller Pro može da se razračunava i sa plug-inovima za internet browsere, među kojima su i dosadni toolbarovi. Za svaki od detektovanih dodataka daje se kratak tekstualni opis, a tu je i interni sistem rangiranja na osnovu kog možete da donesete konačan sud. Sve je lepo podeljeno i sortirano na osnovu toga pod kojim su internet browserima instalirani dodaci, pa ćete se lako snaći.

Kao da sve navedeno nije bilo dovoljno, autori su na raspolaganje stavili i sekciju Tools u kojoj se nalazi pola tuceta korisnih dodataka. Na primer, odavde se pristupa svojevrsnom sistemskom cleaneru - Software Health, koji je zadužen za detekciju repova ranije deinstaliranog softvera. Tu je i Force Uninstall funkcija za uklanjanje programa koje nije moguće deinstalirati na klasičan način, potom alatka pod nazivom Stubborn Program Remover, koja služi za brisanje programa koji su poznati po mušičavim deinstalacionim rutinama (za ovo se koristi interna baza podataka), ali i „snajper”, čiju ikonicu je dovoljno prevući do programa koji želite da pošaljete u večna lovišta kako bi se proces deinstalacije pokrenuo. Naravno, tu je i mogućnost deinstalacije (pojedinih) nadogradnji za Windows, baš kao i File Shredder za brisanje fajlova i foldera bez mogućnosti njihovog naknadnog vraćanja u život.

IObit Uninstaller Pro možete da koristite u viđenom obliku, ali je na raspolaganju i sekcija sa podešavanjima iz koje se „ponašanje” programa dodatno tweakuje. Ostavljena je i mogućnost pokretanja deinstalacije iz kontekstualnog menija, koja u ovom slučaju funkcioniše perfektno, ruku na srce, u režimu Powerfull Uninstall (forced način deinstalacije).

Revo Uninstaller Pro 4.4

Revo Uninstaller Pro (www.revouninstaller.com/products/revo-uninstaller-pro, 32,7 MB) košta 25 dolara i to ga čini pet dolara skupljim od prethodnika. Međutim, ovde je u pitanju jednokratna tarifa, što znači da je po uplati program vaš za „vjek i vjekov”. Na prvi pogled se čini da je u pitanju alatka koja predstavlja svojevrsni miks Wiseovog i IObitovog rešenja. Od prvog je „nasledio” nešto grublji upravljački interfejs, dok je od drugog „preuzeo” širok dijapazon mogućnosti. Naravno, da se u svemu tome nalazi i unikatna crta, u vidu dodatnih alatki koje u programu iz klase baš i nismo očekivali.

Najveći deo radne forme zauzima spisak instaliranih programa. Primetićete da se ovde nalazi daleko više informacija nego u konkurentskim ostvarenjima, mada može da se postavi pitanje da li su baš sve morale da se nađu ovde. Pored datuma instaliranja, verzije programa, veličine zauzetog prostora na hard-disku i naziva proizvođača, videćete i u kom direktorijumu se nalazi deinstalaciona rutina, biće vam ponuđen i link do zvanične prezentacije programa, pa čak i podatak da li se radi o 32-bitnom ili 64-bitnom ostvarenju. Zanimljivo je da Revo Uninstaller Pro na licu mesta odvaja nove od pređašnjih instalacija, ali da ne donosi perkove poput odvajanja retko korišćenih programa ili isticanja u prvi plan gabaritnih instalacija. Ukoliko kliknete desnim tasterom miša iznad instaliranog programa, dobićete gomilu dodatnih funkcija, među kojima je i ona koja nudi otvaranje Registry Editora. Deinstalacija može da bude uobičajena ili „forsirana”, a biće vam ponuđeno i da izradite bekap registar baze i Restore Point.

„Univerzalne” i aplikacije koje su došle sa Desetkom, smeštene su u posebnu sekciju - Windows Apps odakle ih uklanjate na klasičan način. Baš kao i prethodnik, Revo Uninstaller Pro podržava prebiranje po plug-inovima za internet browsere i omogućava njihovo jednostavno deinstaliranje iz sekcije Browser Extensions. Sve je sortirano na osnovu „pripadnosti” konkretnom internet browseru, pa nećete imati problema da odaberete šta vam treba, a šta ne. Očekivano, program „prati” sve nove instalacije programa i o tome izrađuje dnevnik koji se kasnije koristi za temeljnu deinstalaciju. Program dolazi sa internom bazom logova, pa čak i ako ste neku alatku instalirali pre same instalacije Revo Uninstaller Pro, bićete u mogućnosti da obavite njeno detaljno uklanjanje. Naravno, ukoliko se nalazi na spisku podržanih. Konačno, ništa nije moglo da prođe bez „snajpera” (ovde je nazvan Hunter Mode), jednostavnog načina za pokretanje deinstalacione rutine „prevlačenjem” nišana do prozora pokrenutog programa ili komandne ikonice na desktopu. Revo Uninstaller Pro automatski može da terminiše pokrenute procese na koje ste se nameračili, ali i da obrisane datoteke umesto u kantu za otpatke otprati direktno u večna lovišta. Sve to, a i još mnogo toga dodatnog, podešava se iz opcijama bogate sekcije sa podešavanjima. Priču u ovom delu završavamo podatkom da je deinstalaciju moguće pokrenuti i iz kontekstualnog menija, uz odabir jednog od čak četiri uključena (forced) deinstalaciona režima.

Dakle, pregršt mogućnosti, upakovanih u ne baš ispoliran upravljački interfejs, biće dovoljno da se zainteresujete za Revo Uninstaller Pro, ali to nije sve. U odvojenoj sekciji Tools nalazi se čak sedam dodataka koje uopšte nismo očekivali: Junk Files Cleaner čisti đubre zaostalo radom programa i operativnog sistema; Autorun Manager vam dozvoljava da odaberete koji će se programi i procesi podizati zajedno sa Windowsom; History Cleaner briše podatke o korisnikovim aktivnostima u internet browserima, Microsoftovom Officeu, ali i samom Windowsu, a tu je i mogućnost da bezbednosnim „prepisivanjem” uklonite sve tragove o postojanju označenih datoteka. Posebno zanimljiva je podsekcija Windows Tools, u kojoj se nalaze prečice do nekih, često korišćenih sistemskih alatki.

Advanced Uninstaller Pro 13.21

Ukoliko odlučite da koristite Advanced Uninstaller Pro (www.advanceduninstaller.com, 48,7 MB), budite spremni na plaćanje članarine, slično kao kod IObit Uninstaller Pro. Doduše, ovde su na raspolaganju čak tri opcije i program može da se „iznajmi” na mesec dana (14 dolara), godinu (29 dolara) ili dve godine (39 dolara). Reč je o alatki napakovanoj mogućnostima, što donekle opravdava cenu, ali i upravljačkom okruženju koje se ne oslanja na klasična Windowsova rešenja. Advanced Uninstaller Pro može da se koristi i kao sistemski optimizer, prevashodno zahvaljujući sekciji Daily Health Check, ali kao što ćete videti kasnije, to nije jedini put kada su autori programa koketirali sa funkcijama koje izlaze iz okvira klasične deinstalacije softvera.

Prilikom procesa deinstalacije, Advanced Uninstaller Pro automatski skenira registar bazu i hard-disk, nišaneći potencijalne repove označenih programa. Na glavnom radnom ekranu, instalirani programi predstavljeni su na manje-više očekivan način, mada nedostaje mogućnost njihovog sortiranja kao kod prethodna dva programa. Najviše nam je nedostajao prikaz „univerzalnih” aplikacija i bloatwarea koji stiže sa sistemom. Dodatne informacije su iz tabele „smaknute” u vertikalni toolbar pri desnoj ivici prozora i tu osim datuma instalacije, veličine zauzetog prostora na hard-disku, te linka do zvanične internet prezentacije, možete da vidite ocenu i komentare koji su ostali korisnici programa dali / ostavili kada je dotični item u pitanju (naravno, možete i vi da glasate). Proces deinstalacije sličan je onom kod Wise Program Uninstallera, što znači da se po okončanju obaveznog dela posla, korisniku predočavaju detektovani leftoversi, ali i odluka da li i koje želi zauvek da ukloni sa hard-diska.

Baš kao i prethodna dva ostvarenja, Advanced Uninstaller Pro može da se koristi u sinergiji sa pridruženim monitorom novih instalacija, čime se obezbeđuje temeljinije čišćenje sistema, jer se prate sve izmene koje installer pravi. Ova alatka može da se iskoristi i za povraćaj prethodno deinstaliranog softvera, a tu je i mogućnost da se deinstalacija pokrene iz kontekstualnog menija, bez prethodnog pokretanja samog programa. Režim „snajper” je izostao, ali ne i mogućnost da se iz internet browsera na jednostavan način „iščupaju” nepoželjni dodaci. Ruku na srce, od „velikih” internet browsera podržani su samo Chrome, Firefox i Edge, što je mali minus.

Po načinu korišćenja i broju uključenih opcija, Advanced Uninstaller Pro nas podseća na boostovanu verziju Wise Program Uninstallera, ali sličnosti prestaju kada se zaviri u odeljak sa dodatnim alatkama. Čini nam se da su autori u ovom departmentu preterali, pa se pod skutima programa nalazi toliko dodataka, da to izlazi iz očekivanih okvira. Recimo, jedna od istaknutijih alatki je Startup Manager, sekcija iz koje određujete šta će se od detektovanih itema podizati zajedno sa Windowsom, a šta ne. Tu je i Service Manager, koji služi za odstrel pokrenutih (sistemskih) servisa, pa čak i „čistač” menija Start. Ovo je tek vrh ledenog brega, jer se u sekciji File and Registry Tools nalazi prava baterija dodataka: od lociranja duplikata fajlova, preko mogućnosti bezbednosnog „prepisivanja” datoteka kako ne bi mogle da se povrate specijalizovanim programima, pa sve do „čistača” i optimizera registar baze.

Geek Uninstaller 1.4.7

Kako smo počeli, tako i završavamo ovaj pregled - besplatnim ostvarenjem, namenjenim prosečnim kućnim korisnicima. Geek Uninstaller je prenosiva alatka koja, logično, ne zahteva instalaciju i odmah nakon brzog skeniranja u stilu Berija Alena, spremna je za korišćenje. Programima se manipuliše iz združene tabele u koju se smeštaju svi detektovani itemi. Po defaultu, tu se ne nalaze „univerzalne” aplikacije ili one koje stižu sa Windowsom, ali se to lako ispravlja pozivanjem „padajućeg menija”. Inače, Geek Uninstaller nije preterano izdašan kada su u pitanju informacije o instaliranim programima i prikazuje samo njihove nazive, datum instalacije i veličinu zauzetog prostora. Uz pomoć kontekstualnog menija, program će za vas pronaći putanje do stavki u registar bazi za svaki od izlistanih itema, ali će vam dati i mogućnost da „na silu” obavite deinstalaciju u slučaju da klasična metoda zataji.

Najveća prednost programa je brzina rada, ali i mogućnost da se akcije izvode „u letu”. To znači da je napravljeno dosta kompromisa, pa Geek Uninstaller ne vrši nadgledanje novih instalacija, ne može da zaviri baš u svaki kutak operativnog sistema u potrazi za repovima (čitaj: nije podržan Deep Scan), a nema ni sijaset dodatnih funkcija kao većina ostvarenja iz klase. Koristi se u as is obliku i ako želite nešto više od toga, moraćete da zavučete ruku u džep. Autori su ovde napravili svojevrsni gaf, pošto reklamiraju verziju Pro, koja, zapravo, uopšte nije „produžena” verzija Geek Uninstallera, već potpuno drugi program. Zbog toga je nismo ni uzeli u obzir, iako košta svega 25 dolara, koje je potrebno platiti samo jednom ne bi li program ostao vaš zauvek.

• • •

Čini se da nikad teže nije bilo doneti odluku o tome kom se jatu prikloniti. U pitanju je pet sjajnih ostvarenja koja se međusobno razlikuju samo u nijansama. Ipak, borbu za prvo mesto do poslednjeg minuta vodili su IObit Uninstaller Pro i Revo Uninstaler Pro. Zlatnim golom pobedio je ovaj prvi, jer po mišljenju potpisnika ovih redova nudi (naj)više manevarskog prostora kada je klasična deinstalacija programa u pitanju i sasvim solidan broj propratnih mogućnosti. Revo Uninstaller Pro nad njim ima prednost jedino kada je u pitanju registracija, jer pulen kompanije IObit ne može da završi u vašem trajnom vlasništvu.

Za treće mesto borba se vodila između Wise Program Uninstallera i Advanced Uninstallera Pro, gde smo se odlučili za ovaj prvi. Koristimo ga godinama i iako mu nedostaju napredne funkcije, odličan je izbor u situacijama kada samo želite nadogradnju sistemske deinstalacione rutine. Program čuči u pozadini, čeka da na klasičan način pokrenete uklanjanje programa, a onda hrabro stupa na scenu. Donosi i mogućnost brisanja „univerzalnih” aplikacija, „forsiranu” deinstalaciju i pregledan upravljački interfejs. Konačno, u pitanju je besplatno ostvarenje, što Advanced Uninstaller Pro nije. U prilog takmacu ide gomila propratnog sadržaja, ali tu se postavlja pitanje koliko vam je tako nešto zaista potrebno na svakodnevnom nivou.

Na začelju se nalazi maleni speedster - Geek Unistaller, koji za konkurencijom kaska i kada je organizacija upravljačkog okruženja i kada je broj uključenih opcija u pitanju. Ipak, reč je o pouzdanoj alatki koja se koristi bez instalacije i za krajnjeg korisnika je potpuno besplatna.