Vladimir PISODOROV

1. januar 2021.

Kada kompjuter krene da „šoboće”, prva stvar koju uradimo je to da pritisnemo kombinaciju tastera ‘Ctrl-Alt-Del’ i sa spiska dostupnih funkcija odaberemo Task Manager. Ovo parče ugrađenog softverskog kôda pokazuje nam šta je aktivno od pokrenutih procesa i alatki, ali i koliko svaki od njih „vuče” hardverskih resursa. Što je najlepše od svega, Task Manager se kao najprecizniji snajperista obračunava sa „zaglavljenim” programima, oslobađajući vas iz kandži usporenog rada.

Internet browseri toliko su napredovali da se pojavila potreba za dodatnim alatkama koje će obaviti kontrolu njihovih resursa. Tako su nastali interni Task Manageri, koji korisniku daju daleko veći manevarski prostor kada je u pitanju baratanje resursima internet browsera od sistemskog rešenja. Oni „vide” dublje, a pritom u potpunosti ignorišu sistemske resurse i ostale pokrenute programe. Interni Task Manager imaju gotovo svi širokorasprostranjeni internet browseri, pa ćemo iskoristiti priliku da vas upoznamo sa njihovim mogućnostima.

Počećemo od Googleovog Chromea, kod kog je Task Manager, baš kao i kod konkurentskih internet browsera, dobro skriven od pogleda korisnika. Da biste došli do njega, potrebno je da otvorite glavni meni Chromea (klik mišem na tri uspravne tačkice u desnom gornjem uglu radnog ekrana) i potražite sekciju More tools, u kojoj se nalazi stavka Task Manager. Jednostavniji način pristupa je preko tastature - pritiskanjem kombinacije tastera ‘Shift-Esc’. Baš kao i sistemsko rešenje, Task Manager otvara se u posebnom prozoru, a razlika je to što je ovde prisutno daleko manje stavki. Glavni unos u tabeli su Taskovi, koji praktično predstavljaju sve procese pokrenute od strane Chromea. Ovde ne samo što ćete videti sve otvorene tabove, već i aktivne dodatke, pa čak i procese o kojima ni ne znate da se izvršavaju za vreme korišćenja internet browsera. Po defaultu,Chromeov Task Manager korisniku na uvid daje informacije o „otisku” koji pojedinačni itemi ostavljaju u radnoj memoriju (Memory footprint), zauzeću procesora (CPU), razmeni podataka preko mrežnog adaptera (Network) i internoj oznaci procesa (Process ID). Listu možete da sortirate na osnovu bilo kog od pomenutih parametara i to će biti sasvim dovoljno da locirate procese koji troše enormne količine radne memorije ili „zakucavaju” procesor. Nakon što levim tasterom miša kliknete na bilo koji item na listi, možete da ga pošaljete u večna lovišta „overavanjem” tastera End process. Dakle, veoma slično kao i kod sistemskog Task Managera. Ukoliko kliknete desnim tasterom miša bilo gde u tabeli, pojaviće se kontekstualni meni koji otkriva mogućnost prikaza daleko većeg broja podataka nego što se to u prvi mah čini mogućim. Pomenute kategorije samo su vrh ledenog brega i na raspolaganju je još 16 dodatnih. Prosečan korisnik teško da će imati neke koristi od njih, ali programeri su se vodili krilaticom da od viška glava ne boli.

Kada već pričamo o Chromeu i Desetki, nezaobilazno je da se dotaknemo i Edgea, s obzirom na to da se Microsoftovo i Googleovo rešenje oslanjaju na istu platformu. Do Task Managera u ovom slučaju dolazi se na identičan način kao u prethodnom, a jedina razlika je to što je u Edgeu glavni meni označen se tri horizontalne tačkice. Prečica sa tastature je identična - ‘Shift-Esc’. Vizuelni identitet Task Managera ne razlikuje se od onog kod Chromea, a isto može da se kaže i kada su u pitanju njegove funkcije.

Zanimljivo je da u slučaju Firefoxa, do ugrađenog Task Managera ne možete da stignete pritiskanjem kombinacije tastera, već isključivo preko glavnog menija. Otvarate ga tako što levim tasterom miša kliknete na tri paralelne, horizontalne linije u desnom gornjem uglu radnog ekrana, iz menija izaberete More, pa odmah potom i Task Manager. Umesto u odvojenom prozoru, sadržaj se „ispisuje” pod okriljem novog taba, što je sa sobom povuklo i nešto drugačiji prikaz podataka. Itemi su grupisani oko naziva pokrenutih taskova, a na raspolaganju je svega tri kategorije informacija. Type pokazuje o kojoj vrsti procesa je reč (tab, add-on...), Energy Impact tekstualno, brojčano i grafički označava koliko svaki item „vuče” energije, dok Memory prikazuje koliko svaki item koristi radne memorije. Slanje itema u večna lovišta obavlja se preko tastera x, koji se pojavljuje na kraju označenog reda u Task Manageru. Kod Firefoxovog Task Managera, desni taster na mišu ne igra nikakvu ulogu, a to dalje znači da od prikaza dodatnih podataka nema ništa i da ste osuđeni na ono što zateknete po defaultu.