Vladimir PISODOROV

1. januar 2021.

Sobzirom na to da se (relativno) brzo menja i predstavlja verziju Prozora koja će još dugo biti sa nama, Desetka je nepresušan izvor funkcija (čitaj: tema) i mogućnosti. Nedavno smo vam skrenuli pažnju na neke od njih koje, što zbog nedovoljnog „reklamiranja, što zbog neobaveštenosti korisnika, retko stavljamo u pogon, ali priči tu nije kraj. Naravno da ih ima još i naravno da će se neupućenim posmatračima učiniti da niču kao pečurke posle kiše. Za ovo „obraćanje” spremili smo još pet takvih „izdanaka”, za koje smatramo da će vam i te kako pomoći u svakodnevnom radu.

Nearby Sharing

Programeri iz Redmonda učinili su dosta toga da materijal koji treba da bude podeljen sa zainteresovanima lako nađe pravu adresu. Pored sinhronizacije sadržaja diljem uređaja povezanih jedinstvenim Microsoftovim nalogom, na raspolaganju je i nešto drugačiji pristup. Njegovo „kodno ime” je Nearby Sharing, a po defaultu, ova funkcija ograničena je isključivo na uređaje povezane korisnikovim Microsoft nalogom. Međutim, ono što je zanimljivo jeste to da je deljenje moguće izvesti i kada su u pitanju mašine koje se nalaze „u blizini” (otuda i naziv funkcije) i to bežično - preko Wi-Fi ili Bluetooth konekcije. Na ovaj način izbegava se potreba za kopiranjem podataka na eksterne nosače i njihovo fizičko prenošenje od mašine do mašine, ali i korišćenje alternativnih cloud servisa.

Nakon što aktivirate funkciju (objasnićemo kako), sve što treba da uradite je da desnim tasterom miša kliknete iznad sadržaja koji želite da podelite i iz kontekstualnog menija odaberete item Share. Na ekranu će se pojaviti spisak svih mašina na koje je slanje moguće, a na vama je samo da odaberete onu željenu i sačekate da se transfer izvrši. Ono što je zanimljivo jeste to da se aktiviranjem funkcije Nearby Sharing omogućava ne samo slanje, već i primanje sadržaja od strane svih mašina koje se nalaze „u blizini”.

Kao što smo rekli, da biste Nearby Sharing koristili na svim mašinama funkciju je potrebno aktivirati, a to se radi na sledeći način. Prvo pritisnite kombinaciju tastera ‘Win-I’ i tako otvorite sistemsku sekciju sa podešavanjima. Nakon toga idite u System, a odmah potom i u Shared experiences. Pod odeljkom Share across devices (druga je po redu), klizač mora da bude postavljen u položaj On (tako je po defaultu), a opcija koju ovog puta tražite nalazi se (odmah ispod) pod kontrolnim boksom I can share or receive from. Po defaultu, njegova vrednost postavljena je na My devices only, što treba da promenite na Everyone nearby i omogućite deljenje sadržaja sa svim mašinama u blizini.

Storage Sense

Desetka je jedan od najboljih primera koliko lako i brzo možete da ostanete bez slobodnog prostora na sistemskoj particiji. Privremeni fajlovi gomilaju se kao uključeni u struju, naročito u direktorijumu Downloads, čijoj veličini i sam korisnik doprinosi. Zbog toga su programeri ostavili mogućnost da se akcija čišćenja obavi bez korišćenja third party alatki, ručnim pozivanjem ili automatski. Dat joj je naziv Storage Sense i po defaultu je isključena, pošto zahteva podešavanje kako ne biste ostali bez podataka koji vam znače.

Najlakši način da dođete do funkcije Storage Sense je da u polju Search upišete Storage i sa liste pogodaka odaberete Turn on Storage Sense. Alternativno, pritiskanjem kombinacije tastera ‘Win-I’ otvorite sistemsku sekciju sa podešavanjima, uđite u System i odmah nakon toga u Storage. Pri vrhu ekrana uočite On/Off klizač preko kog sistemu naređujete da li će automatski koristiti benefite pomenute funkcije ili ne. Odmah ispod nalazi se opcija Configure Storage Sense or run it now, do koje direktno stižete opisanom metodom preko polja Search.

Osim privremenih datoteka i sadržaja smeštenog u direktorijumu Downloads, Storage Sense sa uspehom može da se obračunava i sa đubretom poslatim u Recycle Bin. Bez obzira na to da li se radi o automatskom ili ručnom pokretanju, Storage Sense igraće onako kako vi svirate. Prva stvar koju možete da uradite je da odredite granicu posle koje će se obaviti brisanje privremenih datoteka. Uslov je da ih nijedna aplikacija za koje su „vezani” ne koristi određeni broj dana. Čišćenje može da se obavi nakon jednog, 14, 30 ili 60 dana, a možete da odredite i da se privremene datoteke ne uklanjaju. Što se tiče direktorijuma Downloads, situacija je identična i potrebno je da odredite threshold izmeren u danima, nakon kog će se obaviti čišćenje. Ako se vratite na vrh konfiguracionog ekrana, videćete da ukoliko odaberete automatsko pokretanje Storage Sensea, dobijate mogućnost odabira kada će se akcija pokretati, odnosno šta će biti okidač. Pored svakodnevnih skeniranja, Storage Sense u pogon može da se stavi na nedeljnom ili mesečnom nivou, ali i svaki put kada sistem detektuje da ostajete bez slobodnog prostora na hard-disku.

File History

Funkcija File History nije nova i sa njom se družimo još od ere Windowsa 7. Ipak, doživela je promene (naročito pojavom Windowsa 8), a prisutna je i u Desetki. Za one koji ne znaju o čemu se radi, evo kratkog pojašnjenja. Ova funkcija zadužena je za automatsko bekapovanje datoteka, kako bi se sprečio njihov gubitak usled slučajnog brisanja ili kvarova hard-diskova. Snapshot zatečenog stanja obavlja se u slučaju foldera Libraries, Desktop, Contacts i Favorites, uz mogućnost da na listu dodate i/ili izbacite one direktorijume za koje smatrate da ne sadrže (i neće sadržati) informacije koje su vam od važnosti. Za razliku od Sedmice, gde su se datoteke bekapovale na mesečnom nivou, Desetka njihovo snimanje obavlja na svakih sat vremena. Isto tako, po defaultu je aktivno njihovo bezuslovno čuvanje (objasnićemo ovo naknadno), a treba napomenuti da bi sve ovo bilo omogućeno, morate odabrati eksterni hard-disk ili USB fleš.

Do File Historyja dolazite otvaranjem sistemske sekcije sa podešavanjima, pritiskanjem kombinacije tastera ‘Win-I’, ulaskom u Update & Security i odmah potom u Backup. Prvo što ćete morati da uradite je da klikom na taster Add a drive dodate memorijsku lokaciju na koju će se obaviti bekapovanje podataka. Odmah posle toga pojaviće se funkcija Automatically back up my files i komandni klizač biće postavljen u položaj On. Za hit & run način korišćenja ovo je sasvim dovoljno, ali ako želite da uzde čvrsto držite u svojim rukama, moraćete da kliknete mišem na funkciju More options. Prva stvar koju ćete nakon toga moći da uradite je da odredite posle koliko vremena će se obaviti bekapovanje podataka - interval možete da spustite i ispod referentnih sat vremena, sve do deset minuta. Maksimalno vreme čekanja za pokretanje akcije je 24 časa, što znači da se podaci minimalno moraju bekapovati jednom dnevno. Odmah ispod nalazi se kontrolni boks iz kog obavljate određivanje dužine čuvanja bekapovanog sadržaja. Kao što smo rekli, akcija je bezuslovna, to jest, fajlovi će se čuvati zauvek, ukoliko to drugačije ne odredite. Na raspolaganju su dve godine, 365 dana, devet, šest, tri i jedan mesec ili dok na odabranom hard-disku ne ponestane prostora. Iz grupe opcija Back up these folders na jednostavan način obavljate dodavanje direktorijuma čiji će se sadržaj nadgledati i bekapovati. Nasuprot tome, iz grupe Exclude these folders iz procesa eliminišete naznačene direktorijume.

Za još mogućnosti, moraćete da kliknete mišem na funkciju See advanced settings, koja se nalazi u okviru grupe Related settings, pri dnu ekrana. Tada prelazite u legacy radno okruženje i na raspolaganju su funkcije koje programeri još uvek nisu uspeli da inkorporiraju u moderno okruženje. Kao prosečnom kućnom korisniku nisu vam od prevelikog značaja, te ćemo ih ovaj put preskočiti.

Dynamic lock

Osim što je donela gomilu različitih načina na koje korisnici bezbedno mogu da se prijave na sistem, Desetka nudi i rešenje kada je „zaključavanje” u pitanju. Verovatno znate da se sa desktopa do Sign in ekrana veoma lako stiže, pritiskom kombinacije tastera ‘Win-L’. Međutim, to očigledno zahteva dodatno angažovanje korisnika, ali i fokusiranost da radno okruženje ne ostavi na izvol’te drugima. Zaboravni kakvi jesmo, tražimo alternativno rešenje i ono je tu u vidu funkcije Dynamic lock.

Da biste koristili ovu mogućnost, potrebno je da uradite jednu pripremnu radnju - da mobilni telefon povežete sa Desetkom. Programeri iz Redmonda ionako već duže vreme forsiraju aplikaciju Your Phone, pa ovako nešto nije bilo neočekivano, mada jedno sa drugim nema direktne veze. „Caka” je u tome da svaki put kada se odmaknete od mašine i sa sobom ponesete upareni mobilni telefon, Desetka će se automatski „zaključati”. Da, odmah ste primetili nedostatak ovog načina „zaključavanja”, a to je da bez pomeranja mobilnog telefona na „nesigurnu” udaljenost nema ništa od pokretanja akcije. Ali, postoji još jedna stvar. Bez Bluetooth konekcije Dynamic lock ne funkcioniše, što će na svojoj koži ponajpre osetiti desktop korisnici, jer se na stonim mašinama retko zatiče „plavi zub”.

Aktiviranje „usluge” obavlja se iz dva koraka. Prvo je potrebno da mobilni telefon uparite sa operativnim sistemom, što se obavlja tako što otvorite sekciju sa sistemskim podešavanjima (pritiskom na kombinaciju tastera ‘Win-I’), odete u Devices, pa Bluetooth & other devices. Mobilni telefon na spisak dodajete tako što ćete kliknuti mišem na funkciju Add Bluetooth or other device. Vratite se dva koraka unazad, odnosno, do glavnog menija sistemske sekcije sa podešavanjima, pa izaberite Accounts i odmah potom Sign-in options, kako biste započeli drugu fazu podešavanja. Pri dnu ekrana smeštena je sekcija Dynamic lock u kojoj „čekirate” komandnu kućicu ispred funkcije Allow Windows to automatically lock your device when you’re away. Ukoliko niste obavili uparivanje mobilnog telefona i kompjutera, to možete da uradite i odavde, pošto je na raspolaganju prečica do oblasti Bluetooth & other devices. Sve što vam preostaje kako bi se Desetka automatski „zaključala” kada se udaljite od kompjutera jeste da sa sobom ponesete mobilni telefon. To se, složićete se, ipak češće dešava nego da se setite da pritisnete kombinaciju tastera ‘Win-L’.

Windows Reliability Monitor

Postoji velika verovatnoća da ste za prethodno pomenute mogućnosti Desetke barem načuli, ako ne i pokušali da ih koristite. S istom dozom sigurnosti tvrdimo da za Windows Reliability Monitor ne da niste čuli, nego da i dalje ne verujete da egzistira kao feature. U pitanju je alatka koja na redovnoj bazi obavlja „snimanje” stanja u kom se kompjuter nalazi i na taj način vam nudi uvid u potencijalne probleme i stavke koje izazivaju nestabilnost i nepravilan rad. Sama po sebi, ova alatka ne nudi rešenja i potrebno je određeno iskustvo i znanje kako bi se podaci koje prezentuje protumačili, ali krenimo redom...

Funkcija je deo Control Panela, što znači da se svrstava u legacy milje, samim tim i da u pitanju nije nova alatka, već ostvarenje koje stiže kao nasleđe prethodnih verzija Prozora. Do nje je najlakše doći tako što u polju Search na taskbaru upišete Reliability i sa spiska pogodaka odaberete View reliability history. Drugi (i nešto duži) način je da se „dokotrljate” do Control Panela (više puta smo pisali o tome kako) i potom uđete u sekciju Security and Maintenance. Kliknite mišem na grupu opcija Maintenance i potražite View reliability history. U oba slučaja moraćete da sačekate neko vreme da Desetka obavi generisanje izveštaja, pa učinite tako pre nego što nastavite dalje na tumačenje podataka.

Pred vama će se naći svojevrsni dijagram koji, po defaultu, podatke prikazuje po danima. Ukoliko želite da odete nešto dalje u prošlost, možete da izaberete retrospektivu po sedmicama. Za svaki dan/sedmicu postoji pet kućica koje pokazuju da se odigrao događaj vredan pažnje. To ne mora nužno da bude neka vrsta problema (iks u crvenom krugu), već i informacije o obavljenim nadogradnjama Windowsa ili uspešno obavljenim instalacijama programa. Nešto blaži oblik „pretnji” predstavljaju uzvičnici u žutom trouglu koji se uglavnom vezuju za neuspešne rekonfiguracije programa. Ikonice u dijagramu samo ukazuju na to da je dotičnog dana/sedmice bilo dešavanja vrednih pažnje i ukoliko želite detaljnije informacije, jednostavno kliknite mišem na njih. U donjem delu ekrana tada će se pojaviti nešto detaljniji opis koji pojašnjava svaki ključni događaj. Koja softverska alatka ili hardverska komponenta je umešana u „incident”, koji tip problema je u pitanju, baš kao i u koje vreme se sve to odigralo. Klikom miša na funkciju View technical details možete da dobijete i dodatne informacije, ukoliko su dostupne. Posebno je zanimljiva mogućnost da se generiše izveštaj u koji su uključene samo detektovane greške (Save reliability history...), dok kompletan izveštaj može da se sačuva u formatu XML i iskoristi za dalju analizu ili prosledi na tumačenje tehnički potkovanijim osobama. Inače, u samom dijagramu postoji i kriva pouzdanosti rada mašine i ona predstavlja promenu svojevrsnog indeksa pouzdanosti tokom protoka vremena. Indeks ima vrednosti od jedan do deset, gde manji brojevi označavaju niži nivo pouzdanosti.

• • •

Ako pažljivo pratite našu analizu funkcija dostupnih u Windowsu 10, verovatno ste sada pomislili da smo prošli liniju cilja. To nije tako, a razloga za to je više i ovog puta za krivce nećemo označiti neinformisanost korisnika i latentnost proizvođača kada je reklamiranje novina u pitanju. Pažnju ćemo skrenuti i na neke mogućnosti koje postoje od ranije, čak godinama unazad, a koje odjednom isplivavaju na površinu i ističu se u prvi plan. Jedan od razloga zašto je to tako je i podatak da se struktura Windowsa u velikoj meri promenila i da sada imamo operativni sistem koji konstantno evoluira i nema unapred određen rok trajanja. Šta to u praksi znači? Pa, da ćete o mogućnostima Desetke bez kojih se (ne) može čitati i u narednom periodu.