Bojan JOVANOVIĆ

1. januar 2021.

Neko vreme, televizijom su prašile razne reality emisije o lovu na duhove. Šablon je bio poznat - ekipa donosi svoju „profi” opremu u kuću, gase svetla, pale night vision, a onda kliberenje i prihvatanje krckanja poda za siguran znak da je kuća ukleta. Svako od nas ko je gledao takve emisije odmah je bio siguran da ne bi napunio gaće u takvom scenariju... a onda je došla Phasmophobia.

Delo jednog jedinog čoveka, Phasmophobia je do sada najbolja simulacija svih duholovačkih emisija, tipa „Ghost Huntersa”. Bićete u ulozi ekipe koja dolazi da izvidi teren, svojevrsnih detektiva za paranormalno koji istražuju šta, gde i kako spopada kuću. To jest, onih koji špartaju terenom pre nego što Isterivači duhova trijumfalno ulete i (ne) ukrštaju zrake. Samo vi, vaši čelični živci i kombi pun gedžeta.

Phasmophobia nema kampanju, barem ne u early access verziji koja je odnedavno dostupna na Steamu. Umesto toga, igra nasumično generiše misije u zavisnosti od nivoa igrača. Možete igrati solo ili u pratnji do tri prijatelja, te se time i drugačiji scenariji pojavljuju na mapi. Nasumičnost igre, pritom, nije potpuna, već postoji određena baza mapa i duhova, od čega igra odabere po jednu i onda smesti duha u proizvoljni kutak kuće. Vaš vodič kroz sve je knjiga duhova, priručnik koji će vam ukratko objasniti kako koja od desetak aveti (poltergajsti, oniji, demoni i ostale divote) funkcionišu, šta ih rasteruje, šta ih plaši i, najbitnije, šta je siguran znak da su prisutni. Uvek su u pitanju tri stavke, ujedno i stavke koje beležite na kraju sveske, zajedno sa vrstom duha. To je vaš glavni cilj, uz nekoliko sporednih koji mogu podrazumevati hvatanje fotografija duha, uživo viđenja i neke specifične situacije. Sve vam to na kraju posla daje keš i exp, čime lagano napredujete ka sve opasnijim poslovima.

Duholovački arsenal je sjajan i tačno je sve ono što ste viđali u horor filmovima i emisijama. Tu je termometar, FM radio koji služi za komunikaciju sa duhom, elektromagnetni detektori, detektori pokreta, kamere za noćno snimanje, pa i krst da se nađe ako vas pojuri demon. Istraživanje kuće obično podrazumeva ovlaš proveru svih soba dok neki od osnovnih detektora ne zapišti. Onda tutanj nazad do kombija, pakovanje nove opreme i zatrpavanje sobe koja je „okinula” skenere svime što možete da zakačite. Kada igrate u timu (maksimum četiri igrača), ovo postaje čitava koordinisana akcija, sa voki-toki komandama i potpuno filmskim šmekom. A ako igrate solo, Phasmophobia se transformiše u jedno od najnapetijih horor dela. Iako sve izgleda grafički zastarelo, ima nešto u tom debelom mraku i sijaset šuškanja na svakom ćošku.

Ovo morati igrati sa mikrofonom. Jednostavno nema poente da budete bez glasa, jer ne postoji, niti će verovatno postojati, neki drugi vid komunikacije. Igra ima sjajno rešen prostorni zvuk, tako da dovikivanje sa kraja na kraj kuće postaje teže kada ste se svi kolektivno utronjali, a između vas je nekoliko soba i veoma nadrndana avet. Međutim, ima još jedna kvaka. Igra vam, zapravo, stalno osluškuje mikrofon i ume da reaguje na brojne fraze, doduše, na engleskom. Pomenuti radio služi da vam duh odgovori na pitanja. Iako je to generički glas, retko ko će ostati ravnodušan kada na: „Ima li nekog ovde?” direktno u uho dobije jedno jasno: „DA”. Ima tu još trikova koje Phasmophobia koristi. Opet, ako igrate sa saigračima sa engleskog govornog područja, koje vam nećemo otkrivati ovom prilikom. Postoji podosta slojeva i sistema koji rade kao sat i vrlo lako se kapiraju, ako volite da isprobavate.

Phasmophobia je postala instant hit čim se pojavila, čak i u ovoj ranoj fazi razvoja. Koncept je koji do sada nismo viđali, pritom radi izvanredno i pruža ogromnu količinu sadržaja za besane noći po ceni od svega 12 evra. Postoji i VR režim, ali ga zaista ne preporučujemo ako niste spremni da se posle tresete kao prut. Puno izdanje igre se očekuje tokom 2021. godine, mada nema razloga da već sada ne nabavite igru.