Miodrag KUZMANOVIĆ

1. januar 2021.

Ako ste tokom decembra ispratili dramu oko konzolnih verzija Cyberpunka 2077, povlačenje igre iz Sonyjeve i MS-ove online prodavnice, iznuđeni i obimni program refundacije i kontroverzu oko odluke da GOG ipak ne počne s prodajom Devotiona, tajvanske igre u kojoj je predsednik kineske komunističke partije blago zezan, mogli ste da pomislite da poljski CD Projekt pliva u jezeru kiseline koja će da proždere supstancu te perspektivne kompanije.

To je, naravno, najdalje od istine, jer CDPR pliva u jezeru keša koji im je obezbedio zvanično najjači PC launch u istoriji platforme. Dobili ste utisak da se sve raspada, ali, zapravo, ništa se ne raspada, naprotiv! Prenaglašena vidljivost ove drame i nadmetanje u apokaliptičnim predviđanjima u fejk medijima najbolji su argumenti za potrebu ignorisanja većine izvora informacija koji u poslednjih godinu dana žive od trovanja. Blago se zezam, ali sam smrtno ozbiljan kada vam kažem da vam je dovoljan samo „Svet kompjutera” - čitajući nas, nećete dobiti čir, niti početi da prepoznajete simptome tumora ili korone u običnom kašlju. Glasila u kojima se svaka druga vest tretira kao COVID-19, gde novinari traže ugao koji se može eksploatisati da bi prestravljeni mučenici kliktali i dahtali vam ne trebaju, osim ako vam se životni cilj ne svodi na lagano umiranje u atmosferi nervnog sloma.

Nakon „pokradenih” izbora u Americi, možemo da očekujemo mentalno silovanje potpuno novog intenziteta, jer će Google, Twitter i Facebook morati da rade prekovremeno da bi u realnom vremenu suzbijali neumitni otpor i gasili mikropožare. Taj valjak neumitno će zakačiti i ostatak sveta, pa i nas, verovatno u nekoj mutiranoj, ogoljenijoj formi. Ako povučemo paralelu sa 2008. i krahom bankarskog sistema u SAD, setićemo se da su ekonomske posledice naša tijela zveknule iz drugog ugla, ne direktno iz bankarsko-berzanskog, već posredno i derivativno. Ja ću, u svakom slučaju, naći način za još efikasnije ignorisanje fejk njuza i redovnije podmazivanje fiktivnog skrivenog oružja. Kao svaki fini licemer, nastaviću da koristim Googleove servise, poput moje kćerke koja proždire žele i bira da ignoriše činjenicu da, zapravo, jede mleveni, koagulisani kostur konja.

Dušu i duševni mir spasavaćete igranjem za koje konačno imate više vremena. Ako zanemarimo nestašice novih grafičkih kartica i konzola, koje sigurno neće biti rešene do sledećeg proleća, 2020. je bila prilično solidna igračka godina. Čak i da nismo dobili ništa drugo osim Microsoft Flight Simulatora, mogli bismo da udarimo plus na kockicu evaluacije njenog zabavnog potencijala. Ne smeju da se zaborave ni Amnesia: Rebirth, Crusader Kings III, The Last of Us Part II, Ghost of Tsushima, Fall Guys, Wasteland 3, Spelunky 2, Desperados III, kao ni blistavi i nezgrapni Cyberpunk 2077, igra koja je za sada u stadijumu zelene banane koja tek treba da sazri.

Uspavani hit 2020. godine definitivno je Hades, jedan od najboljih roguelike naslova u poslednjih desetak godina. Egzistira u istoj ravni kao i fenomenalna Subnautica iz 2018. i Control iz 2019, odnosno, bukvalno je nevidljiv dok ne sednete da ga igrate, a onda vas zgrabi za kragnu i u tami vas sveže. Bio sam potpuno nesvestan igre do sredine novembra, a sada mi je najozbiljniji kandidat za najprijatnije iznenađenje godine. Znam da je MSFS neprikosnoven i da je Cyberpunk 2077. nezaboravan - Hades je igra koja oduševljava na totalno drugačijoj ravni.

U 2021. možemo da očekujemo gigatonu stvari, verovatno više nego u normalnim godinama, jer je svaki pismeni developer i izdavač svestan toga da može da proda duplo više igara dok svi sede kući i bleje. Po ovome što smo do sada videli, korona nema neki posebno veliki uticaj na datume izlaska - od kada su se svi navikli na nju, imam utisak da se mnogo češće koristi kao placeholder izgovor kad nešto drugo pođe naopako. Igra zakasni zbog nesposobnih menadžera i njihovih nerealnih prohteva i, bam, ne kasni zbog toga nego zbog COVID-a, otprilike kao kad neko umre usled sepse ili zbog toga što je hirurg zaboravio da izvadi makaze iz stomaka nakon operacije slepog creva, pa se svi operu koronom, projektujući smerni trolfejs ožalošćenoj rodbini.

Faliće nam korona kad je se konačno rešimo i zato mislim da je se nikada nećemo do kraja rešiti. Ko je lud da se odrekne najboljeg izgovora u istoriji?