Bojan STOJANOVIĆ

1. novembar 2020.

Kada vam kažemo True OS, možda će nekima zvučati poznato, ali teško da ćete ga povezati sa pravom distribucijom. A kada vam kažemo PC-BSD, e, onda stariji među vama sigurno znaju o čemu je reč. BSD (Berkley Software Distribution) je skraćenica koju ste u poslednje vreme retko mogli sresti, kako kod nas, tako i na sajtovima koji se bave vestima iz sveta slobodnog softvera. Kada pričamo o operativnim sistemima nastalim na temeljima UNIX-a, Linux je ipak popularniji nego BSD. Iako vuku iste korene, nisu u pitanju isti sistemi, pa samim tim ni rad u njima nije isti, iako deluju slično na prvi pogled. Nama je za oko zapala GhostBSD distribucija koja je ranije bila zasnovana na PC-BSD, zatim na True OS, a kako je i taj projekat ugašen, ostaje nam da vidimo kako će se dalje razvijati.

Na internet prezentaciji možete videti razne korisne informacije. Tu su redovne vesti, pomoć zajednice, nezaobilazna wiki stranica, odeljak za donacije, itd. Moguće je skinuti tri verzije distribucije - oficijalnu, XFCE i trenutnu (Latest builds). Mi smo se odlučili za oficijalnu koja dolazi sa MATE okruženjem i moramo da napomenemo da dolazi isključivo u 64-bitnim verzijama. Nakon postavljanja ISO slike na USB fleš memoriju i podizanja sistema, instalacija je malo potrajala. Sam instaler i odabir opcija su išli brzo, ali kopiranje datoteka na hard-disk je ipak malo potrajalo. Kako koristimo računar na kom već ima nekoliko ext4 particija sa Linux distribucijama, nismo uspeli da se izborimo sa podešavanjima dualboota. U preporukama kod particionisanja ipak je najlakše odabrati opcije ZFS ili UFS full configuration (u slučaju da krećete „od nule” sa hard-diskom), što smo i učinili kasnije u VirtualBoxu. Moguće je instalirati ga i uz Linux distribucije, ali zahteva malo vremena i istraživanja po internetu. Vremena koje nismo imali na raspolaganju, ali koje će novi korisnik morati da odvoji ukoliko se odluči za ovakvu opciju.

Okruženje koje nas je dočekalo nakon instalacije, jeste MATE u svojoj klasičnoj postavci sa dva panela i to je okruženje koje će uvek probuditi nostalgiju, makar kod autora ovog teksta. Sama gtk tema je moderna (nazvana je Vimix) i u skladu je sa bojama i logotipom distribucije. Ukoliko neko od mlađih korisnika bude koristio GhostBSD, vrlo brzo će se navići na raspored panela i menije koji su podeljeni u tri sekcije: Applications, Places i System. S obzirom na to da je veličina ISO slike 2,6 gigabajta, zanimalo nas je šta nam se sve nudi od softvera, ali se ispostavilo da izbor i nije toliko velik. Doduše, tu je sve što vam je potrebno za normalan rad, uključujući i Office paket. Pored standardnih aplikacija koje dolaze uz MATE okruženje, kao internet pregledač imamo Firefox, za elektronsku poštu Thunderbird, a uz njih su tu i Telegram aplikacija za poruke i VLC i Rhytmbox, koji su zaduženi za multimediju. LibreOffice je tu u punom paketu i sa svim svojim aplikacijama.

Kada su u pitanju podešavanja vezana za sistem, tu su prisutne aplikacije koje dolaze uz okruženje, tako da imate dobro poznati kontrolni centar sa izdeljenim sekcijama. Od alatki specifičnih za GhostBSD imamo dve, jednu za nadogradnju i jednu za instalaciju novih paketa. Prva je veoma jednostavna i nazvana je Update Station, dok se druga krije iza naziva Software Station. Nama izgleda kao jednostavnija i malo sređena verzija Synaptica, pošto ovde možete instalirati ne samo aplikacije, nego i sve pakete koji se nalaze u repozitorijumu.

Kao što se vidi i na priloženim slikama, na prvi pogled se ne primećuje neka razlika između ove BSD i neke slične Linux distribucije. Tu su ista radna okruženja i dosta istih aplikacija i paketa na raspolaganju. Prosečan korisnik neće primetiti neku razliku, osim, eventualno, u brzini, koja je na strani GhostBSD-a. Po našem mišljenju, za nekoga ko želi da proširi svoje znanje o slobodnom softveru, ova distribucija je odličan početak. Dobijate sve OTB, tako da možete polako da istražujete i kopate unutar samog operativnog sistema. A kada već krenete sa time i otvorite terminal, sačekaće vas nešto malo drugačije, a to je fish shell, za razliku od bash shella, koji najčešće dolazi u Linux distribucijama. Sintakse bi makar trebalo da su jednostavnije, ali su zato i drugačije u odnosu na one na koje ste eventualno navikli, tako da će vam ovo biti drugi korak ka upoznavanju BSD-a kao operativnog sistema. Prvi korak je onaj prilikom instalacije i bootloadera, što smo već spominjali ranije.

Ako izuzmemo zbrku prilikom prve instalacije, za koju smo možda i mi delimično krivi, jer nismo odvojili vremena da se dobro upoznamo sa distribucijom koju testiramo, nismo naišli na neke druge probleme tokom upotrebe. Doduše, nismo ni zalazili previše „ispod haube”, ali kako je BSD poznat po robusnosti i stabilnosti, verujemo da ni ovde nećete imati problema. Ukoliko imate viška vremena i volje za učenjem, imate preporuku od nas da se „poigrate” sa GhostBSD-om, jer će vam sigurno biti zanimljivo i korisno.