Dejan PETROVIĆ

1. oktobar 2020.

Urbani digitalni nomadi, blogeri i vlogeri, dobili su još jednu igračku koja će im omogućiti da zatrpaju servere streaming servisa svojim video-sadržajem. DJI je tržištu predstavio četvrtu iteraciju svog ručnog stabilizatora - gimbala. Iako su današnji telefoni nabildovani do maksimuma što se tiče stabilizacije slike, on the fly video-editovanja i svega drugog, postoje limiti kao što je ljudska ruka. DJI sa Osmo Mobile serijom gimbala ove limite eliminiše.

Ako ste se pitali kako su snimljeni neki cool video-klipovi koje možete naći, recimo, na Instagramu, u najvećem broju slučajeva nije u pitanju nikakva skupocena oprema, niti isti takvi video-editori. Vrlo verovatno je korišćeno nešto poput ovog gimbala, mada ni on nije baš jeftin. Kao i slični modeli (ili prethodnici OM serije), OM4 je uređaj koji preko par motora upravlja pričvršćenim telefonom po više osa. U zavisnosti od izabranog radnog režima, jedna od osa može biti zaključana, bez obzira na naše kretanje.

„Četvorka” se u odnosu na „trojku” vrlo malo fizički razlikuje pa ima rukohvat i dve poluge. Rukohvat je ergonomski oblikovan, ne tako velikih dimenzija, te smatramo da i pripadnice lepšeg pola neće imati problema prilikom upotrebe. Raspored tastera je očekivan i podseća na palicu Gustava (guglaj: „Messerschmitt Bf 109”). Palica Gustava je služila za neke druge stvari i nije imala džojstik, doduše. Džojstik, ’Shutter/Record’ i ’Power/M’ tasteri su na „palcohvat”, sa malim hodom, bez prevelikog otpora koji bi doprineo nepotrebnom i neželjenom pomeranju stabilizatora. Iznad džojstika je statusni indikator u vidu četiri LED. Levo je zoom slajder, vrlo dobro postavljen, dok je za kažiprst rezervisan ’Trigger’ koji ima nekoliko funkcija.

Poluge su povezane pan i tilt motorima i u zavisnosti od izabranog režima, položaja rukohvata i telefona, tako i reaguju. Recimo, ’Triggerom’ zaključamo objekat u kadru i, bez obzira na naše kretanje, kamera će ostati na njemu. Drugi režim je ActiveTrack, gde ćemo pratiti nešto u pokretu, bez obzira na to da li se i mi krećemo. Trigger ima i više funkcija, poput prelaska sa zadnje na prednju kameru ili prelazak u Sport režim. Osim ovoga, za sam odnos između telefona i rukohvata i njihov položaj, razlikujemo standardni Upright režim, a imamo još Underslung (obrnut), Side Grip (na strani) i Low Position (kada snimamo nešto nisko). Za postavljanje telefona dobija se par magnetnih dodataka u zavisnosti od dimenzija telefona (debljina najviše), pa do činjenice da li imamo silikonsku ili kakvu drugu oblogu. Magnet je izuzetno jak i za teže telefone i budite sigurni da je spoj čvrst, bez obzira na pokret. Osnovni nosač telefon preko dva gripa drži sa strana. Manji problem mogu predstavljati tasteri telefona ako su nisko, jer na taj način ni nosač neće biti tačno na sredini telefona. U tom slučaju, aplikacija može da prijavi disbalans. Magnetni nosači su glavni novitet u odnosu na OM3.

DJI Mimo aplikacija preuzima se sa zvaničnog sajta preko QR koda ili kroz prodavnicu. Sa telefonom, OM4 vezu ostvaruje putem Bluetooth 5 veze. Aplikacija nudi nekoliko režima snimanja: Hyperlapse, Timelapse, Dyna-Zoom, Video, Photo, Pano i Story. Neke komande je moguće zadati preko tastera na rukohvatu, bez ulaska u one u okviru aplikacije, ali ne sve. Aplikacija nudi brdo opcija, podešavanja, izbora režima, tutorijale, pa čak i video-klipove koji su snimljeni korišćenjem ove sprave. Neki tasteri imaju više funkcija u zavisnosti od toga da li su kliknuti jednom, više puta ili je kombinacija više njih. Za tečno korišćenje ovog gimbala definitivno je potreban period uhodavanja. Ovo se ne odnosi na vlasnike ranijih modela.

Kontrolna aplikacija sastoji se iz dva dela. Prvi i osnovni je deo gde se mogu pregledati naše kreacije, ali i one drugih ljudi, putem interneta. Onaj nama bitniji je zaključan sve do povezivanja telefona i gimbala preko Bluetootha. U prevodu, ne možemo da koristimo fičerse same aplikacije bez gimbala, bez obzira na to što bi neki od efekata mogli da se naprave i „iz ruke”.

Dok smo u režimu snimanja (zaseban deo aplikacije), na nekim telefonima je nemoguće pozvati donju komandnu traku (home, back...) samog Androida, dok se u početni prozor ne vratimo preko opcije Home same aplikacije. Tu stavljamo zamerku. Deo aplikacije za snimanje vrlo je intuitivan, gde u donjoj traci biramo režim snimanja. Za Video i Photo je rezervisana kontrola pokreta u dva režima: Follow&Shoot, gde će gimbal snimati i pratiti korisnika i Shoot Only, u kom samo snima. Za Timelapse se preporučuje tripod koji se dobija u kompletu. Kada se tripod koristi i motori ne rade, tada se postiže autonomija od 15 časova. Pritom, teško da će neki telefon moći da snima toliko dugo bez punjača. Hyperlapse je varijanta prvog, dok se krećemo. Kao jedan od glavnih „fičersa” četvorke, Dynamic Zoom nudi dve opcije: Move Out i Move In. Fora je da se objekat u kadru zamrzne dok se od njega udaljavamo ili približavamo, a pozadina se snima svo vreme, te se stiče utisak da objekat putuje kroz prostor. Vrlo efektno, nema šta. Panorama ima tri režima: 3x3, 240° i Clone Me, dok je Story možda i najzanimljiviji sa nekoliko templatea za snimanje videa. Ovi templatei zahtevaju po nekoliko zasebnih snimaka, koji se kasnije stapaju u jedan, a uz pomoć malo mašte i zanimljivih objekata mogu se napraviti zaista spektakularni snimci.

Gornji deo ekrana sadrži informacije o napunjenosti obe baterije, režima samog gimbala, rezolucije, video formata, Glamour efekata i drugo. Ovi efekti se mogu podesiti ručno, preko šest slajdera ili automatski. Podešavanja gimbala ima dosta: Follow, Tilt Locked, FPV i SpinShot. Tu možemo dodeliti funkcije ’M’ tasteru, podesiti brzinu zooma i drugo.

DJI nas ni ovaj put nije razočarao. OM4 je od „trojke” skuplji taman za onih nekoliko fičersa koliko ih ima više. OM4 je lakši od trojke, može da nosi teže telefone (230 g), veći je roll rate, ima magnetne nosače, uz par novih režima snimanja, pa smatramo da je razlika u ceni zanemarljiva.