1. septembar 2020.

Poput Anakina Skajvokera u poznoj Dart Vejder fazi, Microsoft sam decenijama doživljavao kao giganegativca. koji davi ljude i odseca im šake. Veći deo te kule animoziteta bio je sagrađen od instinktivnog materijala - MS je bio prva „korporacija” sa kojom sam, kao mladi čitalac cyberpunk SF romana, uopšte i došao u dodir. Zbog Vilijama Gibsona i Brusa Sterlinga postao sam nepoverljiv prema entitetima većim i složenijim od buregdžijske radnje, a masivni, „zli” Microsoft, eksponent imperijalizma, stajao je kao namršteno brdo koje prekriva horizont. Sada, doduše, radim u „Politici”, tako da je ovaj smeh iz publike potpuno opravdan.

Sudaranje sa Microsoftovim Windowsima verzije 3.1 i kasnijim, nabacivalo je sloj za slojem peska i besa koji je bio opravdan, a možda i nije. Iz sadašnje perspektive, shvatam da je sve to natezanje imalo jaku obrazovnu komponentu - da me Windowsi decenijama nisu nogama lupali po temenu i potiljku, nikada ništa ne bih naučio. Motivacije za eksperimentisanjem sa hardverom i softverom ne bi bilo da je sve od početka radilo kako treba. Toga je svestan svaki vlasnik modernog Android uređaja... Zašto da se petlja sa custom romovima i da brlja, kad sve super radi iz kutije? Bittersweet hvala, dakle, Microsoftu što mi je u mladosti igrao ulogu Paija Meija koji me je tukao, ali i naučio tehnici majmunske pesnice kung-fua.

Pojavom nove verzije Flight Simulatora, onog što se smeši sa naslovne strane, prema MS-u počinjem da osećam i jedan vrlo specifičan oblik respekta. Ova igra je došla u najboljem mogućem trenutku, kada sam počeo da se ozbiljno češem usled pandemijskog sedenja u Beogradu. Tja, neko voli da jede, neko drugi obožava kockanje, a ja bih sve dao za dve stvari - igranje i putovanja. Ovog prvog je bilo previše, ovog drugog apsolutno premalo otkad je ovaj novi, retardirani SARS počeo da pravi krugove oko planete. Ove godine sam izvisio za sve standardne destinacije koje mi predstavljaju markere sreće u svakoj godini, pre svega, Gamescom u Kelnu u drugoj polovini avgusta. Umesto predivne road avanture od pet dana i pet stotina igara, kolega Kossowatz i ja sedimo u vrućoj kancelariji i imamo black misli.

Trebalo mi je nedelju dana da se priviknem na virtuelni Airbus 320 Neo i njegovu specifičnu tromost - kao neko ko je nekoć uživao u borbenim simulacijama letenja, za pilotiranje putničkim avionom nikada nisam imao volje i strpljenja. Do sada. Rekreiranje naše standardne Gamescom rute Lufthansom, od Beograda do Dizeldorfa preko Minhena, zahtevalo je vežbu, vežbu i vežbu, jer sam želeo da samostalno polećem, slećem i ćakulam s kontrolom leta. Na kraju mi je samo falio S-Bahn voz do Kelna, ali za to baš ne mogu da krivim MS... Uglavnom, kad sam konačno samostalno kompletirao to tročasovno iskustvo (nisam simulirao presedanje, čekanje i trčanje po minhenskom aerodromu), osetio sam neopisiv nalet hormona sreće. Eto vam šipak, kruta sudbino i kineski virusu, ja sam stigao kud sam namerio.

To je otvorilo Pandorinu kutiju želje za eksperimentisanjem. Tokom nekoliko dana overio sam sve veće gradove koji su cenovno van dometa novinara iz Srbije. Leteo sam od Santjaga u Čileu do Karakasa u Venecueli, da bih sledećeg popodneva odlučio da odem na Uskršnja ostrva, pa odatle na najizolovaniji deo kopna na planeti, maleni Buve. Kuda ćemo sledeće? Možda jedno epsko sletanje u Area 51? Vredelo bi ponoviti i eskapadu Matijasa Rusta, koji je cesnom upao u SSSR i sleteo na Crveni trg usred Moskve? A Amelija Erhart, surely, mora da se nađe nekoliko sati za nju? Da vidim da li će i meni nestati goriva u nedođiji? Glas iz visine pomenuo je čuvenog avijatičara Tadiju Sondermajera, herojskog pilota iz WWI, nosioca Karađorđeve zvezde s mačevima, osnivača kompanije Aeroput, preteče JAT-a i AirSerbije. Da bi privukao osnivački kapital za pokretanje prve avio-kompanije na ovim prostorima, lik je 1927. preduzeo riskantni etapni let od Pariza do Bombaja, oduševio beogradske kapitaliste i osnovao jubilarni, deseti avio-prevoznik u Evropi. Hoću i ja to, a obaveze će se već nekako same završiti.

Žena me nije ostavila, dete ne plače uneređeno u ćošku, našao sam način da povežem moju novu uberpasiju s dnevnim aktivnostima. Svaka naznaka pandemijskog bluza izgorela je u vatri vazduhoplovstva, a u istom plamenu vrišteći je skončao i animozitet prema Microsoftu. Microsoft Flight Simulator je najbolja terapija protiv bukvalno svega. Ne bi me začudilo ni da leči gubu ili rak pankreasa. Ko drugačije kaže, nije u pravu.

Grunf je bio u pravu, zaista
- tko leti, vrijedi...