Poznato je da korisnici CAD programa ili CorelDRAW-a gotovo isključivo rade s vektorskim slikama. Međutim, često se dešava da se kao osnova za vektorizaciju koristi standardna rasterska slika (recimo u BMP, JPEG, TIFF ili nekom sličnom formatu). Uobičajeni postupak u tom slučaju je takav da se vrši premeravanje dimenzija na rasterskoj slici i unošenje odgovarajućih podataka u vektorskom obliku u CAD program. Taj posao može da bude dugotrajan i zamoran. Pomislite samo koliko bi vremena trebalo da se, recimo, mapa Beograda prebaci iz rasterskog u vektorski oblik.

Koliko je nama poznato, nijedan program još uvek ne omogućava kompletan proces vektorizacije. Vektorski crtež za sada ne može da izgleda identično originalnom jer ne mogu da se sačuvaju sve osobine originalne slike. Ipak, u ponudi softvera za konverziju posebno mesto ima program pod imenom RasterVect koji nudi najveći stepen automatizacije ovog procesa. Podržava rad sa TWAIN uređajima, a vektorski crtež se može snimiti u formatima DXF, WMF, EMF, EPS i AI (koje podržava najveći broj CAD i grafičkih aplikacija).

Prvi korak prilikom konverzije jeste odabir rasterske slike. Neophodno je napomenuti da program može da radi samo s jednobitnim rasterskim fotografijama. Ukoliko ulazna slika ne odgovara traženoj formi, program će je sam konvertovati u lineart (1-bitni) format. Prilikom ove konverzije na raspolaganju vam je klizač kojim se određuje zasićenje crne boje tako da možete pronaći optimalan odnos koji će nakon obrade dati najkvalitetniju vektorsku sliku. Drugi korak je sam čin prepoznavanja linija i njihovo iscrtavanje u vektorskom obliku. Generisane crteže možete u ograničenoj formi editovati i pripremiti za uvoz u neki CAD program. Ovo je preporučljivo odraditi jer je RasterVect svakako brži od CAD programa i ima manje opcija, pa se neki manji poslovi na doterivanju slike mogu obaviti sa mnogo manje muke. Čak i osobe koje nisu iskusne sa CAD programima mogu bez problema da se snađu u RasterVectu.

Za konverziju ovaj program može da koristi četiri različita metoda. Osnovni grafički oblici se mogu prepoznavati kao skup vektorskih linija ili kao objekti. Naravno, i kasnije, nakon konverzije, dozvoljeno je razdvajanje i grupisanje vektorskih linija. Rad s programom je mogućan u modovima ORTHO i SNAP, a skaliranje crteža je omogućeno u metričkim ili engleskim merama. U programu se može definisati tolerancija i razmak između linija (odnosno uglova) koji će se automatski spojiti. Kod nekih ulaznih fotografija (zbog velike količine crne boje u lineart modu) krajnji rezultat može da bude praktično neupotrebljiv. U takvim slučajevima možete da koristite „negativ” i tada se obično postižu bolji rezultati. Zgodno je što se proces vektorizacije može izvršiti i direktno iz komandne linije.

Pregled fotografija može se raditi odvojeno, posebno rasterska i posebno vektorska, ali je najkorisnija opcija istovremenog prikaza. U ovom slučaju se kao osnova koristi rasterska fotografija, preko koje se u novom layeru postavlja vektorska slika. Na taj način se odmah može videti koliko je kvalitetno izvršena konverzija i gde su napravljene greške. Grešaka će svakako biti jer vektorizacija nije perfektna, niti će to u skorije vreme biti moguće. Neki složeniji crteži će pre obrade morati da prođu proces pripreme (izvlačenje RGB ili HSV kanala iz slike, menjanje boja, dodavanje efekata itd.). Generalna procedura ne postoji. Probajte sa predefinisanim setovanjima, pa, ako niste zadovoljni rezultatom, igrajte se malo sa dodatnim podešavanjima. Kvalitet rezultata će varirati, ali svakako ništa ne možete da izgubite.