Vladimir TRAJKOVIĆ

1. avgust 2020.

Prošlo je tačno godinu dana otkako smo se upoznali sa trećom generacijom procesora Ryzen i modelom sa oznakom Ryzen 5 3600X. Od tada, pa do danas, nismo imali dileme kada bi nas neku priupitao za procesor sa najboljim odnosom cene i performansi u gejming i all around sferi. I dok očekujemo narednu generaciju Ryzena i upoznajemo se sa novim čipsetom označenim sa B550, koji je odlična alternativa najjačoj verziji X570, AMD je odlučio da malo osveži ponudu trenutno najpopularnijih modela. Tako je naš favorit dobio naslednika, a mi priliku da vidimo u čemu se razlikuju.

AMD Ryzen 5 3600XT

Kako smo se arhitekturom treće generacije Ryzen procesora detaljno bavili u više navrata, pomenućemo samo da su jezgra svakog Ryzen procesora raspoređena u grupe od po četiri, od kojih svaka grupa čini jedan CCX (core complex), a dve takve grupe čine fizičku celinu nazvanu CCD (Core Chiplet Die). Uzevši u obzir broj jezgara,lako je izvući zaključak da se model 3600XT sastoji iz jednog CCD modula i da je po jedno jezgro u svakoj od CCX grupa isključeno.

Potrošnja ovog modela deklarisana je na 95 vati, uprkos višim vrednostima boost režima, koji je na papiru za oko 100 megaherca unapređen u odnosu na izvorni 3600X. Taj napredak je omogućen zahvaljujući dodatnim unapređenjima arhitekture i proizvodnog procesa, ali ih AMD očigledno ne smatra dovoljno velikim da bi iznosio detalje ili eventualno menjao naziv proizvodnog procesa.

Kao i svi Ryzen procesori i 3600XT je otključan, ali to ne znači da će biti preterano raspoložen za overklok. Fabričke boost vrednosti ionako dostižu neki realan maksimum po pitanju radne frekvencije i automatika koja određuje koje će jezgro raditi na kom taktu u svakom trenutku odlično obavlja svoj posao, tako da su rezultati dobijeni ručnim overklokom generalno lošiji. Ovo naročito dolazi do izražaja kada se radi o softveru koji se ne snalazi posebno dobro sa više procesorskih jezgara. Tada pojedinačno jezgro može da dostigne radni takt koji daleko prevazilazi deklarisanih 4,5 gigaherca, a ponekad smo više vrednosti viđali i kod dva, pa i tri jezgra. Iz toga je jasno da procesor odlično barata vrednostima radnog takta i maksimalno dobro ga prilagođava traženim zadacima, te da za ručni overklok ima manje prostora nego ikada, baš kao i potrebe.

Iako se uz 3600XT isporučuje i poznati kuler Wraith Spire, on je na granici upotrebljivosti, jer ovaj procesor voli da boostuje znatno agresivnije u odnosu na prethodnika i da visok radni takt održava do samih granica temperaturnog ograničenja, tako da će mu kvalitetniji rashladni sistem svakako prijati i pomoći da pokaže svoj maksimum.

Taj maksimum svakako je iznad modela 3600X, ali, začudo, ne toliko koliko bismo očekivali. Iako AMD pošteno navodi da je reč o jednocifrenom broju procenata i da su dobici, pre svega, fokusirani na single threaded poslove, subjektivno smo očekivali da će osetno viši radni takt u svakom slučaju doprineti većoj razlici u performansama. Ipak, to 3600XT ne čini lošim proizvodom, naprotiv. On bi trebalo da nasledi 3600X na tržištu, i to po istoj ceni. Jedini problem je u tome što preporučena i stvarna cena nekog komada hardvera često ne idu „ruku pod ruku”, pa ostaje da se vidi da li će i na domaćem tržištu to biti slučaj ili će prošlogodišnji model možda biti jeftiniji, znajući praksu naših uvoznika da kada žele da ubrzaju čišćenje zaostalih lagera, cene redovno padaju.

Gigabyte B550I Aorus Pro AX

Prava zvezda ovog teksta, uprkos procesoru kojim smo više nego zadovoljni, ipak je jedna majušna ploča. ITX format matičnih ploča koristi se već godinama unazad, ali su ti modeli nekako uvek ostajali u zapećku. Ljudi su ih uglavnom kupovali za HTPC konfiguracije i eventualno druge manje zahtevne namene. Istina, retki su bili modeli koji su nudili nešto više od minimalne funkcionalnosti i koji su ulivali poverenje da su sposobni za nešto više od proseka. E, Gigabyte je predstavio upravo jedan takav model koji stereotipe lomi u paramparčad i pruža maksimalne mogućnosti u minijaturnoj formi.

Naponsku sekciju čini osam faza, koje su sastavljene od vrlo kvalitetnih komponenata, pa će čak i najjači modeli Ryzena predviđenih za AM4 podnožje moći da se razmašu, bez bojazni da će im zafaliti energije. Komponente naponske sekcije prekrivaju masivni hladnjaci sa toplotnom cevi, koja se proteže do čipseta i jednog od dva M.2 slota. Želimo da naglasimo da je i pored pasivnih hladnjaka, svaki deo ploče koji inače trpi velika toplotna opterećenja tokom rada bio prilično hladnjikav, što je izuzetan uspeh za ploču ovoli(c)kih dimenzija.

Dimenzije su diktirale i broj slotova i portova koje je bilo moguće smestiti, pa je svoje mesto pronašao samo jedan PCI-E slot pune dužine, elektromagnetno izolovan i mehanički ojačan čeličnim ramom i izveden u skladu sa novim PCI-E 4.0 standardom, dok samo jedan M.2 slot, smešten između grafičke i procesora, podržava novu magistralu, a drugi je ograničen na brzine koje mu omogućava čipset i PCI-E 3.0 magistrala. Drugi M.2 slot smešten je sa zadnje strane ploče i nije opremljen hladnjakom.

Povezivanje drugih skladišnih uređaja omogućeno je pomoću četiri SATA konektora, dok je radnu memoriju moguće smestiti u dva raspoloživa slota, a podržano je maksimalno 64 gigabajta. Mrežno rešenje izvedeno je uz pomoć Realtekovog kontrolera brzine 2,5 gigabita po sekundi, dok je bežična sekcija još naprednija i za nju je zadužen Intelov WiFi 6 AX200 kontroler koji podržava sve bežične standarde zaključno sa 802.11ax i frekventne opsege od 2,4 i pet gigaherca, kao i Bluetooth 5.0 interfejs.

Zvučni sistem sastoji se od Realtekovog ALC1220VB čipa, potpomognutog Nichicon Fine Gold kondenzatorima. Prava je šteta što se zbog ograničenog prostora na zadnjem panelu našlo mesta za samo tri audio-konektora, čime je povezivanje surround zvučnih sistema uslovljeno upotrebom audio-konektora na kućištu, a višekanalnim konfiguracijama ne pomaže ni izostanak optičkog izlaza.

Zadnjim panelom dominiraju video-konektori i to jedan DisplayPort i dva HDMI. Ovo je, za sada, potpuno neupotrebljivo rešenje, jer B550 čipset nije kompatibilan sa ranijim generacijama Ryzen procesora, dok u trećoj generaciji nema modela koji raspolažu sa integrisanom grafikom. Istina, tu su modeli 3200G(E) i 3400G(E), ali kako su oni samo deklarativno svrstani u treću generaciju Ryzena, jer koriste stariju, Zen+ arhitekturu, njih ova ploča ne podržava. Zbog toga će njene video-mogućnosti morati da sačekaju četvrtu generaciju Ryzena sa integrisanom grafikom, a takvi modeli još nisu ni najavljeni. Do tada, ova minijatura moraće da koristi eksternu grafiku, a neće imati problema da prihvati nijedan postojeći model, sem ako njegovi gabariti ne prevazilaze prostor u kućištu.

Dobar zalog za budućnost i kompatibilnost sa nekim novim Ryzenima je i ’BIOS Flashback’, taster namenjen apdejtu BIOS-a sa USB skladišnog uređaja, pri čemu uopšte nije neophodno da je konfiguracija sastavljena. Dovoljno je ploču povezati sa napajanjem, čime će postupak biti omogućen. Naravno, ni ljubitelji LED šarenila neće ostati uskraćeni, jer ploča raspolaže RGB Fusion 2.0 sistemom, ali, srećom, on izvorno nije napadan i ne svetli kao novogodišnja jelka, mada je korisniku ostavljena i ta mogućnost.

Cena ove ploč(ic)e na domaćem tržištu još uvek nije poznata, dok Gigabyte preporučuje da to bude 180 dolara. Ako toliko bude i kod nas (u evrima, naravno), svako ko ima potrebe ili prosto želi minijaturnu, a izuzetno moćnu osnovu za svoju novu konfiguraciju, nikako neće pogrešiti ako se odluči za B550I Aorus Pro AX. Brza, stabilna, hladna, sa maksimalnim brojem konektora i mogućnosti za povezivanje koje je fizički bilo moguće smestiti na tako malu štampanu ploču. Mi smo prosto oduševljeni tolikim mogućnostima u tolickom pakovanju.