Dragan KOSOVAC

1. mart 2020.

Pre nešto manje od četiri godine, studio Flying Oak Games predstavio se svetu igrom NeuroVoider. Taj retro, akcioni RPG sa twin-stick mehanikom nije bio bez zamerke, ali je otvoreno pokazivao kakve igre zanimaju ovaj autorski tim. Početkom februara u Early Access ušla je druga igra iz ovog studija, ScourgeBringer. Pored sličnog šablona pri određivanju naslova, ova igra nastavlja u stilu klasičnih igara, sa pikselizovanom grafikom i igračkim ugođajem na prvom mestu.

Priča igre predstavlja tipičnu mešavinu naučnofantastičnih i fantazijskih šablona. Miroljubivi svet biva bačen u haos kada se na nebu pojavljuje naslovni ScourgeBringer, lebdeća građevina koja polako uništava sav život. Stanovnici pokušavaju da odgonetnu zašto ova kolosalna tvorevina to radi i da li postoji način da je zaustave, ali nijedan od hrabrih dobrovoljaca koji su kročili kroz portal na ScourgeBringerovoj površini nikada se nije vratio. Tada na scenu stupa mlada Kyhra, ratnica koja je odgajana sa ciljem da otkrije tajne iza pretnje celom svetu. Ona prolazi kroz portal, a naša avantura u ScourgeBringeru tek počinje.

ScourgeBringer najlakše bi mogao da se opiše kao nešto jednostavniji oblik Dead Cellsa. Grafika mu nije na impresivnom nivou popularnog uzora, dok borba možda nije toliko kompleksna, ali sa mehaničke strane je sve tu. Osnova igre je akcioni platformer sa nasumično generisanim svetom. Takođe, u duhu metroidvania kanona, koji je još jedan od očiglednih primera inspiracije, igra često zahteva nelinearno prelaženje. Najbitnije, kretanje glavnog lika je glatko i tečno, a akcija fantastično brza.

Igra nas brzo upoznaje sa svim što je potrebno da znamo i ne gubi vreme sa testiranjem da li smo te osnove i usvojili. Dvostruki skok, automatsko hvatanje za zidove, nišanjenje mišem, napadi hladnim i vatrenim oružjem, dash-attack (skok-napad mačem koji može da se aktivira čak i kad ste u vazduhu) i slam (jaki napad koji ošamućuje) možda nije veliki broj različitih radnji, ali njihovo kombinovanje omogućava fantastičnu raznolikost i kreativnost pri obračunavanju sa plejadom čudnih protivnika. U skladu sa pravilima žanra, svaki neprijatelj ima specifičan način ponašanja (napad najavljuju blještećim uzvičnikom) i potrebno je da ih naučite kako biste što bolje reagovali u datoj situaciji.

Poražena stvorenja iza sebe ostavljaju kapi krvi koje možete da zamenite za novo oružje ili druge korisne predmete kod nasumično raspoređenih prodavaca. Sem toga, možete da naiđete i na magične oltare koji će unaprediti vaše borbene sposobnosti, dajući vam da birate između tri nasumično izabrana perka. Tokom istraživanja nailazićete na druge odvažne junake koji su pre vas pokušali da odgonetnu tajne ScourgeBringera. Svaki takav susret promeniće način na koji gledate na svoje okruženje. Kada ostanete bez života, otkrivate da to nije kraj, već se vaša duša ponovo formira pored čarobnog drveta gde stečeno iskustvo trošite za otključavanje raznih bonusa koji će vaš sledeći pokušaj učiniti lakšim, ali nikada u tolikoj meri da vaša veština i pažnja prestaju da budu najbitnija stvar u igri.

Možda nismo bili potpuno fer kada smo naveli da grafika u ScourgeBringeru nije impresivna kao u Dead Cellsu. Rezolucija i stepen detalja jeste niži, ali to ne znači da igra ne izgleda lepo, naprotiv. Dizajn likova i objekata je odličan, sve je pregledno i jasno, a posebnu pohvalu zaslužuje Kyhrina kosa. Ogromna, bela, animirana kao živi plamen, frizura glavne junakinje je element koji neočekivano doprinosi dinamičnosti igre. Na visokom nivou su i muzičke teme koje prate akciju i koje potpisuje Joonas Turner (Nuclear Tower, Broforce).

Dok je osnova ScourgeBringera već toliko dobra da ne deluje da joj treba mnogo dorade, u Flying Oaku se i dalje radi na dodatnom sadržaju. U igri je trenutno samo tri sveta (svaki se okončava fajtom sa velikim bossom), kao i više od polovine planiranih primeraka oružja, veština i unapređenja koja će moći da se otključaju. Autori se nadaju da će do kraja godine u igru implementirati sve što su planirali i pustiti je u prodaju.