Miodrag KUZMANOVIĆ

1. februar 2020.

Da li vam pored žive i zdrave mobilne verzije Call of Duty treba još jedna slična pucačina, ali za klasu siromašnija i za dve klase bezobraznija u pogledu nametanja mikrotransakcija? Možda ste mazohista koji voli da krčmi mamin devizni račun i ima dovoljno vremena da ga baca na lesser pucačka iskustva?

Warface: Global Operations je mobilni port free2play multiplayer pucačine sa PC-a koja postoji već gotovo deceniju. Kudikamo je siromašnija od desktop verzije, kako na polju audio-vizuelne opreme, tako i na planu multiplayer modova. Igranjem multiplayer mečeva, čiji tip ne možete da birate već vam server nasumično dodeljuje TDM, control i druge, skupljaćete XP i resurse za budženje oružja, što možete da ubrzate ako za pravi novac kupite nimalo jeftin season pass. Na žalost, sezonska propusnica nije jedina stvar koju morate da nabavite da biste se normalno igrali.

Mikrotransakcije u ovoj igri dostižu nove visine iritantnosti, idući toliko daleko da vam u menijima ne gase uzvičnike na ponude koje se plaćaju. U drugim igrama, nezavisno od žanra, uzvičnik koji signalizira novu ponudu nestaje kada taj meni otvorite i ponudu vidite, ali ovde ne nestaje, već stoji, smrdi i vrši stravičan napad na vaš OCD koji zahteva čist interfejs. Dalje, pribor za prvu pomoć i granate koje trošite u mečevima ne obnavljaju se u sledećoj partiji, već se kupuju za zlato, a zlato se kupuje za keš ili (sporo) zarađuje igranjem ili gledanjem reklama. Igra u kojoj kupuješ granate za pravu lovu, ej bre! Da je jedina na svetu, čak ni tada ne bi imala smisla, ali u poređenju sa mobilnim COD-om, zvuči kao vic koji je smislio moron.

Warface: Global Operations je igra koja me je za dva sata igranja demotivisala da je ikada više pokrenem. Zapravo, toliko me je loše izmasirala da imam utisak da mi je dužna pare.