V. PISODOROV

1. februar 2020.

Ako se pitate kako su izgledale avanture kada je potpisnik ovih redova uronio u svet video-igara, odgovor je – ovako! Ne da na ekranima nije bilo grafičkih elemenata i propratne muzičke podloge, već nije bilo ni upravljačkog interfejsa! Komande ste izdavali nabadajući slova po tastaturi, a ako kojim slučajem niste potrefili sintaksu koju su autori zamislili, nedeljama ste bili zaglavljeni na jednoj lokaciji.

Na svu sreću, AI Dungeon sa svojim askurđelima deli samo audio-vizuelni doživljaj. Da, komande ćete i ovde morati da „ukucavate”, ali o sintaksi uopšte ne morate da razmišljate. Igri možete da „kažete” šta god vam je na umu, pa čak i da upisujete složene rečenice, a ona će na sve to odgovoriti generisanjem prigodnog odgovora i/ili novog okruženja. Avantura u koju ste se upustili praktično je beskonačna i nije ograničena ni širinom ni dubinom.

Naravno, ne očekujte čuda. AI Dungeon često će ostavljati utisak kao da vas uopšte „ne sluša” i da „scene” nadovezuje po nekom sebi znanom principu. Povremeno ćete imati i teškoću da razaznate ko je šta od likova rekao i na šta se izrečeno odnosi.