Napredak tehnologije utiče na sve pore društva, pa i na tržište rada. Nekada popularna zanimanja polako padaju u zaborav, dok druga, praktično nepostojeća pre koju deceniju, proživljavaju zlatne trenutke. Pragmatična omladina sanja da jednog dana napravi svoju video-igru, aplikaciju ili neku novu revolucionarnu društvenu mrežu, dok je zet programer već odavno zasenio zeta inženjera na listi odobrenih udvarača. Za sve buduće programere i one koji se tako osećaju, tu je taze Early Access pridošlica Tech Corp. - simulacija jednog IT start-upa.

Iako sam koncept nije nov i već smo ga videli pre nekoliko godina u igri Game Dev Tycoon, igra se ne fokusira na jedno usko područje IT industrije, već cilja da pokrije sve njene aspekte - od razvoja generičkog softvera, preko proizvodnje hardverskih komponenti i sklapanja gotovih proizvoda, do pravljenja video-igara i menadžmenta online platformi za distribuciju različitih digitalnih sadržaja. Da, bukvalno možete napraviti sopstveni pandan Steamu ili Epic Storeu i pokazati Gejbu i Sviniju kako se rade neke stvari.

Prvi korak je izbor lokacije sedišta kompanije, što u neku ruku određuje i nivo težine jer je daleko lakše poslovati u zapadnoj Evropi nego u podsaharskoj Africi. Takođe, od izbora lokacije zavisiće i primarna platforma, jer su konzole daleko popularnije na američkom i japanskom tržištu u odnosu na ostatak sveta.

Nakon što već legendarnu garažu napunite kancelarijskim mobilijarom i zaposlite par programera, počeće da pristižu i prvi poslovi. Isprva će to biti jednostavni softverski ugovori za isporuku određenog broja softverskih komponenti u nekom roku. Malo je nelogično što igra tretira razvoj softvera kao proizvodnju bilo kakve robe, pa tako možete napraviti ogroman lager softverskih komponenti, za tili čas ispunjavajući ugovore tipa „daj mi pet kila baze podataka i dve kile interfejsa, da sve bude umreženo i prošarano optimizacijom”. Za ubrzavanje procesa možete angažovati menadžere koji će voditi timove programera i automatski preuzimati pristigle ugovore. Naravno, radnicima su potrebne povremene pauze, jer je njihova produktivnost obrnuto proporcionalna količini umora, pa radni prostor obogaćujete udobnim sofama, aparatima za kafu, stonim fudbalom i drugim rekvizitima za razonodu. Da radnike ne biste ručno morali da šaljete na pauze, u pomoć opet priskaču menadžeri.

Zatim sledi formiranje research & design odeljenja, u okviru koga ćete razvijati nove tehnologije i praviti prototipe hardverskih komponenti sa krajnjim ciljem lansiranja sopstvenog uređaja. Dostupni su televizori, video (foto-aparati, kamkorderi) i audio uređaji (zvučnici, slušalice), dok ćete za kompjutere, mobilne telefone i konzole morati debelo da platite, a uz to zahtevaju i razvoj online platforme koja će pružati softversku podršku vašim uređajima. Izlazak novog aparata prati marketinška kampanja, sa snimanjem reklama u kojima figurišu poznate ličnosti poput Morgana Friboja ili Benedikta Kjukumberkača, bilbordima i sponzorisanjem sportskih dešavanja. Ne treba preterivati sa budžetom za marketing jer se lako može desiti da pojede ionako malu marginu profita, a kako nemate kontrolu nad cenom uređaja, otpada Appleova tehnika šišanja ovaca. Na kraju dolazi do sinergije softverskog i hardverskog segmenta poslovanja, kada programeri počnu da razvijaju featurese za vaše gedžete, poput GPS lociranja, prepoznavanja lica ili omraženog DRM-a.

Nažalost, visoka cena ulaska u ozbiljnije vode predstavlja barijeru koja će vas naterati da izgubite nekoliko sati ispunjavajući već viđene ugovore, a one manje uporne čak i odbiti od daljeg igranja. Poslovica kaže da ko riskira, profitira, pa se možete odlučiti da uzmete pozajmicu i krenete u agresivno izbacivanje novih uređaja u nadi da ćete preko noći zgrnuti novac, ali dovoljan je samo jedan debakl na tržištu da vas dovede do prosjačkog štapa.

Prelaskom iz garaže u pravu kancelariju dobijate sopstveni proizvodni pogon i pristup hardverskim ugovorima. Isti slučaj kao i sa softverom, prvo ćete proizvoditi procesore, displeje, memorije i druge komponente za neimenovane kupce, da biste ulaganjem u nove mašine dobili mogućnost sklapanja gotovih proizvoda. Proizvodnja u fabrici je u potpunosti robotizovana, pa osim materijala nemate dodatnih troškova.

Ono u čemu Tech Corp. nikako ne oskudeva su bagovi. Automatizacija procesa razvoja softverskih komponenti radi kad joj se prohte, pa ćete snimljenu poziciju učitavati po nekoliko puta. Tu su i radnici koji odu na pauzu i više se nikad ne vrate, a šlag na tortu je propust prilikom popunjavanja tekstualnih formi, kada ne možete koristiti određena slova jer pritiskom na njih pozivate druge menije. Srećom, zakrpe su česte i vrlo je moguće da, kada budete čitali ovaj tekst, ne bude toliko banalnih bubica koje su još koliko početkom avgusta trčkarale uzduž i popreko vaše virtualne kancelarije.

Igru u trenutnom stanju ne bismo mogli preporučiti ni najljućem neprijatelju, osim ako ima žarku želju da izigrava beta testera i to zadovoljstvo plati skoro 20 evra. Međutim, čak i da u nekoj doglednoj budućnosti zamislimo ispeglanu verziju igre bez bagova, ne možemo se oteti utisku da Tech Corp. deluje kao desktop varijanta nekakve mobilne zezalice u kojoj premium valutu zamenjuje konstantni, zatupljujući grind.