Svi smo nekada zaboravili neki predmet, kišobran ili ključeve od stana u gradskoj vrevi i koječemu što nam skreće misli na sto strana. Verovatno se i vama desilo da nešto izgubite u stanu i da prevrnete svaki kutak dok ne nađete to što ste izgubili. „Uvek je na poslednjem mestu kojeg se setiš”, kaže izreka. Ali, šta se desi ako potpuno zaboravimo na neku sitnicu ili dragu nam uspomenu?

Ako je verovati onome što Forgotton Anne predlaže (i ne, u naslovu nije greška prilikom kucanja) - sve te zaboravljene drangulije završe u drugoj dimenziji. Čarapa koja je zapala iza kreveta, ili lampa koju smo ostavili na tavanu, svi oni dobijaju novi život u magičnom svetu gde imaju dušu i mogu da govore, da se kreću i, konačno, budu članovi društva koje čine drugi, isto tako zaboravljeni predmeti. Čiča Miča i... nije baš gotova priča, jer u ovom svetu nije sve tako sjajno kao što se na prvi pogled može učiniti.

Na početku igre vas očekuje mali šok. Ne samo da nećete pratiti priču iz perspektive jednog od živih predmeta, već ćete praktično biti uvučeni u građanski rat bez mnogo objašnjenja. Naslovna Ana je svojevrsni čuvar balansa u svetu zaboravljenih stvari, a pored nje, jedino ljudsko biće u ovoj dimenziji jeste njen staratelj Bonku. Ova tinejdžerka u rukama ima veliku moć (i veliku odgovornost) kontrolisanja magične energije koja prolazi kroz sve stanovnike zemlje zaboravljenih, te je praktično porota, dželat i strah i trepet svakoga ko remeti mir. Njen mentor Bonku samo želi da izgradi most ka Etru i napravi prolaz kojim bi se zaboravljeni predmeti vratili svojim vlasnicima u našem, stvarnom svetu, ništa zlo, ništa naopako. Opet, postoji tu i neki pokret otpora koji želi da poremeti planove. Ovako hladan tuš od uvoda svakome kome iole rade klikeri jasno će staviti do znanja da nešto ozbiljno ne štima i da na teraziji pravde mlađana Ana više vuče ka strani obeleženoj sa „negativac”. Dobrim delom će biti u pravu.

Kako Ana putuje po magičnoj zemlji, odmotavaće ne naročito zamotano klupko intrige i skrivenih motiva, ali će istovremeno otkrivati i ko je ona zaista. Problem je u tome što ćete, kao što smo već pomenuli, vrlo lako i vrlo rano prokljuviti apsolutno sve što je po sredi. Ne znamo da li smo van ciljne publike ili je došlo do zbrzavanja produkcije, ali igri kao da nedostaju scene u kojima bi se unosila napetost u odnose između likova, kao i težina nekoliko izbora koje morate doneti, a sem onog finalnog, ne utiču na kraj priče. Nekoliko obrta i jedno šokantno otkrovenje zato deluju potpuno smešno, banalno i isforsirano. Autori kao da se iz petnih žila trude da pogode emocije igrača, možda čak da isteraju pokoju suzu, ali Forgotton Anne tada deluje poprilično amaterski zbog vrlo površnog i banalnog prikazivanja cele slike o magičnom svetu. Takođe, priča pokušava i da se poigrava egzistencijalnim, političkim i drugim „teškim” temama, ali sve to ostavlja utisak štikliranja nekih stavki na spisku obaveza, a ne stvarnih motiva da se svemu da doza ozbiljnosti, da se napravi umetnost.

Ovoliko smo zapenili o priči i motivima a da se još nismo dohvatili osnovnih mehanika igre. Stvar je u tome što na ovom polju Forgotton Anne nije spektakularna igra. Da se razumemo, gameplay je potpuno funkcionalan, a klasično 2D platformisanje a la Prince of Persia (iz MS DOS vremena) dopunjava laganim mozgalicama u kojima prenosite struju, pardon, magičnu energiju između mašina i aktivirate prekidače. Igra i sami izazovi nikada nisu preterano teški i zagonetke se stalno osvežavaju novim idejama, tako da se ni u jednom trenutku ne osećate kao da radite jednu te istu stvar, a pritom ima dovoljno mesta za eksperimentisanje. Ne postoji ni bojazan od fatalnih grešaka, jer su dizajneri smislili da vam ponude način da se „dopunite” na skoro svakom koraku. Pogibija i povređivanje Ane nisu mogući, delom zbog nepostojanja tradicionalnog konflikta, delom i zbog mehaničkih krila koje Ana nosi kao ranac i koja je uspore tačno pred udarac. Međutim, desilo nam se ipak da smo se zaglavljivali na nekoliko mesta u igri, delimično zbog ciklusa animacija koji je ostajao zaglavljen u beskonačnoj petlji (učitavanje checkpointa rešava stvar). Među ovim zaglavljivanjima izdvaja se ono sa početka poslednje trećine igre, a uzrokuje ga potpuno neintuivna mehanika koja se, srećom, pojavljuje samo na toj deonici i nikada više.

Mnoge od ovih problema je moguće istrpeti zbog nečega veoma jednostavnog - Forgotton Anne izgleda predivno. Ručno crtana i animirana, sa vizuelnim identitetom filmova studija Ghibli, igra je gotovo „interaktivni crtać”. Ogromna plejada likova je animirana sa jednakom pažnjom kao i junakinja, a glumačka postava je obavila veoma dobar posao i unela upečatljiv karakter svakom od animiranih predmeta. Zaista se ne bismo iznenadili da kao sledeći projekat autora igre vidimo neki dugometražni anime. Sa tehničke strane nema velikih problema, sem nekoliko izletanja na desktop na našem primerku, što bi trebalo da bude zakrpljeno u trenutku dok ovo čitate.

Veoma teška srca dajemo igri ocenu koju vidite. U Forgotton Anne je uloženu mnogo truda i ljubavi, a iza kulisa je bila talentovana ekipa animatora i glumaca. Možda smo mi bili prestrogi prema manama kojih ima na previše koraka u igri, a možda je ipak ovo igra koju ne bi trebalo uzimati previše ozbiljno, već kao jednu sedmočasovnu bajku. Istina je, ipak, da će Forgotton Anne najverovatnije biti zaboravljena već sledeće godine u ovo vreme. Kletva sopstvenog naslova.