Trogodišnje čekanje na sledeću etapu serijala Pillars of Eternity Obsidian Entertainment nam je olakšao odličnim RPG naslovom Tyranny, a tu je bilo i još nekoliko role play igara stare škole iz drugih razvojnih timova. Ovaj studio nam obećava da će igra Pillars of Eternity II: Deadfire izaći šestog aprila. Rani uvid u tu igru pre zvaničnog lansiranja dobili smo putem učestvovanja u zatvorenoj beta verziji, koja je prvenstveno namenjena backerima, ali su se i novinari očešali za svoj aktivacioni kod.

U beti je dostupno nekoliko sati sadržaja, koji su istrgnuti iz prve polovine igre. Nakon što smo ih obrnuli, možemo reći da smo zadovoljni viđenim. Iza ove tvrdnje stoji zvezdica, jer su priča igre, svet u kojem se ona odvija i način na koji je osmišljena igračeva interakcija sa tim svetom verovatno najvažniji atributi RPG-a, a pošto nam zatvorena beta donosi, po rečima autora, svega mali delić igre, još nismo u prilici da donesemo značajan kvalitativni sud.

Za razliku od generičkog fantasy sveta Dyrwood, u koji je bila smeštena prva igra, naslovni arhipelag Deadfire je fantastika sa primesama piratske tematike. Taj amalgam je takođe široko raširen, još od regiona Savage Coast iz D&D settinga Mystare, a igračima poznat prvenstveno iz serijala Risen, iako je prisutan i u drugim ostvarenjima u pojedinim deonicama igre ili kao sporedni elemenat, kao u igri Divinity Original Sin 2. Ostrvska kultura Amanua podseća na polinežanske kulture, recimo Maora ili na kulturu havajskih starosedelaca. U do sada otkrivenim delovima priče uticaj promene postavke je fino odražen, glavni deo zatvorene bete se bavi zadacima vezanim za ostrvsko pleme, koji se dotiču tema kao što su odnosi sa stranim trgovcima, tabu grobnice predaka i slično.

Zaista je očigledno da ekipa iz Obsidiana posvećeno prati komentare igrača, uči na greškama i konstantno radi na usavršavanju igračke mehanike. Sistem razvoja likova je dovoljno sličan prethodnoj igri da će se veterani serijala osećati kao kod kuće, ali istovremeno unapređen i ispoliran. Ponešto je preuzeto iz Tiranije i ukomponovano u postojeći usavršeni sistem, koji je sada kompleksniji, ali i transparentniji i jednostavniji. Sposobnosti svake klase su prikazane na funkcionalnom i preglednom zasebnom ekranu, te je veoma lako detaljno planirati budući tok unapređenja. Veštine su ponovo blago prerađene i dodato je pregršt novih. Veštine su podeljena na pasivne (devet) i aktivne (sedam). Prilikom dijaloga i događaja, veštinama igračevog avatara se dodaju i veštine članova družine, po formuli koja uzima u obzir broj saputnika sa tom veštinom i njihov skor u toj veštini. Ovaj pristup omogućava opuštenije razvijanje likova i ukida potrebu za posebnom selekcijom specijalista za svaku akciju. Nakon tradicionalne šestorke preuzete iz uzora stare škole RPG-a i svedene i za manipulacije lakše četvorke iz Tiranije, Stubovi Večnosti 2 su učinili hrabar potez i družinu fiksirali na pet članova, što je po nama odlično i vrlo funkcionalno rešenje koje predstavlja izvanredan kompromis između jednostavnosti upravljanja i taktičke dubine. Borbe funkcionišu odlično, možda čak i bolje nego u igri Tyranny, dok raznolikost neprijatelja nagoveštava taktičku kompleksnost. Ipak smo samo zagrebali površinu igre, pa ćemo dalji sud rezervisati za opis. Pored sistema za menadžment brodom, koji uključuje unapređivanja i regrutovanje posade, prisutne su i pomorske bitke koje se odvijaju na posebnom ekranu i koje krasi prilična strateška dubina. Plovidba morem u vašoj maloj barci, kao i putovanje kopnenim površinama prikazani su na prelepoj i veoma detaljnoj trodimenzionalnoj mapi. Ekran sa mapom je prerađen, pa je lakši za upotrebu, dok je fin detalj i mogućnost trgovine direktno sa ekrana mape, što smanjuje prazan hod ako ste došli samo da se opremite.

Verovatno se sećate legendarno dugih učitavanja kojima su vas Stubovi Večnosti častili nakon ulasku u svaku udžericu, a koji je u Tyrannyu rešen tako što je bilo manje udžerica za ulaženje. Tog problema više nema, učitavanja su vrlo kratka i to stvarno doprinosi ugođaju prilikom igranja.

Pored blage promene vizuelnog stila igre, prvenstveno u sferi dizajna nivoa, opreme i likova, što oslikava promenu tematike, primetna su i značajna grafička unapređenja, pa igra izgleda dosta bolje i bogatije od prvog dela. Nažalost, Deadfire po vizuelnoj raskoši nije ni blizu prošlogodišnjem megahitu Divinity Original Sin 2, ali igra i dalje izgleda odlično i sigurni smo da nedostatak komparativne prednosti u odnosu na Divinity neće smetati ljubiteljima role-playing žanra. Iako efekti nisu kao u pomenutom konkurentu, istaći ćemo odlično urađene atmosferske efekte. Treba pohvaliti i napore vezane za optimizaciju koje su autori uložili, s obzirom na to da igra bolje izgleda, funkcioniše fluidnije i sa višestruko manje učitavanja, radi na istim konfiguracijama na kojima je radio i prvi deo, što je u eri u kojoj razvojni timovi optimizaciju stavljaju na pretposlednje mesto i očekuju od svakog igrača da ima računar više visoke klase i munjevit SSD, zaista vredno pomena. Sa audio strane, Pillars of Eternity II briljira, glasovna gluma je na zavidnom nivou, efekti su odlični, a muzika doprinosi atmosferi, raznovrsna je i dobro prilagođena ostalim elementima igre. Pored povremenih nezgodnih izletanja iz igre tokom borbe i nekih nedovršenih elemenata, igra radi odlično.

Već sada bismo mogli da pohvalimo i preporučimo čitaocima novo poglavlje serijala Pillars of Eternity, koje donosi daleko udobnije i rafiniranije igračko iskustvo, uz vizuelna unapređenja i tematski okvir koji je svakako zanimljiviji od standardne fantastike iz prvog dela. Izgleda da će i ove godine ljubitelji RPG-a stare škole imati čemu da se raduju.