Nastavak Lovely Planeta, indie shootera i prvenca indijskog (čitaoci se mole da sami smisle dovitljivu igru rečima) razvojnog tima Quicktequila, nam donosi, u odnosu na original, sveden i, po mom mišljenju, unapređen gameplay.

Igra je veoma jednostavna i svodi se na kreativnu upotrebu pucanja i skakanja, što su pored WASD kretnje jedine komande. Specijalni potezi (zamrzavanje vremena, teleportacija...) aktiviraju se jedinim zahvatom koji igra priznaje, ubistvom, tačnije eliminacijom posebno označenih protivnika. Cilj svakog nivoa je takođe veoma prost, eliminacija svih neprijatelja uz povremeno skupljanje zlatne valute i tako kroz preko 100 nivoa raspoređenih u četiri tematska čina. Vreme prelaza se meri i vrhunski uspeh na nivoima i činovima se vrednuje simbolom neispavanih zavisnika razbibriga na mobilnim telefonima, to jest sa tri zlatne zvezdice.

Iako deluje kao neozbiljni projekat napravljen u Paintu, igra nikako nije laka, a svakog ko se odlučni na jurenje tri zvezdice na svim nivoima definitivno očekuju Sizifov posao, Tantalove muke i ostale dogodovštine iz grčke mitologije. Nivoi su daleko manji nego u originalnoj igri i vertikalno kretanje igra manju ulogu tako da je tip izazova donekle drugačiji. Akcija se brzo odvija i ponekad je zaista neophodno upamtiti raspored nivoa za uspešan prelaz, o postizanju dobrog vremena prelaza da ne govorim. Pošto se nivoi prelaze za jednocifren broj sekundi to nije toliki problem, ali zna da frustrira pogotovo u kombinaciji sa izrazitim skokovima u težini i naglim uvođenjem novih tipova protivnika i elemenata mehanike igre. Igra se pred kraj čini gotovo nemogućom zbog veoma malog vremena koje je na raspolaganju igraču da obavi popriličan broj akcija kako bi se održao u životu. Zbog vratolomne brzine odvijanja akcije, fokusa koji podaren namicanju novog najboljeg vremena i na momente iritirajuće težine, nova inkarnacija Ljupke Planete se nameće kao igra koju je najbolje iskusiti u ultra kratkim igračkim sesijama.

Poligonalna grafika pastelnih boja je jednostavna, ali veoma funkcionalna i odlično odražava distinkciju između različitih tipova neprijatelja i terenskih prepreka. Igra ciljano prezentuje retro, japanski šmek koji se pored vizuelnog identiteta ogleda i u muzičkoj podlozi, koja podseća na arkadne igre iz zemlje izlazećeg sunca. Efekti sa druge strane brzo dosade, osim možda prašenja igračeve pumparice, dok je ubedljivo najgori prestupnik efekat koji objavljuje igračevu smrt, koji svojom iritantnošću efektivno utrljava so na ranu.

Rezimiraćemo ovaj opis tako što ćemo reći da je Lovely Planet Arcade prosta, brza i zanimljiva pucačina čija osnovna mehanika radi posao, koja donosi dovoljno noviteta u odnosu na original da opravda svoje postojanje i koja će definitivno zabaviti ljubitelje originala, kao i sve koje simpatična grafika privuče, a težina ne odbije.