Prethodna igra Wadjet Eye Gamesa, Technobabylon, nije ispunila moja očekivanja, a autor Shardlighta, Francisko Gonzales, pre toga je za istu firmu napravio mlaki A Golden Wake. To nije obećavalo, ali Shardlight pokazuje da se Wadjet Eye vratio u formu.

Njihova peta SF avantura smeštena je u svet posle apokalipse, gde vladajuća Aristokratija (sa sve perikama, šminkom i bajonetima) suptilno teroriše mase. Junakinja, Ejmi, pati od smrtonosne bolesti Green Lung i mora da radi za Aristokratiju kako bi dobila mogućnost da učestvuje na lutriji za dobijanje vakcine. Ubrzo dolazi u dodir s pokretom otpora, i tada počinje vožnja posle koje stvari više nikad neće biti iste...

U skladu s dosadašnjim pristupom Wadjet Eyea, Shardlight je pre svega kratka priča, dok su zagonetke lake i služe da uvuku igrača u svet igre, koji je ispunjen mnoštvom zanimljivih detalja i ideja. Neimenovani grad u kom se igra odvija predstavlja mešavinu kultura i epoha (dominantan šmek pedesetih, savremena tehnologija, dekadentna aristokratija, kultisti koji se oblače u viktorijanskom stilu...). Atmosferi doprinose i audio-vizuelne karakteristike igre. Šteta je što smo ponovo dobili braon-žutu post-apokalipsu, ali svet je inače i vizuelno lepo izgrađen.

Pripovedanje je dobro tempirano. Posle malo sporijeg početka, stvari se zahuktavaju, brojni likovi dobijaju nove uloge i pokazuju da nisu tu samo da jednom popričate s njima, teme se kristalizuju i postaje jasno da je skoro svaki deo priče dobro uklopljen u smislenu celinu.

Ejmi je simpatična junakinja. Zatičemo je u gradu u kom je provela ceo život. Njena istorija, jasni, dobronamerni motivi i odnosi s prijateljima čine da vam zaliči na stvarnu osobu, što je potpomognuto i dobrom glumom. Iako scenariju u tom pogledu treba još dorađivanja, i ostali likovi su uglavnom solidno izgrađeni. Ipak, veliki problem su dijalozi, ne samo zato što su nezanimljivo napisani, nego i jer likovi nemaju ništa posebno pametno, lucidno ili duhovito da kažu.

Problem su i preokreti i nezadovoljavajuća završnica. Motivi glavnog negativca su površno i neuverljivo predstavljeni, a najzanimljivija misterija igre, ko su vrane s crvenim očima koje prate Ejmi i kako su povezane s kultom Reapera, istovremeno je i najveće razočaranje. U globalu, deluje kao da se autor potrudio oko priče, ali nije uspeo da je uzdigne iznad nivoa solidnog pulpa. Ipak, pošto u svetu igara retko viđamo zaista dobre priče, i solidan pulp je lep prizor.

Za izradu svoje sledeće igre, Unavowed, Wadjet Eye koristi Unity umesto slabašnog enginea AGS koji pokreće skoro sve njihove dosadašnje igre, uključujući i ovu. Kako sve veći i kvalitetniji monitori postaju standard, njihove (inače lepe) avanture niske rezolucije deluju sve jadnije i jadnije u full screenu i bilo je krajnje vreme da počnemo da ih dobijamo u HD varijanti.