Pri nabrajanju najpopularnijih likova iz video-igara, retko ko će u svoju listu uvrstiti i Sejbrmena. Ovaj simpatični istraživač bio je glavni junak niza igara u prvoj polovini osamdesetih godina prošlog veka, a svoj debi doživeo je u igri Sabre Wulf (1984).

Pustolovinu započinjete u džungli, predstavljenoj u vidu lavirinta od čak 256 ekrana, u kome se kriju četiri dela drevnog medaljona. Cilj igre je pronaći sve delove, a potom i pećinu koja vodi u podzemlje, tačnije drugi deo sage o Sejbrmenu. Džungla prosto vrvi od života, tu se vrzmaju paukovi, škorpije, zmije, slepi miševi, majmuni, nosorozi i druga egzotična menažerija, a svaki kontakt sa njima je poguban po našeg pustolova. Mlataranje sabljom će vam pomoći da se odbranite od manjih nasrtljivaca, ali ako naletite na vuka iz naslova igre, brze noge su jedini način da sačuvate glavu na ramenima.

Tumarajući po lavirintu naletećete na cvetove orhideje, ubačene u igru sa namerom da probude kockara u vama. U većini slučajeva cvetić će vam podariti kratkotrajnu neranjivost ili ubrzanje, ali ponekad vas može i ošamutiti ili šeretski obrnuti kontrole na neko vreme. U džungli su još razbacani dodatni životi i predmeti čijim sakupljanjem uvećavate rezultat na kraju igre. Iako je Spektrum mogao da prikaže samo osam boja, spretna kombinacija šarenog biljnog sveta kao zidova lavirinta i raznobojnih smetala učiniće da ovo ograničenje gotovo i ne primetite.