Svi klasični crtani filmovi koji su se osamdesetih godina puštali na Prvom i Drugom programu jesu blago koje zahvaljujući entuzijastima i internetu možemo iznova da gledamo (iako uglavnom okrnjenog kvaliteta). Animacija je bila glatka, za razliku od današnje hiperprodukcije sa pet frejmova u sekundi, a samo nama dostupni glasovni kvaliteti glumaca, koji su vršili sinhronizaciju i pritom se vrhunski zabavljali, doprineli su tome da pamtimo jednog od nezaboravnih junaka Mornara Popaja: „Glagol je imenica muškog roda, a imenica je imenica ženskog roda”, bunca on u pustinji.

Bilo je nekoliko igara sa Popajem u glavnoj ulozi (prilično čudnih, moramo dodati), ne računajući tu svemirsku pustolovinu iz „Cveta kompjutera”. U ovoj, prvoj verziji iz 1984. godine, za koju, naravno, nismo ni znali da je konverzija sa automata, potrebno je skupiti dovoljno srca (kasnije i drugih simbola), koje Oliva ispušta u emotivnom zanosu. Na statičnom ekranu potrebno je da izbegavate Kvrgu i pokupite dovoljno srca, ali pre nego što ijedno dotakne dno nivoa. Kvrga je prilično zastrašujuć, budući da Popajevi udarci ništa ne vrede ako pre toga nije otvorio konzervu spanaća.

Kroz igru ćete uglavnom tražiti najbolji put za izbegavanje Kvrge, a u njoj se pojavljuju i Pera Ždera, kao i, u nešto aktivnijoj ulozi, Veštica. Igra je zabavna, muzika sve vreme daje ritam, a prepoznatljiva numera počinje onda kada pojedete ono što i niste kao mali preterano voleli da vidite u tanjiru.