Koliko je PS3 sa nama? Gotovo četiri godine, right? Za sve to vreme praktično se ništa nije dogodilo na homebrew sceni, čak nam se čini da u pojedinim situacijama idemo unazad. Izgleda da je Sony prvi uspeo da izradi bulletproof platformu kojoj „znatiželjnici” i nakon tol’kog vremenskog perioda ne mogu ama baš ništa. Uzevši u obzir hardverske potencijale konzole, ljubiteljima starih igara ova konstatacija dođe baš kao riblja kost zabijena u krajnik. Ako se vratimo nekoliko godina unazad i pogledamo kakvu je podršku za emulatore imao prvi Xbox, dođe nam da se smrznemo nad jadnom nam sudbinom. Na njemu je radilo gotovo sve što se poželeti može, pa još sa ugrađenog hard diska i specijalno stilizovanog dashboarda. Danas ni PlayStation 3 ni Xbox 360 kao perjanice „novog talasa” ne nude ništa slično, što je uvideo i tvorac Zerogamea.

Odmah moramo da kažemo da ovaj projekat ne možemo smatrati klasičnim homebrew ostvarenjem. On ne radi direktno iz XMB-a već koristi OtherOS funkciju - Linux instaliran na trojkinom hard disku. Ovde moramo da stanemo i prokomentarišemo najnovija dešavanja koja se upravo tiču OtherOS podrške. Naime, kao što znate, slim verzije konzole uopšte nemaju dotičnu mogućnost, a kako sada stvari stoje, na putu da je izgube nalaze se i vlasnici „debeljka”! Kako to? Jednostavno, verzija firmvera 3.21, koja se pojavila 1. aprila (ne, nije u pitanju neslana šala), u potpunosti ukida podršku za instaliranje Linuxa! Šta ste videli, videli ste, a od sada nećete ni imati luksuz izbora. Ako se setimo toga s koliko su žara Sonyjevci tokom reklamne kampanje ukazivali na mogućnost instalacije „drugog operativnog sistema”, ostaje potpuno nejasno zašto nikad nisu izbacili drajvere za grafički podsistem (i time omogućili akceleraciju) ili barem stavili nešto više RAM-a kako bi iskustvo korišćenja podigli na viši nivo.

Zlobnici kažu da je cela stvar zapravo zamišljena kao interaktivna reklama za IBM-ovu cell tehnologiju, ali čini nam se da istina leži u potpuno drugom žbunu. Džordž Frensis Hot, poznatiji kao GeoHot, kriv je, po svojoj prilici, za paniku u redovima japanskog giganta. Dvadesetogodišnjak čije su sive ćelijice zaslužne za „razbijanje” iPhonea sada ima novu metu - PlayStation 3. S obzirom na to da se stražnja vrata nalaze upravo na OtherOS funkciji, u Sonyju su brže-bolje izbrisali podršku kao da ona nikada nije ni postojala. GeoHot ispušta paru na uši i kaže da će se potruditi da svim vlasnicim trojke omogući instaliranje CFW-a, koji će nuditi identične mogućnosti kao original, ali koji će imati i friško izbačenu OtherOS funkcionalnost. Ukoliko se odlučite da čekate tako nešto, budite spremni na privremenu nemogućnost pristupa PSN-u, manjak online multiplayer okršaja, pa čak i na probleme sa novim igrama koje budu zahtevale najnoviji oficijelni firmver. Inače, zvanično saopštenje iz Sonyja kaže da je sve učinjeno da bi se resursi dodelili tehnologiji Move, koja bi uskoro trebalo da počne da se primenjuje. Procenite sami...

Zerogame, dakle, zahteva OtherOS da bi radio, što automatski znači da vlasnici slimova, kao i oni koji imaju 3.21 i novije firmvere mogu da zaborave na njegovo korišćenje. Sledeća stvar koju treba obezbediti jeste Yellow Dog Linux 6.2 (www.yellowdoglinux.com, 3,7 GB). Za razliku od inicijalne verzije kao i mnoštva drugih ditribucija (Ubuntua, na primer), instalacija najnovijeg YDL-a je prava pesma. Gotovo ceo postupak može se okarakterisati kao click-next rutina koja je prilagođena manje iskusnim korisnicima. Nakon što instalirate boot loader sa DVD-a (iz XMB-a) i pokrenete ga, pred vama će se pojaviti kboot prompt. Pritiskanjem tastera ’Tab’ (morate imati prikačenu tastaturu, of course) potrebno je da postavite instalacionu komandu koja će definisati radnu rezoluciju koja odgovara vašem ekranu (na primer, install_ps3_720p). Nakon toga, ulazi se u grafičko radno okruženje, kada praktično prestaju sve nedoumice u vezi sa instalacijom. Savetujemo vam da se pre započinjanja celog postupka naoružate slobodnim vremenom, jer radnje mogu da potraju. Samo full instalacija YDL-a poješće puna dva sata!

Kada se instalacija završi, vreme je da se ulogujete kao administrator (root) i izvršite updateovanje YDL-a. To se obavlja komandom yum update (iz terminala) i podrazumeva aktivnu internet konekciju. Zbog obilja datoteka koje se preuzimaju i ovaj korak može da potraje čak i do sat vremena (naravno, dosta zavisi i od brzine konekcije). Konačno, dolazi se do dela kada ćemo preuzeti Zerogame, i to kucanjem komande wget http://thezerogameproject.com/releases/zerogame-0.51.tar.gz. Sledi raspakivanje (tar zxvf ./zerogame-0.50.tar.gz), potom pravljenje instalacione skripte egzekutabilnom (chmod 755 ./install-zerogame.sh), da bi na kraju usledila i sama instalacija (./install-zerogame.sh). Ako Linux ne poznajete u dovoljnoj meri, rvanje sa silnim komandama može vam se učiniti kao zaludan posao, ali u praksi sve je to kao vožnja jednosmernom ulicom. Samo pratite ovo uputstvo...

Nakon resetovanja konzole pred vama se umesto YDL desktopa pojavljuje komandni meni Zerogamea. U pitanju je neka vrsta frontenda koji pod jednim krovom okuplja čak 17 emulatora. Na spisku podržanih platformi nalaze se Game Boy/Color, Game Boy Advance, Sega Game Gear, Sega Master System, Super/Nintendo Entertainment System, Sega Mega Drive, Bandai Wonderswan/Color, NEC TurboGrafx 16, SNK Neo-Geo Pocket/Color, Nintendo Famicom Disk System, Sega-CD, Atari Lynx i, naravno, arkadni aparati (MAME). Primećujete da je roster osiromašen usled izostanka podrške za kućne računare, ali i za neke od modernijih konzola. Ako se u prvom slučaju još i može očekivati napredak, mašine poput Dreamcasta, GameCubea, Nintenda 64 i ostalih teško da ćemo uspeti da vidimo. Jednostavno, čitava emulacija obavlja se bez ikakve grafičke akceleracije pošto odgovarajući drajveri za to ne postoje. „Kaširanjem” funkcije OtherOS od strane Sonyja šanse da ih se u skorijoj budućnosti dočepamo opisuju se krilaticom slim to none, pa svaka zahtevnija emulacija automatski biva osuđena na propast.

Zerogame prepoznaje isključivo ROM-ove uskladištene u ZIP formatu. Pored toga, morate ih smestiti u predefinisane direktorijume (za svaku platformu ponaosob), a u nekim slučajevima obezbediti i BIOS dotične konzole. Kada zadovoljite navedeno, program će izvršiti indeksiranje sadržaja, nakon čega igre postaju dostupne „na izvolte”. Frontend je pregledan i zasad mu nije moguće menjati izgled (obećana je podrška za teme). Međutim, na sadržaj ekrana moguće je uticati, i to postavljanjem screenshotova iz igara koji će se pojavljivati u dva odvojena (manja) prozora. Dalje, dozvoljeno je postavljanje i video klipova sa akcijama iz igara, baš kao i MP3 muzičke pozadine. Nakon instalacije, Zerogame će vas pitati da li želite odmah da izvršite preuzimanje ambijentalnih numera čija je težina oko 300 MB. U pitanju su zvuci žamora ljudi i automata koji su specifični za sve salone zabave. Kada sve ovo budete postavili, dobićete ubavu pistu za pokretanje starih hitova.

Upravljanje u igrama može da se vrši preko tastature (gde je to dozvoljeno) ili DualShock 3 / Sixaxis kontrolera. Istovremeno možete imati prikačena do četiri kontrolera, a maksimalno dva bežično. Kvalitet emulacije je na veoma visokom nivou, a to se prvenstveno odnosi na NES/SNES, Sega Master System / Mega Drive, ali i ručne konzole. Igre rade glatko i tečno, a što je najvažnije, gotovo sve što smo probali uspeli smo i da pokrenemo. S obzirom na to da koristi različite emulatore, Zerogame podešavanje opcija vezanih za emulaciju nudi parcijalno, ali u ovom departmentu ni izbliza nema funkcija kao u PC komplementima (logično). Uglavnom je sve dobro podešeno po defaultu, pa je jedina briga korisnika nalaženje i pravilno skladištenje ROM- -ova na hard disku. Kada je MAME emulacija u pitanju, stvari u neku ruku stoje drugačije. Naime, igre i ovde rade glatko i tečno, ali neke jednostavno nećete biti u prilici da pokrenete. Mahom se radi o gabaritnijim ROM-ovima za koje PS3 praktično nema dovoljno hardversko/softverskih resursa kako bi ih procesirao. S druge strane, za korišćenje morate imati spremne ROM-ove koji rade u najnovijoj verziji MAME-a, jer je upravo ona iskorišćena kao pokretački motor u ovom slučaju. Ne preostaje vam ništa drugo no da eksperimentišete i pratite oficijelni forum kako biste učili na iskustvu drugih...

Kao što smo rekli, nakon instalacije Zerogame se automatski butuje. Ukoliko vam zatreba YDL, pritiskom na ’Ctrl+Alt+Esc’ (ili overavanjem opcije Exit to Desktop) pozvaćete login ekran i deaktivirati emulaciju. U bilo kom momentu iz Linuxa je moguće vratiti se nazad u Zerogame, i to tako što ćete na login ekranu kao username iskoristiti reč zerogame. Inače, dok ste u frontendu, pritisak na taster ’PlayStation’ resetuje konzolu i vraća vas direktno u XMB.

Ako imate PlayStation 3, a volite retro ukus na monitoru/TV-u, instalacija Zerogamea je poduhvat u koji vredi investirati vreme. Projekat će vremenom rasti i napredovati, a samim tim će se i broj korisnih mogućnosti povećavati. S druge strane, ako ste instalirali FW 3.21, možda ste zauvek izgubili šansu da od svog „debeljka” napravite emulatorsku oazu...