Glasova protiv 407, glasova za 57, rezultat je glasanja u Evropskom parlamentu, kada se odlučivalo o predlogu da se francuskim vlastima dozvoli gašenje internet konekcije korisnicima koji skidaju ilegalni sadržaj. Ovaj predloženi zakon dosledno je sledio metod koji interesne grupe koriste kada se koplja lome oko osetljivog pitanja: žrtvu zagrizi minimalno, dovoljno da zubi ostanu u mesu, a nedovoljno da se razdraži i zbaci te naglim pokretom tela; napravi presedan koji je dovoljno mali da ne izazove regionalni ili globalni turmoil, ali dovoljno veliki da može da posluži kao mostobran za sledeći napad. Najproblematičnija stavka u okviru ovog zakona svakako je bila delegacija nadležnosti o procenjivanju toga šta se smatra ilegalnim sadržajem - predlog je podrazumevao da sami provajderi imaju finalni say po tom pitanju. Da je zakon usvojen, francuski provajderi bi dobili ovlašćenja koja imaju sudija Dred i vojna hunta u Mjanmaru: izvršna i sudska vlast koncentrisale bi se u jednom telu, a neumoljivo pravilo spojenih sudova dovelo bi do usvajanja identičnih zakona u ostalim zemljama Evropske unije. Budućnost bi bila crna poput najcrnjeg vulkanskog opsidijana.

Na svu sreću, francuski predlagači na čelu sa Nikolom Sarkozijem poraženi su rezultatom koji se u MMORPG žargonu naziva „epic fail”. Vivijen Reding, evropska komesarka za telekomunikacije, naglasila je da rezultat glasanja ima ogroman značaj za „ponovno uspostavljanje osnovnih prava evropskih građana”. Moj naklon, Vivijen: lepo je videti da osoba nežnijeg pola na položaju ima kohones da stane na put neprijateljima slobode i da jednom predsedniku države i njegovim minionsima zapuši usta papirom na kojem piše 407 vs 57.

Možda vam na prvi pogled ne izgleda tako, ali korisnici broadband Interneta u Srbiji ovim nisu izbegli metak, nego topovsku granatu ispaljenu u njihovu (našu) kolektivnu glavu. Možete li da zamislite ovacije u rukovodećim strukturama domaćih provajdera kada bi čuli da je Evropski parlament dao naddržavna ovlašćenja njihovim francuskim kolegama? Bez obzira na to što taj zakon ne bi obavezivao apsolutno nikog na domaćoj teritoriji, nije teško zamisliti scenario po kojem bi srpski provajderi ekspresno usvojili zajedničku platformu koja bi im dala identične ili veće slobode i koju bi onda po ekspresnom postupku progurali kroz Narodnu skupštinu sistemom standardne novčane lubrikacije odgovarajućih struktura. Ko bi se usudio da im protivreči? Apstraktni pojam Evrope je merilo svih stvari, svaki kontra glas u eventualnim javnim raspravama bio bi stigmatizovan kao retrogradno stremljenje protivnika evropskih integracija, mračnjaka iz prošlih vremena, pripadnika snaga haosa i bezumlja... „Bože moj, EVROPA je odlučila da kugi koja se zove flat rate Internet konačno stane na put, ko smo mi da se protivimo procesima unifikacije zakonodavstva! Ne priznajemo Kosovo, zbog toga nas u Briselu gledaju ispod tamnijeh vjeđa, ali ako budemo veći Francuzi od Sarkozija i tvrdokorniji Gali od Asteriksa i zavrnemo šiju i protok svakom korisniku koji troši više od 2 GB mesečno, šanse za ulazak u EU povećaće nam se za 0,1 odsto.”. Jako, jaaaako lako i, efortlessly, došlo bi do domaće metastaze zakona i do poslovične srpske zloupotrebe sloboda. Ne bi nam bio ni prvi ni dvadeseti put.

Ne znam da li se još neko seća čuvenih provajderskih mejlova individualnim korisnicima u kojima ih obaveštavaju o „primedbama američke agencije X na neovlašćeni download sadržaja Y sa neke P2P mreže”, zbog kog korisnik dobija ukor pred isključenje. Praksa zloupotrebe najobičnijeg obaveštenja (koje, naravno, nikoga ne obavezuje) zarad očajničkog održavanja stanja gde 100 korisnika deli bandwidth jednog prosečnog zapadnjaka prekinuta je glasnim urlicima, paljenjem zastava i ubadanjem lutaka od strane domaće javnosti i progresivne štampe (pre svega „Sveta kompjutera”), koji su s pravom istakli da su ovakvi potezi lokalnih ISP kabadahija predstavljali globalni presedan. Količina municije koju bi usvajanje ovog zakona u EP dalo domaćim provajderima imala bi efekat atomske bombe bačene na demonstrante naoružane transparentima i zašiljenim šargarepama. Motive provajdera ne bi bilo teško razumeti: Internet zakupljuju od Telekoma, koji ga krajnjim korisnicima prodaje po identičnim cenama, ruinirajući im zaradu; dok se to pitanje ne reši, sablja na stegnutoj opruzi visiće nad glavom svakog korisnika Interneta u Srbiji: budite sigurni u to da će ISP raptori i dalje njušiti vazduh u potrazi za krvlju pitomih biljoždera i da im neće pasti na pamet da se ozbiljnije konfrontiraju sa Telekom Rexom.

Summa summarum, we dodged the bullet. For now.