U ne baš tako dalekoj budućnosti Treći svetski rat je razorio gotovo sve gradove i čovečanstvo je na rubu propasti. Lansiranje EMP raketa je spržilo svu elektroniku, a samim tim i sva vozila, skoro sva hrana i voda su neupotrebljivi a preživeli se bore kako bi opstali samo još jedan dan.

Ovaj ne preterano maštovit, klišetiziran uvod okosnica je moda po imenu DIPRIP Warm up. Die in pain rest in peace, što označava skraćenica iz naslova, jeste multiplayer mod za Half-Life 2, koji inspiraciju vuče iz igara kao što su Carmageddon i Twisted Metal. Ukoliko niste imali prilike da se družite sa igrama iz ova dva serijala, sledi kraće objašnjenje: igrači upravljaju masivnim vozilima koja su do zuba naoružana ubojitim arsenalom, od mitraljeza do samonavodećih projektila i mortar granata. Na početku runde birate vozilo kojim ćete sejati smrt i šrafove po pustari. Razlike između timova (u timskim modovima) samo su kozmetičke, pošto su vozila identična za oba tima. Inače, u igri su dostupna tri tipa vozila, koja se razlikuju po statistikama, a samim tim po funkciji tokom igre. Uz mod ne dolazi veliki broj mapa, ali su sve dobro izbalansirane i odlično dizajnirane, obiluju objektima koje je moguće uništiti i krcate su opremom i power-upovima. Smeštene su u različite predele poput primorske luke, srušene brane i gradskih četvrti.

Oružja trenutno ima četiri - machine gun, minigun, rakete i mortar. Osnovno oružje je machine gun, jednostavni mitraljez koji ne pravi puno štete, ali je precizan i lak za nišanjenje. Minigun je znatno jača verzija osnovnog automata i njim je moguće lako potamaniti sva vozila, ali pošto ima autoaim, teže ga je kontrolisati. Prateće rakete imaju tri moda paljbe - plave, narandžaste i crvene. Plave rakete su najbrže, ali su slabe i lako ih je izbeći upotrebom countermessure mamca. Narandžaste rakete su najbolje u većini slučajeva, bez problema pogađaju mete u pokretu i nije ih lako izbeći. Crvene rakete su najjače, ali su najteže za nišanjenje, pa ih je najbolje koristiti kada se protivnik kreće sporo ili ide direktno ka vašem vozilu. Poslednje oružje je mortar, minobacač, ujedno i najmoćniji. Nišanjenje se svodi na određivanje luka pod kojim će granate leteti (putem nagiba cevi), pa je potrebno dosta vežbe kako bi se uspešno koristio. Veliki plus je to što mortar već iz drugog hica uništava bilo koje vozilo. Osim oružja, veliku štetu je moguće naneti i direktnim zaletanjem u protivnička vozila, ali ovim se ujedno oštećuje i vaše vozilo, tako da ovaj manevar ne treba izvoditi kada je health pri kraju. Svako vozilo je opremljeno i countermessure mamcima (po defaultu se aktiviraju na ’E’) za izbegavanje pratećih projektila. Kada je countermessure spreman, antena na vozilu će svetleti zelenom bojom. Ovo je ujedno i jedini uređaj na vozilu koji je moguće koristiti neograničeno.

Postoje četiri moda igre, koji su manje ili više adaptacije klasičnih FPS modova: Deathmatch i njegova timska varijanta, Uranium Run i Destruction. Uranium Run je u stvari Capture the Flag i jedina razlika u odnosu na klasičnu varijantu ovog moda jeste to što je igrač koji nosi zastavicu (bure uranijuma) veoma ranjiv pošto ne može da koristi boost (aktivira se na ’shift’). Destruction je samo obrnuta verzija CTF-a, gde je minu potrebno dovesti do protivničke baze. Za ovaj mod postoji samo jedna mapa, što je šteta.

Treba napomenuti to da mod, iako u oznaci nosi broj veći od 1.0, još nije kompletan. Autori su originalno zamislili da mod bude mnogo veći, verovatno čak i kompletna igra. Zna se da će biti dostupno još barem dva tipa vozila, dvostruko više oružja (takođe i superoružja) i znatno više mapa. Stvarno je poražavajuće to što na zvaničnom sajtu piše da su sve ove stavke implementirane, a u samoj igri je druga priča. Primedbe mogu da se upute na račun fizike vozila, jer se nekada jako čudno ponašaju, tj. iako je prisutna inercija, nemate osećaj da upravljate vozilom koje je teško nekoliko tona, već autićem na daljinsko upravljanje. Dok vozila bez problema pojure pomoću nitropogona i preleću prepreke, užasno ih je teško kontrolisati u prostorima gde nema puno mesta za manevrisanje. Već pomenuti mali broj mapa i neinventivni modovi samo umanjuju ukupan utisak koji ostavlja ovaj sasvim solidan mod, ali činjenica da ima samo dva do tri servera je poražavajuća.

Ukoliko imate originalnu verziju Half-Lifea 2 ili bilo koje druge Source igre, probajte DIPRIP, jer on ima šta da pokaže. Borbe su brze, sve pršti od eksplozija, a odnedavno su implementirani i achievementi, pa to može da bude dobar podstrek da se zanimate ovim modom na duže staze. Uostalom, sličnih igara za PC nema, tako da je trud koji su autori DIPRIP-a uložili zaslužio barem download i jednu probnu partiju. Da, ima mana i nekompletan je, ali je isto tako zabavno roštiljati se online u postapokaliptičnim pokretnim tvrđavama. Ako je neka uteha, autorima barem možemo da uputimo podrugljivi kez zbog cheesy naslova igre.

Za igranje ovog moda obavezna je originalna verzija neke od igara koje koriste Source engine. Download je moguć samo preko servisa Steam.