Avantura Perry Rhodan inspirisana je istoimenim nemačkim SF romanom, čiji istorijat i sam po sebi zadire u domen fantastičnog. Saga o besmrtnom astronautu, koja je sa objavljivanjem počela još početkom 60-tih godina, okuplja legiju fanova i autora koji se i dan danas upinju da očuvaju njeno kontinualno izlaženje. Inventivna space-opera koja je u poslednjih pet decenija izlaženja obradila ne samo svaku zamislivu naučnofantastičnu temu i kliše, već je pre četiri godine jedan primerak romana završio i u svemiru, gde ga je poneo astronaut koga su upravo avanture Perija Rodana inspirisale u detinjstvu. Nemačkom Deepsilveru je ovako izdašna i zahvalna tema iz tog razloga pala na zicer, i pred avanturistima gladnim SF-a je, nadamo se, samo prva igra iz nekog podužeg serijala.

Radnja igre smeštena je u daleku 4939. godinu, čitava tri milenijuma od Perijevog prvog susreta sa rasom Arkonajda koji su mu podarili besmrtnost, čineći ga svojevrsnim predstavnikom i ambasadorom planete Zemlje. Priča počinje napadom neidentifikovanih robotskih dronova na stambeni kompleks Solar Residence na Zemlji, prilikom kojeg Mondra Dajamond, Perijeva intimna prijateljica (i majka deteta koje nikada nije video) biva kidnapovana i odvedena u nepoznatom pravcu. Istraživanjem njene rezidencijalne ćelije, Peri saznaje da je Mondra poslednje godine života posvetila istraživanju legendarne vanzemaljske rase Ilohima, za koje se sumnja da su u davna vremena ostavili traga ne samo na istoriju i mitove planete Zemlje, već i na celi Univerzum. Ostatak igre predstavlja sjajno osmišljenu point & click SF-detektivsku odiseju, koja će Perija povesti od infiltracije u Akademiju teranskog univerziteta (modulacijom sopstvenog DNK lanca i preuzimanjem novog identiteta), preko posete muzeja na Titanu (na kojem su u toku pripreme za glavni eksponat izložbe - gigantskog robota povezanog sa misterioznim Ilohimima), pa sve do silaska u rudarski kompleks na Gom Kaledusu, u čijim će dubinama Peri otkriti razlog tajanstvene kuge koja je pogodila ovaj rudarski mesec arkonajdskog carstva. Tokom njegove istrage, Periju će pomagati (u početku neidentifikovani) hakerski ekspert, čija će uloga u događajima koji slede progresivno rasti. Naš junak naći će se i na tragu odmetnutim specijalnim agentima elitne arkonajdske službe i glavnoosumnjičenim za Mondrin nestanak.

U želji da budu originalni, autori su učinili medveđu uslugu igračima na planu komfornosti igračkog interfejsa. Kao prvo, iako je moguće na ekranu označiti bitne predmete i izlaze sa ekrana tasterom ’S’, ovo podrazumeva višesekundni proces skeniranja tokom kog ne možete ništa da radite, što ide na živce kasnije u toku igre. Dodatno, skenirane tačke relativno se ističu u odnosu na ekran, što znači da će biti pogrešno pozicioniraneukoliko ste skeniranje pozvali tokom pretrčavanja ekrana. Takođe, iako će kursor promeniti oblik vreme kada je moguća interakcija s nekim elementom pozadine, nigde na ekranu neće se ispisati naziv istog, što je prilično čudna i neuobičajena dizajnerska odluka. Druga zamerka odnosi se na način interakcije sa inventarskim sadržajem. Dok je njihova međusobna kombinacija odrađena klasično, prilikom dijaloga se ne pojavljuju relevantne teme za razgovor, već ih je potrebno prevlačiti iz donjeg dela ekrana do sagovornika(!), što znači da se u njega ne smeštaju samo predmeti, već i reference o bitnijim likovima, pojavama ili drugim elementima priče koje nisu i fizički prisutne u Perijevim džepovima. Sa druge strane, sam inventar originalno je koncipiran jer se nikada ne skroluje, već se ikonice predmeta proporcionalno smanjuju kako bi sve uvek bile prisutne na jednom ekranu.

Grafika u igri najlakše bi se mogla opisati u dve reči: matte painting. Izraz koji se najčešće koristi u svetu filma da označi ručno iscrtane ili kompjuterski generisane pozadine ili delove scenografije, koje se zatim kao takve ubacuju u finalni snimak (što govori o tome koliko beskompromisno kvalitetne moraju da budu), bez preterivanja pristaje apsolutno fascinantnim lokalitetima Perry Rhodan univerzuma, na koje bi i Džordž Lukas, bez mnogo razmišljanja, udario svoj famozni pečat odobrenja. Kompleks Solarne rezidencije i Waringer Akademija, koji podsećaju na „Star Wars” na steroidima, opskurna muzejska postavka na Titanu smeštena u gigantske kule-rezervoare koje su obavijene žućkastom izmaglicom ili rudarski konglomerat Elmo Datera (čiji dizajn kao da je tajno iznesen iz Lucasfilmovih grafičkih studija), naprosto oduzimaju dah svojim izgledom i raskošnošću, a predstavljaju i primarni motiv da se nastavi sa igranjem i istraži ono čime će vas talentovani autori dočekati iza sledećeg ćoška. Ovaj utisak dodatno obogaćuju manje, prateće animacije unutar scena kao što su konvoji letelica u daljini, šatlovi koji zuje ekranom i desetine sjajno modelovanih likova koji daju preko potrebnu živost i realan izgled lokacijama. Ambijentalno-svemirska muzika savršeno odgovara svetu za koji je komponovana, a pohvale zaslužuje i profesionalna glasovna gluma svih likova (naročito naslovnog junaka), uz izuzetak Gataser Blues rase koji zvuče nedopustivo debilno (a i izgledaju kao da su pobegli iz nekog bizarnog SF crtaća).

Perry Rhodan je u svakom slučaju sjajno, gotovo maksimalno ispolirano igračko iskustvo sa propustima u dizajnu koji bitno ne narušavaju kvalitetnu atmosferu koja izbija iz svake pore ove igre. Ambiciozno zamišljena, prebogata sadržajem (pre svega uverljivim techno-babbleom), s velikim brojem likova, svemirskim produkcionim kvalitetima i intrigantnom radnjom koja postaje sve zanimljivija što se klupko zavere oko Mondrinog nestanka više odmotava, igra predstavlja ne samo kvalitetnu interpretaciju Perijevih pustolovina, već i vesnika da svet avantura očekuje mnogo sunčanih dana.