First person shooteri sa temom Divljeg zapada nisu preterano uobičajena pojava, valjda zbog toga što kauboje i Indijance niko ne povezuje sa megapirotehničkom vatrenom moći. Mladež želi carnage, automatsko oružje, surovo krljanje između Nemaca i saveznika, tenkove, eksplozije i kakofoniju koja saturiše sva čula. Očigledno, uspešna igra na ovu temu mora pre svega da ponudi atmosferu koja će kompenzovati manjak sirovog „senzornog predoziranja”, a sudeći po slasnoj demo verziji, to ovde neće nedostajati. Call of Juarez, rađen u kooperaciji UBI Softa i Techlanda, manje poznatog poljskog programerskog tima, ima sve predispozicije da postane punokrvni hit sezone. Septembar će pokazati da je naše „spajdermensko osjetilo” bilo u pravu.

Legenda o davno nestalom zlatu astečkih kraljeva čini okosnicu priče Call of Juareza, razrađenu i personalizovanu kroz dvojicu prilično upečatljivih protagonista sa sopstvenim agendama unutar ove globalne. Dve misije koje su prilično istrgnute iz konteksta nude demonstraciju gameplaya iz perspektive Reverend Raya, bivšeg revolveraša koji već dvadeset godina radi kao sveštenik u rudarskom gradiću blizu granice sa Meksikom, i njegovog nećaka Bilija, poluindijanca koga su nekakvi zli likovi lažno optužili za ubistvo oca (Reyovog brata). Rey, poluludi propovednik sa Biblijom u jednoj i revolverom u drugoj ruci, želi da pronađe i ubije „kopile koje je od rođenja predstavljalo problem”, dok Bili mora da pronađe način da sa svog imena spere ljagu (i izbegne metke pomračenog rođaka). Po prirodi stvari i dizajnu misija, njih dvojica se fundamentalno razlikuju: Rey je prototip klasičnog Wild West gunslingera, koji ima sposobnost da (nalik na F.E.A.R.) uspori vreme i oponente nesmetano napuni olovom, izdrži ogromnu količinu pogodaka u telo i rane zaleči bocama viskija koje nalazi usput. Bobi će, s druge strane, većinu problema rešavati korišćenjem jednostavne stealth dinamike i upotrebom biča i luka i strele. Misije će, sudeći po ove dve, biti prebogate skriptovanim sekvencama, maštovitim dijalozima i obiljem simpatičnih kliše-situacija tipičnih za okruženje Divljeg zapada. Autori obećavaju barske tuče, jurnjavu na konjima, pljačke vozova i klasične revolveraške duele koji zamenjuju klasične boss fajtove iz sličnih igara (jedan imate na kraju Reyove misije).

Hardverski zahtevi demoa su loša vest za svakog ko ne poseduje svež računar u cenovnoj klasi iznad 1000 evra. Predivna grafika mora da ima svoju cenu, ali Call of Juarez nekako nema obzira prema običnim smrtnicima. Mašina koja Oblivion tera bez većih problema zna da se prilično oznoji i grca sa podešavanjima istog kvalitativnog nivoa. Vredi istaći i fenomenalno produciran i adekvatno akcentovan govor, uz dijaloge koji zaista uverljivo podsećaju na bolje filmove ovog zaspalog žanra (što je prilično neverovatno za igru koja se razvija van engleskog govornog područja). Predviđamo da će ovo biti jedan od značajnijih činilaca u budućem (i nesumnjivom) uspehu igre.