Kada je prvi Dark Reign ugledao svetlost dana, tržište RTS igara već je bilo zasićeno. Total Annihilation je za dlaku pretekao ovu odličnu strategiju i ostavio je u tamnoj senci. Nastavak ima nesreću da doživi sličnu sudbinu, s obzirom na popularnost tehnički bliskih Earth 2150 i Ground Control.

Pozadinska priča nije nastavak događaja iz prethodnog dela. Naprotiv, ona je uvod u priču o mračnoj budućnosti i interplanetarnim obračunima pod diregentskom palicom filozofa Togre i surove Imperije. Igrač može birati između dve zaraćene frakcije u futurističkom i apokaliptičnom okruženju: Jovian Detontion Authority (JDA) i Sprawler. Tokom razvoja priče dolazi od uobličavanja veze s Dark Reignom. Tehnološki savršeniji JDA su grupa bogatih kompanija koje žele monopol nad dragocenim resursom Taelonom. Igrači prvog dela igre uočiće da je cilj sličan zlokobnoj Imperiji, te su aluzije potpuno ispravne. Za razliku od njih, Sprawleri su pobunjenička grupa, tehnološki slabija, ali s unikatnim jedinicama i sposobnostima. U kampanji postoji 10 linearnih misija za svaku stranu, što u praksi znači da napredak kroz igru podrazumeva strogo poštovanje skriptovanog scenaria i zadataka svake misije. Ipak, tokom misija se mogu dobiti nova naređenja, sporedni zadaci, što igru čini ipak malo kompleksnijom. Pored kampanje se mogu igrati i brojni pojedinačni scenariji i multiplayer, a to je ujedno jedan od primarnih modova za ovu igru.

Obe strane imaju jedinice za infiltriranje. One se mogu prerušiti u neprijatelja i napraviti potpuni haos i pometnju u protivnikovim redovima. JDA poseduje jako naoružanje, pa je u početku mnogo lakše igrati s njima. Njihove jedinice se prozvode brže i zahtevaju mnogo manje menadžmenta s građevinama i resursima. Dizajneri su se odlučili na mudru odluku (za razlku od prvog dela) - primarni resurs Taelon je ujedno i jedini. Mesto dešavanja je Zemlja, tako da nije potrebno juriti za izvorištima vode. Sprawleri su orijentisani ka defanzivnom pristupu rešavanja problema. Za svako jako oružje koje JDA upotrebi, Sprawleri imaju adekvatni adut (na primer, za vazdušnu premoć JDA letilica imaju dobru protivvazdušnu odbranu).

Igru karakteriše preciznost i realističnost taktičkog ratovanja. Nije korisno (kao u sličnim igrama koje nećemo imenovati) napraviti masu tenkova i jurnuti na neprijateljsku bazu s nadom u uspeh. U Dark Reignu 2 potrebno je napraviti odgovarajući balans između defanzivne i ofanzivne taktike. Vrlo često se dešava da neprijatelj kao odgovor na nadolazeći napad pošalje nekoliko jedinica u sličnu akciju. Visok AI mu to svakako omogućava, a igraču da pažljivo planira akciju. Oružja masovne destrukcije koja su bila tako zabavna u Dark Reignu, vraćena su i u ovom delu. Zbog pomenutih taktičkih elemenata i balansa igre, njihova snaga je prilično smanjena, dok je napredovanje i izgradnja objekata veoma komplikovana. Obe strane mogu imati specijalke. Sprawleri imaju Mojoe, specijalke koje koriste za odbranu i napad. To su: berserker (jedinica potpuno poludi i ubija sve oko sebe, neprijatelje i domaće), eyebiter (oslepljuje protivničke jedinice i potpuno eliminiše Line of Sight), rage (uvećava karakteristike jedinice) i Baron Semedi (glineni džin koji „kucka” protivnikove jedinice pesnicama!). Pošto se JDA oslanja ne tehnologiju, njihove specijalke su u vidu EMP bombi kojima isključuje energiju neprijatelju, raznih bombardovanja i vazdušnih napada, mina, ošamućujućih bombi i robota samoubica (kamikaze terminator). Pored toga mogu praviti teleporte koji su veoma efikasni za prenos većeg broja trupa pored susedove baze ili direktno u nju. Negativna osobina teleporta je što neprijatelj može kasnije da ponovi postupak kroz isti teleport, zato što ovaj ostaje aktivan kroz kompletnu misiju.

Tehničko savršenstvo Dark Reigna 2 je van konkurencije, barem za izvestan period u bliskoj budućnosti. Odlična taktička komponenta prvog dela je ostala netaknuta, dok je grafički engine doživeo „fejslifting” u skladu s novim tendencijama tržišta. Većina modernih RTS igara ima karakterističan izometrijski pogled kamera, dok je kontrola u tri dimenzije uglavnom kompleksna i otežavajuća. U Dark Reignu 2 je napravljeno jednostavno rešenje: preko prvih šest F tastera se bira pogled, mada je default više nego odličan. Renderovana grafika i animacije u engineu su glatke. Interesantno je da se igra bez problema može pokrenuti u visokim rezolucijama bez kočenja i mučenja (pokazivač može usporiti, ali ne i animacija jedinica ili kretanje pogleda).

Kontrolni interfejs je intiuitivan i ne zauzima mesto glavnom ekranu, već igrač može u potpunosti kontrolisati proizvodnju jedinica preko manjeg prozora u donjem levom uglu. S druge strane je deo za komandovanje grupama jedinica. To nas dovodi do još jedne bitne karakteristike igre. Iako većina RTS igara ima mogućnost pravljenja grupa jedinica, u Dark Reignu je ta olakšica dovedena na viši nivo. Moguće je napraviti formaciju u okviru grupe jedinica koje će se striktno pridržavati i što je još bolje, imaće uticaja na njihove rezultate u borbi.

Dark Reign 2 je veoma kvalitetna igra, i bila bi prava šteta da doživi sudbinu svog prethodnika.