Tiho, bez pompe i tapšanja po leđima, u deceniji i po za nama domaća IT zajednica rasla je - gotovo u getu. Desilo se to u osvit ere četvrte industrijske revolucije, u Srbiji, državi koju karakteriše mnogo toga što ne bismo nazvali savremenim.

U tišini sopstvenoga napretka, prosečni se digitalac lako prilagođavao zaostalom aparatu poreskih i drugih uslova. U potrazi za većom „razlikom u ceni”, nimalo različito od savremenika - trgovaca, digitalac je pronalazio načine da u okvirima legalnih (iako ne sasvim legitimnih) modaliteta - generiše resurse za dobar život. Nekoliko godina je tranzicija onih koji su odabrali ovakav put trajala. Sredinom prošle godine dosegla je svoj punokrvni oblik. Pored bombastičnih naslova u dnevnim novinama o fantastičnim radnim uslovima koje srpski IT radnici poseduju i još zvučnijih svedočenja o rastu izvoza i generisanju pozitivnog bilansa sa mnogim državama sveta, na mala vrata su se uvukli članci o „spretnom izbegavanju plaćanja poreza”.

Je li to Srbija, paralelno sa razvojem kreativne industrije, razvila i snažan kapitalistički model vrednosti, po uzoru na voljene SAD, u kom jedino morate umreti i platiti porez? Jesmo li propustili vest? U državi u kojoj svako malo neka grupa karakterističnih učesnika u ekonomiji napravi štrajk, blokirajući saobraćaj i funkcionisanje te iste ekonomije, tražeći otpis dugova i povratak na „staro”, „pre promena”, glavna tema je nekako postala migracija zaposlenih u IT industriji u - IT preduzetnike. Nije mnogo važno u ovoj raspravi to što oni koji štrajkuju nikako i ni na koji način ne generišu pomenuti pozitivan bilans sa inostranstvom. Nije tema to da značajan ekonomski rast (bar deset odsto direktno), kojim se hvalimo već neko vreme, ostvarujemo zahvaljujući domaćoj IT industriji. Naposletku, tema nije ni činjenica da su novci koje su pomenuti IT preduzetnici zaradili - uloženi u domaću ekonomiju, i to u sektoru građevinarstva i usluga. Taj indirektni uticaj brzog razvoja IT zajednice, posebno one izvozno orijentisane, na rast ekonomije društva, teško je izmeriti ali je, bez sumnje, veoma značajan.

Ono što jeste tema je da je očigledno preveliki broj ljudi, a taj broj je bar sedam hiljada duša, odlučio da oblik zaposlenja iz zaposlenog prebaci u preduzetnički. Ovakav potez je, u toj razmeri, kreirao barem dva problema. Prvi je onaj koji se tiče većih i nešto nefleksibilnijih (ili pak zadivljujuće doslednih) IT kompanija koje su postale nekonkurentne onima koje su počele zapošljavanje IT paušalaca. Kako je više novca „ostajalo u džepu” IT paušalaca, oni su migrirali tamo gde im je taj oblik rada bio omogućen. Drugi problem je nastao u smanjenju prihoda po osnovu poreza i doprinosa. Imajući u vidu da se radi o industriji sa značajno većim primanjima od proseka, uskraćivanje poreza i doprinosa se i te kako osetilo u kasi države i fondova. Upravo je kombinacija ova dva problema kreirala kritičnu masu koja je odlučila da trend zaustavi, obrne i „vrati u legitimne i legalne okvire”.

Naredni koraci su veoma zanimljivi. Država ovoga puta nije samostalno donela odluku o novim pravilima igre. Predstavnici IT industrije, saborci Vlade i njenih tela u sveprisutnoj borbi za digitalizaciju društva i države, učestvovali su u razradi ovog izazova i, nesumnjivo, doprineli relativno balansiranom predlogu, čiji su se detalji pojavili u javnosti. Prema njima, pomenuti IT preduzetnici će polagati test samostalnosti, koji za cilj ima utvrđenje suštinske prirode njihovog rada kod jednog ili više poslodavaca. Ovaj test bi trebalo da utvrdi da li se radi o nezavisnom, preduzetničkom obliku ili obliku sa gotovo svim elementima zaposlenja. Oni koji ne budu prošli test, plaćaće dodatne poreze. Oni koji budu - nastaviće sa dosadašnjom praksom.

Važno je napomenuti da je, u paketu sa ovom merom, predložen i niz olakšica zapošljavanja, kojim se, pored nezaposlenih lica, „olakšavaju” doprinosi i onih budućih zaposlenih koji u ovaj oblik budu prešli iz statusa IT preduzetnika koji nije prošao test samostalnosti. Olakšice bi trajale tri godine, a iznosi olakšica bi bili više nego značajni (oko 70 odsto u prvoj godini).

Iako će predlog državnoga aparata naići na osudu značajnog broja IT preduzetnika, ne mogu a da ne primetim da su državni službenici pokazali neuporedivo više sluha nego komšije Hrvati, koje nameravaju veoma sličan izazov riješavati po kratkom postupku. Ipak, nemoguće je ne primetiti da bi oštećeni u novom sistemu bili - isključivo pomenuti IT preduzetnici, kojima bi se neto primanja značajno umanjila. U mesecima koji slede, država će izaći sa jasnim pravilima igre. Preduzetnici prete odlaskom iz države i registracijom svojih biznisa u zemljama Evropske unije.

Afekat, blef ili vapaj? Kako god da se ova priča završi, ovo nije tema za njih. Ovo je tema za sve nas.