Već godinama unazad Radeon grafičke kartice se bore za svoje mesto na tržištu, ali su iz generacije u generaciju sve više posustajale u borbi sa konkurencijom i jaz je postajao sve veći, barem kada je igranje u pitanju. Sa druge strane, rast popularnosti kriptovaluta doneo im je neočekivan uspeh na tom polju, jer su se u virtuelnim rudnicima mnogo bolje snalazile od rivala. Iako je potražnja za njima bila tako visoka da su u slobodnoj prodaji momentalno nestajale iz prodavnica, što je AMD-u zgrnulo dovoljno resursa da nastavi sa ulaganjem u dalji razvoj, ovakva praksa ih je dodatno udaljila od igrača, pa su Radeoni postali prilično retki u gejmerskim mašinama.

Ni uvođenje HBM modula umesto klasičnih memorijskih čipova nije donelo očekivane rezultate koji bi nadmašili konkurenciju, kao ni usavršavanje i usitnjavanje proizvodnog procesa, gde je AMD uspevao da bude korak ispred. Jednostavno, dalje unapređenje GCN (Graphics Core Next) arhitekture, posle čak pet generacija, više nije imalo smisla. Unapređenja su bila previše sitna da bi nove kartice sustigle razmahanu konkurenciju koja je na miru mogla da planira naredne korake.

Ovoga puta, stvari se menjaju iz korena. GCN arhitektura je napuštena, barem u većoj meri, a nova predstavlja rezultat godina truda i analiza prethodnih rezultata. Prvi modeli su tu i prve bitke su već dobili. Zavirimo malo ispod haube.

Navi

AMD je odlučio da „petu eru” svojih grafičkih arhitektura označi sa Navi. To je zbirni naziv za sadašnju i sve buduće verzije RDNA (Radeon DNA) arhitekture koje će se tek razvijati u narednim godinama. Naravno, o samoj srži se ne priča previše, jer je to poslovna tajna, ali neke detalje je AMD ipak otkrio. Kako je i dalje aktuelna podela na CU (Computing Units), to jest šejderske klastere i pojedinačne šejderske jedinice koje ih sačinjavaju, razlika se najpre vidi u njihovom grupisanju. Kod GCN arhitekture, oni su bili raspoređeni u četiri grupe od po 16 jezgara, čime je dobijen jedan klaster, to jest CU. Kod Navi arhitekture, šejderske jedinice su zgusnute i podeljene u dve grupe od po 32 jezgra koja čine jedan klaster.

Ovaj podatak ne znači mnogo, ali ako se u jednačinu uračuna i različita količina keš memorije na raznim nivoima, kao i drukčiji pristup i niže latencije kod konstrukcije čipa koja je više uniformna, već se može naslutiti da će rezultati biti bolji. Naravno, ovo je samo jedan od dostupnih primera, a koliko je zaista takvih detalja, to samo AMD zna.

U brojkama izražen dobitak otprilike se može svesti na 25 procenata više performanse po megahercu u odnosu na Vega kartice sa GCN 5.0 arhitekturom, to jest 50 odsto više performanse po potrošenom vatu električne energije. Možda brojke na prvi pogled ne deluju naročito impresivno da bi se zbog njih proglašavala „nova era” u arhitekturi čipova, ali trebalo bi uzeti u obzir da je AMD poradio i na unapređenju proizvodnog procesa od sedam nanometara, koji je prvi put iskorišćen kod modela Radeon VII (SK 3/2019). Tako su sada dobijeni čipovi koji su za nekoliko stotina megaherca brži u odnosu na one kod Vega i Polaris kartica. Kad se na to doda 25 odsto performansi po megahercu, razlika je već znatno izraženija. A evo i kako implementacija takvog čipa izgleda u praksi.

XFX Radeon RX 5700 XT

Trenutno najjača verzija čipa ove generacije nosi oznaku Navi 10 XT i ugrađuje se u kartice sa oznakom Radeon RX 5700 XT. Sastoji se od 40 CU, to jest ukupno 2560 šejderskih jedinica, kao i 160 teksturnih i 64 rasterske jedinice. Sa GDDR6 memorijom radnog takta 14 gigaherca i kapacitetom od osam gigabajta komunicira putem 256-bitne magistrale. Iako karticu iz naslova potpisuje XFX, zapravo je reč o referentnom modelu koji se, sem oznake, baš ni po čemu ne razlikuje u odnosu na bilo koji drugi referentni model.

Tako je radni takt deklarisan na inicijalnih 1605, odnosno 1755 megaherca u Game režimu, pa sve do visokih 1905 u Boost režimu. AMD je ovde napravio malu pometnju sa čak tri vrste radnog takta, ali ih ipak nije teško rastumačiti. U suštini, najbitnija je srednja vrednost, jer je to očekivani radni takt kartice prilikom dužeg opterećenja u igrama, dok Boost vrednost zavisi od „raspoloženja” svakog konkretnog primerka i trenutno raspoloživih uslova (čitaj: temperature) i predstavlja maksimalnu vrednost radnog takta koju će kartica eventualno postići u nekim momentima. Takvi skokovi zapravo su vrlo retki i kratki i krajnje irelevantni kada je odmeravanje performansi u pitanju, ali predstavljaju solidan orijentir šta se može očekivati od ručnog overkloka, uz dodatno hlađenje.

Kada već pominjemo hlađenje, napomenimo i to da se AMD ponovo tvrdoglavo drži koncepta hladnjaka sa turbinskim ventilatorom, što je odavno prevaziđeno i neadekvatno rešenje. Tako se Radeon 5700 XT u referentnoj izvedbi uvek zagreva na preko 85 stepeni, a dešavalo se i da te vrednosti budu i za koji stepen više. To, naravno, negativno utiče na performanse i domete Boost režima, ali i na same elektronske komponente ugrađene na karticu i njihovu trajnost. Istina, ventilator nije previše bučan, kao što je to bio slučaj kod nekih ranijih modela, ali nije ni na visini zadatka kad treba ohladiti karticu sa TDP vrednostima deklarisanim na 225 vati.

MSI Radeon RX 5700

Slabija verzija Navi 10 čipa nosi sufiks XL i raspolaže sa 2304 šejderske jedinice, što prostom računicom dovodi do podatka da je uskraćena za četiri CU klastera. Srećom, broj teksturnih i rasterskih jedinica, kao i brzina i količina memorije, nisu dirani. Kartica koju smo testirali nosi MSI nalepnicu, ali je ponovo reč o klasičnom, referentnom modelu. Frekvencije radnog takta u sva tri režima nešto su konzervativnije postavljene, verovatno kako bi razlika u odnosu na jači model bila izraženija. Kako je, sem estetskih razlika, kuler isti kod oba modela, očekivano je da će i slabiji model dostizati vrednosti radnog takta jačeg, makar uz malo ručnog overkloka.

U ovom slučaju, zahvaljujući nižem radnom taktu i čipu koji je malo zakinut na broju funkcionalnih tranzistora, temperature su za gotovo desetak stepeni niže, što je već prihvatljivije rešenje, mada i dalje nije sjajno. Zato smo za test obezbedili i jedan nereferentni model, kako bismo uporedili razlike u radnom taktu i performansama.

Sapphire Pulse Radeon RX 5700

Ko će drugi napraviti Radeon karticu bolje i od samog AMD-a, ako ne Sapphire. Iako Pulse serija spada u njihove osnovne modele, reč je o hardverski daleko bolje osmišljenoj kartici u odnosu na referentnu. Pojačana naponska sekcija i znatno moćniji kuler obećavaju i skok u performansama. Istina, fabrički deklarisan radni takt se maltene ne razlikuje u odnosu na referentni model, pa tako Pulse ostvaruje do u frejm iste rezultate, ali „safirni” Radeoni su oduvek bili pravljeni sa ručnim overklokom na umu. U takvoj situaciji se stvari već menjaju i razlika je primetna, a sve to uz neuporedivo niže temperature koje na našem testu gotovo nikad nisu dosegle ni 70. podeok na celzijusovoj skali.

Ventilatori su znatno tiši od turbine na referentnom modelu, ali kome ni to nije dovoljno i želi gotovo bešumnu mašinu, tu je i prekidač za izbor BIOS-a, koji maksimalne vrednosti radnog takta postavlja na nešto niži nivo, ali se zato kartica manje zagreva i dodatno usporava ventilatore. Ako se u obzir uzme i cena koja je svega desetak evra viša u odnosu na referentni model, jasno je da je potpuno bespredmetno razmišljati da li se razlika u ceni isplati.

Navigacijom do pobede

A sad malo o performansama. Prvi modeli Navi generacije ne pucaju previše visoko. Tu su da se bore za mesto u višoj srednjoj klasi i možda da uberu koji poen u višoj, ali će borba u najvišoj morati da sačeka neke naredne modele. Izvorno su planirani kao pandan GeForce GTX 2070 i GTX 2060 modelima, ali je Nvidia maltene paralelno sa predstavljanjem Navija predstavila i pomenute GeForce modela sa sufiksom Super, kako bi AMD-u pomrsila račune. Nije računala da će cena Radeona biti niža od njihovih noviteta, pa su oni cenovno i dalje uporedivi sa izvornim GTX 2060 i 2070 modelima.

Kako su sve navedene kartice projektovane za uživanje u 2,5K, to jest 1440p rezoluciji, tako smo ih i testirali. Za 1080p su bespotrebno jake, dok se u 4K uglavnom muče u zahtevnijim naslovima, mada su uz malo kompromisa po pitanju podešavanja grafičkih detalja svakako upotrebljive.

Ono što je primetno jeste da novoj arhitekturi, logično, više prijaju novije igre, pogotovo one sa DirectX 12 podrškom, gde RDNA arhitektura stvarno briljira i konkurenciji nanosi ozbiljan poraz. To nikako ne znači da se sa starijim igrama ne snalazi i da je lošija od konkurencije, samo je razlika manje primetna.

Međusobna razlika u performansama novih Radeona dobro je odmerena. Uglavnom se svodi na desetak frejmova, a u zahtevnijim igrama čak i na jednocifrene vrednosti, ali nekad je upravo to komadić koji nedostaje da bi igra tekla glatko.

• • •

Prve bitke Navi je uspešno dobio. Zlobnici bi rekli da AMD, po običaju, kasni standardnih godinu dana, pa da i tada jedva uspeva da predstavi konkurentne modele, ali ovoga puta to nije naročito bitno. Bitno je da je nova arhitektura zaista nova i da se prestalo sa prežvakavanjem prevaziđene GCN. Sada je na redu mnogo peglanja i usavršavanja, kako bi se nastavio razvoj, ali i predstavili veći čipovi, sa superiornijim karakteristikama, koji će moći da pariraju i najjačim konkurentskim modelima.

Ono što u takvoj situaciji može da bude kamen spoticanja je AMD-ovo ignorisanje ray tracing tehnologije na ovom nivou razvoja. Iako njihovi predstavnici tvrde da je prerano za njenu implementaciju, zbog svega par igara koje je trenutno podržavaju, činjenica je da će na tom planu nešto morati da se uradi. To nije bitno kod modela srednje klase, gde ni konkurencija ne briljira, i podršku ray tracingu više navodi pro forma, nego što je ona realno upotrebljiva, ali u visokoj klasi kartica kod koje su rezultati vidljivi i upotrebljivi, to može da bude presudan faktor prilikom odabira.